ДОКАЗИ У 133 ДОКУМЕНТА ДОВОЉНИ ЗА ИСТРАГУ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА? Може ли наша земља да покрене поступке о зверствима у источној БиХ

ДОКАЗИ о злоделима над Србима скупљени у 250.000 докумената, од којих 133 доказују недела Хрвата и муслимана у источној Босни, довољни су да се покрене истрага о злочинима над српским народом.

Фото Ж. Кнежевић

У тим документима садржане су изјаве сведока, који су преживели масакре, и разни други докази прикупљени на терену, што је сасвим довољно за истражни поступак, поготово ако се зна да су бројни поступци против Срба вођени без истраге, само на основу лажних и изнуђених изјава сведока.

Ово за наш лист поручују адвокати који су бранили оптужене Србе и они који истражују судбину документације коју је скупио некадашњи Савезни комитет за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије од 1991. до 1999. Овај комитет, формиран одмах на почетку рата, сачионио је и документ под називом "Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у источној Босни (Братунац, Србреница, Скелани) почињеним против српског становништва од априла 1992. до 1. априла 1993. Тај део има 133 стране и кључан је за доказивање геноцида над Србима у источној Босни.

Да је ова документација довољна за покретање истражног поступка каже нам адвокат Небојша Перовић који истиче да би истрагу требало да покрене Тужилаштво за ратне злочине.

- Ако тужилаштва у Сарајеву и Загребу не покрећу истраге за злочине против Срба, наше тужилаштво је власно да поступа за те догађаје, да предузима истражне радње и, ако прикупи доказе, да подигне оптужнице - објашњава Перовић. - Међутим, према ономе што је мени познато, као некоме ко је бранио наше људе оптужене за ратне злочине пред нашим судовима, од оснивања до данас Тужилаштво је било тендециозно, водило је поступке искључиво против Срба и то у више од 90 одсто процената.

Перовић прави паралелу па каже да је наше Тужилаштво за ратне злочине покренуло поступак за отмицу муслимана у Штрпцима 25 година након тог догађаја и тај поступак је у току, док их предмети и догађаји који се тичу злочина над Србима не занимају, укључујући и ове који су садржани у поменутој документацији.

Адвокат Миленко Радић истиче да о овим документима нико никада није говорио и нико никада није покренуо ниједан поступак за злочине начињене против српског становништва. Он сматра да је игнорисање документације и непоступање Тужилаштва на основу доказа које она садржи, допринело да се Срби оптужују за геноцид у Сребреници, и да буду толико сатанизовани.

- Да је на време обзнањено шта се догодило Србима у периоду од априла 1992. до априла 1993. године, дакле две године пре догађаја у Сребреници, не би се сребернички догађај могао окарактерисати онако како се касније догодило, нити би муслиманска страна смела да тврди да су Срби починили геноцид над муслиманима - уверен је Радић.

Ни у самом Тужилаштву за ратне злочине не постоји јединствен став када је реч о прикупљеној документацији, јер је, како кажу наши извори, неколико тужилаца радило на формирању предмета по основу архива које је сачинио Комитет, али, ипак, истражни поступак никада није покренут.

Доказе који се налазе у 133 документа који говоре о злочинима у источној Босни прикупљао је Миливоје Иванишевић са 25 сарадника који су на терену били од почетка ратних страхота.

Иванишевић за "Новости" каже да су ишли по селима у источној Босни, тражили преживеле сведоке, или су они њих налазили, слушали стравичне приче о покољима које су муслимани починили на Србима у околини Сребренице, Братунца, Скелана...

Прва села која је видео, а у којима су Срби побијени била су Залазје и Сасе у околини Сребренице, где су наши сународници побијени за Петровдан 1992. године. Затим су похарана села уз Дрину између Братунца и Скелана, а на Божић 1993. догодио се покољ у селу Кравица, надомак Братунца, када су муслиманске снаге побиле становнике села, од којих су неки напуштали цркву после божићне службе. Међу жртвама је било и деце од којих је најмлађе имало четири године, али и стараца међу којима је најстарија жртва била непокретна 89-годишња жена коју су злостављали па живу запалили муслимански војници. Тада је убијен и њен син.

Као један од најупечатљивијих догађаја, Иванишевић издваја сусрет са српским добровољцем у околини Братунца који му је пришао и питао га: "Знаш ли како изгледа човек без главе? Ја знам".

- Догађај се односио на убиство двојице браће Млађеновић и њихове мајке у селу Јежестица, а једном брату су муслимани одсекли главу, што је овај војник видео. Ту главу су носили по Братунцу где су били стационирани војници Унпрофора и Црвени крст, али нико није реаговао, јер о злочинима над Србима сви ћуте - истиче Иванишевић. - Добровољац који је све то видео, доживео је велику трауму и врло убрзо на ратишту.

Докази о овим, али и многим другим страхотама, налазе се у 133 документа, у згради СИВ 3. Питање због чега документација није коришћена и поступци покретани, поставила је адвокатска канецаларија Радић.

- Добили смо одговор да докумнтација није ваљана ни употребљива - појашњава за наш лист адвокат Миленко Радић. - Сада смо затражили од Тужилштва за ратне злочине да нам кажу ко је то утврдио, када и по којим критеријумима. Чекамо одговоре.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације