Друштво

ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА У САНУ: Историја Косова и Метохије у Југославији

Љиљана Бегенишић

11. 04. 2025. у 14:23

Последње предавање из циклуса „Jугославија − Kонтинуитет, искушења, оспоравања”, под називом „Држава у држави: Косово и Метохија у федеративној Југославији (1945–1974)”, одржаће др Игор Вукадиновић, у среду, 16. априла, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ.

ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА У САНУ: Историја Косова и Метохије у Југославији

У предавању ће бити анализирани различити аспекти историје Косова и Метохије у Југославији под комунистичком влашћу. Формирање аутономије Косова и Метохије у Србији након Другог светског рата представљало је крупан политички преседан, који је одступао од праксе суседних земаља у сличним ситуацијама. Овај потез, праћен осталим мерама попут амнестије албанских квислинга из времена рата, одузимања имовине међуратним српским насељеницима и њиховог исељавања са Косова и Метохије ослабили су положај Србије у новоформираној федеративној Југославији.

Процеси започети након Другог светског рата додатно су интензивирани крајем педесетих година, када је југословенски државни врх иницирао процес даљег политичког и економског и јачања аутономије. Политичка кампања након смене Александра Ранковића 1966. године и уставне реформе 1968–1974. године дефинитивно су аутономију покрајине претворили у форму албанске државности Југославији. Србија је изгубила могућност да самостално уређује питање положаја покрајина у свом саставу, чиме се нашла у неравноправној позицији у односу на остале републике у Југославији.

Друга последица новоуспостављеног поретка било је масовно исељавање српског становништва из покрајине. Коришћење аутономије Косова као средства за слабљење Србије испољило се у пуном интензитету осамдесетих година, када су покушаји српског руководства да заустави процес исељавања и обнови део републичких надлежности у аутономним покрајинама наишли на снажан отпор. Дестабилизација и проблеми на Косову одлучујуће су утицали на немогућност Србије да спречи распад Југославије или макар ублажи његове размере и последице.

Игор Вукадиновић запослен је као научни сарадник на Балканолошком институту САНУ. Основне и мастер студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду. Докторску дисертацију одбранио је 2020. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Његово поље интересовања су историја Југославије и савремена српска историја, са посебним акцентом на аутономију Косова и Метохије и српско-албанске односе. За монографију „Аутономија Косова и Метохије у Србији (1945–1969)“, добио је награду Матице Српске за историју „Иларион Руварац“ за 2021. годину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА: Изненађени смо коментарима Захарове на рачун Србије и председника Вучића

Политика

0 58

МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА: Изненађени смо коментарима Захарове на рачун Србије и председника Вучића

ДРЖАВНА секретарка у Министарству спољних послова (МСП) Републике Србије Невена Јовановић огласила се на друштвеној мрежи "X" поводом коментара портпарола Министарства спољних послова Русије Марије Захарове на рачун Србије и председника Републике Александра Вучића, истакавши да они као МСП изражавају изненађење поводом истих.

07. 11. 2025. у 14:04

САД ИЗДАЛЕ ГЕНЕРАЛНУ ДОЗВОЛУ ДО АПРИЛА: Одлажу се санкције руској нафтној компанији

Економија

0 41

САД ИЗДАЛЕ ГЕНЕРАЛНУ ДОЗВОЛУ ДО АПРИЛА: Одлажу се санкције руској нафтној компанији

СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе су данас издале тзв. "генералну дозволу" којом се привремено одлажу санкције Росњефту у Немачкој до 29. априла 2026. године, објавило је америчко министарство финансија.

29. 10. 2025. у 16:17

Хрват чистио бунар - због оног што је пронашао, моментално ЗВАО ПОЛИЦИЈУ

Регион

0 0

Хрват чистио бунар - због оног што је пронашао, моментално ЗВАО ПОЛИЦИЈУ

ПОЛИЦИЈСКА управа Пожешко-славонске жупаније у Хрватској имала је двоструку интервенцију у суботу, након што су грађани у два наврата пронашли већу количину експлозивних средстава.

09. 11. 2025. у 13:28