НА УНИФОРМИ ИЗ МАУТХАУЗЕНА ЈОШ СТОЈИ БРОЈ 38593: Музеј жртава геноцида обогатио своју колекцију

АУТЕНТИЧНА логорашка униформа из логора Маутхаузен, писмо затвореникаАлександра Радовановића, штафета са Олимпијских игара у нацистичком Берлину 1936. коју је у нашу земљу донео атлетичар из Вргудинца, чутурице од дрвета кокоса са афричког фронта, фотографије заробљених југословенских војника...

Фото: N.Skenderija

Ова драгоцена сведочанства о времену насиља, прогона, али и људске издржљивости, сада су у власништву Музеја жртава геноцида.

- Успели смо да дођемо до изузетно вредних предмета кроз откуп, поклоне и размене са другим институцијама - каже Бојан Арбутина, в.д. директора Музеја за "Новости". - Сваки од њих има своју причу, а наше је да је чувамо и представимо јавности.

Аутентичну логорашку униформу из Маутхаузена даровао је Музеју потомак заточеника Александра Радовановића.

- Испричао нам је тада да је његов предак бициклом дошао из Маутхаузена у Београд и да је све време носио ту униформу - истиче Арбутина. - Поклонио нам је и два писма која је Радовановић послао из једног од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата, као и црно-белу фотографију на којој су Александар и његова супруга Десанка.

Фото: N.Skenderija

На писмима, као и на добро очуваној пругастој плаво-сивој униформи, налази се број 38593. Сваки заробљеник у логору имао је број, док су Јевреји носили и жуте Давидове звезде. Писма су писана на немачком језику, а на оба се налази поштанска марка са ликом Адолфа Хитлера. Једно је Радовановић послао својој жени Десанки, а друго је насловљено на Бору Анаста... (презиме је избледело). Из писма се може закључити да је Бора био Радовановићев пријатељ или рођак. Поруке из пакла из којих, ипак, провејава зрачак наде, Радовановић је написао на танком, провидном папиру.

Фото: N.Skenderija

- Здраво сам и добро. Не треба да се бринете за моју ситуацију. Добио сам ваша писма од 29. 2. и 17. 3. 1944. Примио сам и пакете са намирницама које сте ми послали 27. марта. Били су нетакнути. Молим вас да ми и даље шаљете пакете преко београдског Црвеног крста, без обзира да ли вам ја потврдим или не. Захваљујем се и рођацима и пријатељима - писао је Радовановић.

Штафета у којој је олимпијски пламен преношен с Олимпа, преко Атине и Београда ка Берлину за чувене Олимпијске игре 1936, када је Адолф Хитлер љутито напустио стадион, не желећи да додели четири златне медаље афроамеричком атлетичару Џесију Овенсу постала је саставни део збирке Музеја жртава геноцида.

Фото: N.Skenderija

- Штафету је у Југославију унео учесник Олимпијаде, тада осамнаестогодишњи атлетичар Вељко Вељковић из Вргудинца, код Беле Паланке - каже Арбутина. - Он је био члан Соколског друштва и један од малобројних југословенских спортиста који су учествовали у овом историјском догађају.

Фото: N.Skenderija

Међу најновијим музејским предметима су и војничке чутурице за воду израђене од кокосове коре које су користили припадници Вермахта на северноафричком ратишту у Другом светском рату, као и фотографије из заробљеничких логора Трећег рајха у Европи у којима су били заточени југословенски војници и официри, интернирани после Априлског рата и капитулације Југославије 1941. године.

Музеј жртава геноцида и овог 22. априла облежиће свој дан, а централна прослава одржаће се у Архиву Југославије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације