НАШИ ГРЕСИ ОПЕТ РАЗАПИЊУ ИСУСА НА КРСТ: Посланица београдског надбискупа Немета

ОВЕ године све хришћанске зједнице славе Ускрс истог датума. Последњи пут то се догодило пре 24 године, тачније 2001.

Фото Н. Скендерија

С правом се питају верници зашто је тако да се сваке године помера датум прославе најважније светковине наше вере. Зашто хришћанске заједнице не могу да се договоре око јединственог датума за тако велику светковину?

Много се разлога може наћи за тумачење овог стања ствари. Зашто се не слави заједно овај дан? Или зашто се не слави Ускрс истог датума сваке године, а најпосле како то да се датуми код западних и источних хришћана пуно пута не подударају?

Већина ових разлога за нас данас неразумљива су објашњења, која, руку на срце и хвала Богу, не утичу на садржај верске истине, на срж ове светковине. Као што сам напоменуо, ове године сви хришћани светкују Ускрс истог датума, што је од великог значаја, посебно стога што управо ове 2025. славимо 1700. годишњицу Никејског сабора, првог екуменског или васељенског сабора хришћанске цркве, чије одлуке и дан-данас представљају темељ свих хришћанских заједница. Тај сабор је, поред осталог, донео одлуку о јединственом датуму слављења Ускрса.

Током историје дошло је до разилажења између западног и источног рачунања времена у црквеним круговима, а кроз векове овај јаз је продубљен још неким људским полуистинама. Заједничка прослава би била могућа када бисмо се договорили око једног, јединственог датума који би се сваке године славио истог дана у календару.

Свети отац Фрањо је следећи предлоге и примере папе Павла Шестог, Ивана Павла Другог, Бенедикта Шеснаестог много пута наглашавао да је Католичка црква спремна да прихвати сваки заједнички датум за прославу Ускрса. Јер, важност ове светковине није у датуму, него у њезином садржају. Код апостола Ивана или Јована налазимо текст: "И увече тога истог дана у недељи, док су ученици у страху од Жидова били затворили врата, дође Исус и стане у средину и рече им: ’Мир вама.’ То рекавши показа им своје руке и обрадоваше се ученици видевши Господина."

Овај текст нам јасно говори да је ускрснуће Исуса Христа тако велики догађај, тајновит свакако, да га не можемо ограничити нити временом, нити простором. Време и простор нису важни за ускрснуће. Ускрснуће једанпут реализовано остаје заувек с нама. Не спутава га неки конретан датум. Јер, датум прославе је важан само за нас људе, да се побожно сетимо чудесних дела Бога нашег, да утонемо лично у дубину ове велике тајне.

Без сећања и славља Ускрса ми бисмо били само обична интересна група, невладина организација, светска корпорација. Једанпут Ускрс, увек Ускрс. Ускрс је од тада стварност присутна свугде где се људи воле и практикују љубав једни према другима. Ускрс је тамо где се и у тами греха и слабости јавља трачак наде, оптимизма и снаге за промене.

Ускрс је видљив у напорима сваког друштва у намери да створи услове праведног саживота где ће се поштовати достојанство сваке особе, темељна права сваког човека. То све извире из чињенице да је Исус Христ умро и ускрснуо за сваког човека и цели створени универзум.

Католичка црква вековима налаже да се борба за правду и учествовање у преображају света у потпуности указују као саставни део проповедања Јеванђеља. Ова борба, међутим, не води се ни оружјем, ни дроновима, нити компјутерским вирусима или средствима масовног застрашивања или дезинформацијом. Ова је борба у самом центру човека, у срцу сваког од нас. Ова борба се у хришћанској традицији зове обраћење. Оно заиста значи окренути се у другом смеру, променити мишљење, усмерити се натраг или повратити се.

Обраћење је главни задатак свих хришћана, и то увек наново, са потпуним предањем и пожртвовано.

У време, када од 2021, у Католичкој цркви славимо синодални процес, који усмерава према већем учешћу свих хршћана у животу цркве и друштва у којем живимо, обраћење постаје главни задатак свих нас. Сви ми морамо преиспитати своје деловање, своје мисли, свој начин говора. Неопходно је да се сви упитају да ли својим речима, наступом у јавности, у породици и на радним местима шире мир и љубав ускрслог Исуса Христа или шире раздор, лаж и превару и тако доприносе физичкој смрти Исуса.

Наши греси поново разапињу Исуса на крст. Велики руски писац Достојевски величанствено описује људску нарав у књизи "Браћа Карамазови", показујући да бисмо ми људи били способни поново осудити и убити Исуса ако би се он појавио још једанпут међу нама. То је наша људска нарав, али Бог је човека замислио другачијим: Исус Богочовек својим ускрснућем показао је да људска нарав може да се бори без насиља за добро свих нас и да добро на крају увек побеђује. Људима је данас неопходна духовна снага коју је имало више од 300 учесника Никејског сабора када су после неколико недеља расправа успели да дођу до заједничког веровања.

Дошли су до заједничког веровања које и данас исповедамо у свим већим хришћанским црквама. Деловање и успех тих саборских учесника нека нам буде пример да бисмо и ми били спремни да више разговарамо, водимо дијалог, уместо да једни друге блатимо, прогласимо непријатељима, само зато да бисмо на крају ми испали бољи, савршенији, ближи Богу. Исус је показао људима да добром вољом и истрајношћу могу увек да граде боље друштво, бољу црквену заједницу, бољи живот за све.

Свим хришћанима и људима добре воље желим благословљене ускршње празнике. Христос васкрсе!

Препоручујемо

Друштво

0 7

ДАНАС ЈЕ ВОДЕНИ ПОНЕДЕЉАК, ДРУГИ ДАН УСКРСА: Ове обичаје обавезно испоштујте

21. 04. 2025. у 07:16

Панорама

0 2

ТРАДИЦИЈА ПРЕКО ГРАНИЦА: Срби у Сеулу обележили Ускрс по православним обичајима

20. 04. 2025. у 14:39

Друштво

0 0

ДАНАС СЛАВИМО ВАСКРС, најрадоснији хришћански празник (ВИДЕО)

20. 04. 2025. у 13:28

Свет

0 12

СВЕТ БРУЈИ О ОВОЈ СЦЕНИ ИЗ РУСИЈЕ: Путин је отишао на ускршњу литургију, призори и речи патријарха Кирила потпуно су надреални (ФОТО)

20. 04. 2025. у 10:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације