АЛАНЛИЗА "НОВОСТИ": За историју морају да се сачувају имена страдалих у НАТО бомбардовању

ВЛАДА Србије ће исправити велику неправду за коју смо сами криви, да још немамо прецизан попис свих оних који су страдали у НАТО агресији, најавио је јуче потпредседник Владе Александар Вулин.

Новости

- Очекујем да се коначно формира комисија која ће се бавити тиме, да бар пред историјом сачувамо имена мученика. Ако не знамо све који су убијени у Јасеновцу, ако не знамо све који су убијени у Првом и Другом светском рату, ово бар можемо да урадимо. То је дуг према њима и према историји. Не смемо да заборавимо, апсолутно не смемо да опростимо. Уосталом то је један од разлога зашто Србија никада неће бити члан НАТО. Ми никада нећемо за било чије интересе напасти неку малу, слободну земљу као што су нападали нас - рекао је Вулин за РТС.

FOTO: Privatna arhiva

Председник Александар Вучић је још у фебруару 2020. иницирао формирање комисије са задатком да утврди тачан број страдалих, а план њеног рада је предвиђао формирање радних група за истраживања, са сарадницима и привременим раднима телима од нивоа републичких и покрајинских министарства до локалних самоуправа. Најављивано је да ће комисија почети да ради већ до 24. марта 2020, али је председников предлог тек 2021. стигао на дневни ред Скупштине која га - није усвојила!

Формирање комисије за пописивања жртава НАТО агресије најављивано је у више наврата, али никада није спроведено у праксу, подсећа историчар проф др Момчило Павловић, аутор елабората по коме је комисија требало да функционише.

- Можете пронаћи у архиви "Новости" број у коме сте објавили разговор са мном и на насловној страни најавили почетак рада комисије. Ни сам немам јасан одговор на питање зашто она није почела са радом, иако нас недостатак веродостојног списака жртава доводи у опасност да се њихов број злоупотребљава и злонамерно интерпретира. Непостојање списка жртава је и својеврсно показивање њиховог непоштовања - каже проф др Павловић.

Фото:

Чекајући годинама на формирање комисије он је стекао утисак да многи људи у институцијама који су били задужени за организацију посла уопште нису разумели његов значај.

- Својевремено ми је један министар на питање зашто се одуговлачи са пописом жртава као одоговор показао оптужницу против НАТО челника у којој је наведен известан број људи које је НАТО убио у Алексинцу. Изненадио се када сам му објаснио да то нису све жртве из тог града, а камоли током целе агресије. Податке о жртвама су објављивале и разне НВО, али њихова методологија сакупљања је проблематична. Посао прављења релевантног списка мора да буде урађен руком искусног стручњака, са циљем утврђивања доње границе броја жртава, јер је увек могуће да нека остане непописана - објашњава проф др Павловић.

У јавности се оперише само проценама и то у широким границама - од 1.200 до 4.000 цивилних жртава, а најчешће се наводи број од 2.500 страдалих и око 6.000 рањених. Министарство одбране и МУП су одмах после агресије дали спискове са именима погинулих 659 припадника ВЈ и 349 припадника МУП. Савезно министарство иностраних послова СРЈ је у јулу 1999. објавило вишетомну "Белу књигу" под званичним именом "НАТО злочини у Југославији - документа и докази" са записницима истражних судија са лица места праћеним мноштвом потресних фотографија са увиђаја. Тај драгоцени документ је необјашњиво нестао из јавности.

Новости

- Та књига је настајала од почетка агресије и најпрецизнији је и необорив документ о злочинима и жртвама НАТО. Штампана је на више светских језика, слали смо је свим нашим амбасадама, а њу поседује и архив Хашког трибунала и Конгресна библиотека у Вашингтону. Међутим, пошто је њен садржај необорив доказ о злочинима које је починио НАТО, она је после преврата 2000. склоњена из јавности. После одвођења председника Слободана Милошевића у Хаг он је тражио један комплет који је користио у одбрани, али ограничено. Трибунал му није дозвољавао да користи целокупан документ који је разобличавао НАТО агресију - каже Живорад Јовановић, некадашњи министар иностраних послова СРЈ.

Издавач "Беле књиге" било је министарство на чијем је челу био Јовановић, а штампао ју је "Службени гласник".

СМРТ СА ОДЛОЖЕНИМ ДЕЈСТВОМ

БРОЈ жртава агресије, чак и ако једног дана буде утврђен неће бити коначан. Током 11 недеља свакодневног бомбардовања, НАТО је у 2.300 ваздушних удара избацио 22.000 тона пројектила, међу којима су били и они са пуњењем осиромашеним уранијумом. Алијанса је свесно чинила злочин гађајући рафинерије, петрохемијска и хемијска постројења.

- У периоду од 2001. до 2011. број оболелих од карцинома повећан је за 20 одсто, а смртност од болести рака (пре свега леукемије и лимфних жлезда, које у мирно време нису прелазиле пет одсто од укупног броја малигних тумора) - повећан је за 25 одсто - упозорио је још 2012. проф. др Слободан Чикарић, онколог и тадашњи председник Друштва Србије за борбу против рака.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације