ДОК ЈЕ БЕОГРАД ГОРЕО, ХИТЛЕР ЈЕ ДРЖАО ГОВОР: Операција "Казнени суд" на "отворени град" који се није војно бранио била је ратни злочин

БРОЈ мртвих према подацима градске управе износи 4.000, од тога половина затрпана.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Два јавна склоништа за заштиту из ваздуха у парку су погођена и порушена. Једна црква, напуњена људима, добила je пун погодак. Тако је пуковник Рудолф Тусен, немачки војни аташе у Београду, известио Берлин о резултатима операције бомбардовања српске и југословенске престонице 6. априла 1941. у операцији Луфтвафеа "Казнени суд".

Напад на Београд који је проглашен за "отворени град", што је значило да се неће војно бранити, био је и по тадашњем међународном праву ратни злочин, али Немци за то нису марили. Ради повећања ефикасности сличних злочина у будућности, Тусен је Берлину указао на корисна "месна искуства".

- Напад из ваздуха на град je најефикаснији ако се изврши потпуно изненадно. Између појединих напада главним снагама нарочито су ефикасни стални напади у циљу узнемиравања. Уништавање водоводних и електричних инсталација je пресудно за животну способност града. Ноћни напади су у погледу морала ефикаснији него дневни напади - препоручивао је Тусен.

Његови бирократски описи трагедије звуче садистички када се упореде за сведочанствима очевицима злочина.

Foto: Printskrin, Vikipedija

- Проломила се експлозија и прозори су прснули у парампарчад. Врата су се са треском отварала и срча је прскала на све стране. У полумрачан подрум, између старих и убуђалих ствари и дрва, улећу људи, жене, деца у ноћном оделу, боси, рашчупани, унезверени. Споља је допирало ломатање и тешко сурвавање. Нерви затегнути као струна. Људи и жене би негде да беже, али напољу пршти од експлозија, а њих страх да остану, да не буду живи закопани - записао је књижевник и резервни официр Стеван Јаковљевић.

Кад су долетели први авиони, спасавао се како je ко знао и умео, па je свет из најближе околине појурио у склониште у Крађорђевом парку и дупке га напунио, сведочио је Војин Ђурашиновић.

- Многи су знали да склониште није баш тако сигурно, али су рачунали да je боље и то него остати у кући, где их може побити и разорена конструкција зграде. Међутим, кад несрећа дође, она иде једна за другом, па се тако и у ово склониште сручила бомба од неколико стотина килограма. Својом тежином као од шале просвирала je земљу и греде, сишла међу људе и експлодирала. После тога где je било склониште зјапила je огромна рупа као вулкански кратер, оближња стабла извађена из корена, а све заливено људском крвљу. По парку искомадани људски лешеви, жене и деца. Негде се види рука, негде труп, по неки комад одбачен на дрво па виси преко гране, a између тога исцепани комади одеће". По улицама лешеви људи, мртви коњи запрегнути у млекаџиске чезе... На коловозима шикља вода из разореног водовода, смрад се шири из канализације, висе искидане жице телефонских каблова, срушене куће закрчиле пролазе - забележио је Ђурашиновић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Хитлер је одлуку да активира "План 25" за уништење Југославије, у коме је прворазредни циљ било разарање Београда, донео 27. марта 1941. када су стигле вести да се широм Србије одржавају масовне демонстрације против уласка Југославије у Тројни пакт и да је пучем са престола срушен намесник кнез Павле Карађорђевић. Нападом на Београд уништиле би се најважније установе, обезглавиле војска и држава и задао тежак психички ударац српском народу који би га онеспособио за пружање отпора.

- Према самим немачким изворима, Хитлер je, као расиста, био киван на све Словене, а на Београд и уопште на Србе и Србију посебно још због догађаја из првог светског рата и хтео je да се брзо и крваво обрачуна са Београдом који je, по његовом схватању, тако дрско устао да обори приступање Југославије Тројном пакту - указао је др Марјановић.

Луфтвафе је за напад на Београд груписао бомбардерске и ловачке јединица у Аустрији око Беча, у Мађарској око Капошвара, Печуја и Сегедина, и у Румунији око Арада и Темишвара. Авиони намењени нападу на Београд припадали су првој борбеној линији немачког ваздухопловства и имали су искусне посаде. Неке од њих су долетеле из ваздушне битке за Британију, а неке из Северне Африке. Прикупљено је око 830 авиона од којих 280 двомоторних бомбардера "хајнкел НЕ-111", "дорнијер DO-17" "јункерс JU-88" и 240 бомбардера за обрушавање "јункерс JU-87", "штука". За ловачку заштиту бомбардера било је намењено око 280 једномоторних ловаца "месершмит МЕ-109 F" и 80 двомоторних ловаца-разарача "месершмит МЕ-110", чији је задатак био и да нападају југословенску авијацију на земљи.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Немачки напад на Краљевину Југославију почео je 6. априла 1941. око 4 часа ујутро, a у 6 и 30 часова почело је бомбардовање Београда. Према подацима Луфтвафеа, ратног ваздухопловства немачког Вермахта, у прва четири дневна налета учествовало је 468 ловаца и бомбардера, а на Београд је бачено 197 тона разорних и запаљивих бомби. Док је Београд горео, немачке радио-станице преносиле су Хитлеров говор у ком је осудио "војну клику" у Београду, која је вечито организовала војне ударе и састојала се од британских "плаћеника", а 27. марта је срушила владу која је тежила миру с Немачком.

- Кривица је приписана оним "креатурама" које су још 1914, Сарајевским атентатом, одвукле свет у ратну катастрофу. Чињеница да је Хитлер југословенску владу називао српском владом говори о томе колико је његова акција била уперена против Срба. Био је изричит, истичући да немачки народ нема никаквог повода да се бори против Хрвата и Словенаца, али жели да се обрачуна са оном "српском издајничком кликом у Београду која мисли да може Балкан по други пут ставити на располагање британском атентату против европског мира" - наводи историчар пуковник др Миљан Миликић из Института за стратегијска истраживања.

Фото: Printskrin, Vikipedija/Bild

Према немачким подацима од 6. до 12. априла око 620 бомбардера Луфтвафеа је на српску престоницу изручило око 440 тона бомби, а уз њих је 320 ловаца топовском и митраљеском ватром сејао смрт у српској престоници. Главним и првим ударом 4. ваздушне флоте Трећег рајха командовао је генерал-пуковник Александeр Лер.

Пуковник Тусен је известио Берлин: "Према лично добијеним утисцима, ваздушни напад на Београд био је мање у вези са војним операцијама... Напад је био временски концентрисан и изненадио је становништво у кућама или на улицама. Људи су делом још спавали, а сељаци су се баш возили са периферије у центар града на пијаце. Отуда је почетак напада довео до великих губитака, а морални утисак је био веома снажан... Присуство жена и деце и осећај да они ни на који начин не могу ефикасно да се заштите, нити да им се може помоћи, оптерећивало је нерве мушкарцима. Људи који су унезверено тумарали улицама тамо-амо и гледали како им се куће руше, а они остају без крова над главом створили су и сами панику... Лешеви, који су се налазили свуда унаоколо, пружили су језовиту слику".

Foto: Printskrin, Vikipedija

Бомбардовање je потпуно изненадило 320.000 тадашњих Београђана.

- Град je био сасвим незаштићен, бомбе су падале и рушиле зграде, убијајући њихове становнике. Стотине људи покушало je да се склони у слаба земљана склоништа у дворишту Вазнесењске цркве и у Карађорђевом парку. Међутим, немачке бомбе погодиле су управо та склоништа и сви они који су се у њима налазили нашли су тамо смрт... Авалским, Обреновачким и Смедеревским друмом похрлиле су хиљаде бегунаца. Видевши то, немачки пилоти спуштали су се ниско, надлетали реке бегунаца и митраљирали их - записао је др Марјановић.

Између летеће армаде Трећег рајха и Београда 6. и 7. априла стао је, самоиницијативно, Шести ловачки пук Војног ваздухопловства Краљевине Југославије. Однос снага био је 10 напрема један.

- Нико од нас није очекивао да ће срести толико непријатељских авиона... Указали су се као чопори страве изнад Фрушке горе! То је превазилазило све што је машта могла да замисли! Нисмо веровали да се небо може зацрнети од авиона... Од буке мотора подрхтавали су и ваздух и земља... Ми смо били сламчица према тим мутним таласима, али времена за размишљање није било - записао је у дневнику капетан Милутин Гроздановић из Шестог ловачког пука који је уништен у непрестаним борбама.

Према проценама окупационе управе, у бомбардовању је погинуло 4.000 људи, "од чега је половина тела остала затрпана". Градско погребно предузеће је сахранило на Новом гробљу 2.007 жртава, међу којима је 646 идентификовано. Није утврђен идентитет 1.361 жртве, од чега су биле 393 жене и 59 деце. Агенција Ројтерс је 27. априла 1941. пренела процену "неутралних очевидаца" о 20.000 Београђана страдалих у бомбрадовању, а Винстон Черчил у мемоарима пише о "преко 17.000 мртвих Београђана". Процене данашњих историчара крећу се од најмање 2.271 до 4.000 жртава бомбардовања, уз ограду да се прави број никада неће неће сазнати.

Foto: Printskrin, Vikipedija Крст у порти Вазнесенске цркве где бомбама уништено склониште

ИЗДАЈА

ИЗДАЈА невероватних размера у Војсци Краљевине Југославије повећала је број жртава, наводи др Миљан Миликић:

- Немци су из Главног генералштаба и Министарства Војске и Морнарице добили од својих људи скицу мобилизацијских места, услед чега је било и много жртава. Пилот, капетан Владимир Крен, као организовани усташа, 3. априла 1941. пребегао је из Загреба у Аустрију и Немцима дао податке о летачком распореду Југословенског ратног ваздухопловства.

НЕОПОЗИВИ РАТ

ИЗ докумената немачке Врховне команде се види да је она била изванредно обавештена о слабостима југословенске војске и њеној неспособности, указао је др Јован Марјановић:

- Преко многобројних петоколонаша и агената Немци су до танчина познавали распоред југословенских дивизија, ратни и мобилизацијски план и друге мере које су биле предвиђене за случај рата. Уверен да ћe Југославију муњевитим нападом прегазити, Хитлер je већ 27. марта неопозиво одлучио да je разбије и војнички и као државу. И, како се то у документима каже, "не чекајући могућу изјаву лојалности нове владе".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације