РАНЕ КОЈЕ БОЛЕ И НЕЋЕ ДА ЗАЦЕЛЕ: Комеморативним скупом обележено 26 година од бомбардовања воза у Грделичкој клисури

Крај споменика, поред железничког моста на Јужној Морави, на улазу у Грделичку клисуру, комеморативним скупом и полагањем венаца и цвећа обележено је 26 година од када су авиони НАТО алијансе бомбардовали међународни путнички воз, пун путника, у тренутку када је прелазио Бистрички мост, у близини Грделице.

фото: И.Митић

Воз 393, који је саобраћао на релацији Београд – Ниш – Скопље, ракетиран је са два пројектила, док су још две ракете пале на оближњи друмски мост на старом ауто-путу. Идентификовано је 15 жртава, док је повређено више десетина људи. Тачан број настрадалих, међу којима је било и деце, никада није утврђен.

Поред породица погинулих, комеморацији је присуствовао велики број грађана. Венце су положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Лесковца, српских железница, бројних борачких и политичких организација, као и удружења грађана. Лесковчани дуже од четврт века чувају сећање на један од најтрагичнијих догађаја током НАТО агресије на нашу земљу.

фото: И.Митић

- Данас се поново окупљамо са тугом у срцима. Наша Грделичка клисура била је поприште незапамћеног ужаса. Увек ћемо се сећати тих тешких тренутака када су невине жртве, путници и радници наших железница, постали мете смртоносне силе која је захватила нашу земљу – поручио је Горан Цветановић, градоначелник Лесковца - Данас стојимо овде да би смо одали почаст онима који су изгубили животе, онима који су преживели са трајним ожиљцима и онима чији су вољени нестали у том страшном чину насиља. Патња и бол остају заувек дубоко усађени у нашем колективном сећању. Нека овај дан заувек буде и подсетник на то да се никада не смемо уморити у настојањима да градимо бољи свет за будуће генерације.

У тренутку када је први пројектил погодио воз локомотива и први вагон, који су тек прешли мост, одбачени су далеко од места страдања. Први пројектил погодио је почетак другог вагона, а други је спржио трећи и залепио за шине четврти вагон. Мештани Грделице живо се сећају ужаса који су затекли.

фото: И.Митић

- Гледао сам ракету која је летела ка возу. Ово поред је моја парцела и ту су дуго после трагедије проналазили делове тела. Гелера је било на све стране. Река је била црна и носила тела погинулих. И мештани, који су потрчали у помоћ повређенима, би настрадали да није овог бункера поред, где су се склонили од друге ракете – испричао нам је Петар Цојић из Грделице.

И радник железнице Радомир Стаменковић био је у близини места трагедије где је са колегама радио на одржавању пруге. Одмах је кренуо ка мосту и затекао стравичан призор.

- Катастрофа је шта су нам урадили. Не дај Боже да се то икада више понови. Делови тела били су расути свуда, а неке су скидали са грана дрвећа. Страшан је то призор који се не заборавља. Касније сам радио и на изградњи овог спомен-комплекса и споменика да нас све сећа на жртве тог крвавог пира које не би никада смеле да се забораве – испричао нам је Радомир.

Foto: фото: И.Митић

POGLEDAJ GALERIJU

Чланови породица настрадалих и ове године су сузама залили спомен-плоче најмилијих. Донели су им цвеће и запалили свеће. Не могу да пронађу речи осуде безумног чина НАТО агресора који је све завио у црно. Интонирана је и државна химна, а пошта свим жртвама одата је и минутом ћутања.

Као и тог 12. априла 1999. године, на други дан православног Васкрса, воз је и ове године стајао на прузи. Док је прелазио преко моста на Јужној Морави, уз традиционални једноминутни звук сирене, нема човека који се није најежио уз помисао да су на овом месту падале бомбе и са собом односиле младост и будућност наше отаџбине. Окупљени су поручили и то да је наша обавеза да памтимо и да наставимо да тражимо правду, иако правде за мале народе у немилосрдном свету нема, нити ће је бити. За овај злочин нико није одговарао, а НАТО је свој бездушни напад оправдао још бездушније када је погинуле назвао „колатералном штетом“.

У ВОЗУ БИЛИ САМО ЦИВИЛИ

Неверица да је НАТО бомбардовао воз у коме није било војника и данас траје. Ова војна алијанса је прво негирала ракетирање, али га је касније потврдила и чак покушала и да га оправда наводима да је било касно да пилот заустави ракете када је схватио да воз стиже на мост. За то су искористили и срамни „аргумент“ - снимак за који је касније установљено да је убрзан готово пет пута, чиме је лажирана и брзина воза.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације