ДАНАС БИ НАПУНИЛА 29 ГОДИНА: НАТО пре 26 година на ноши убио Милицу Ракић, док јој је мама спремала креветац за миран сан

ДА је нису убили, Милица Ракић би, данас, имала двадесетдевет година. Да је нису убили, била би, можда, инжењер. Лекар. Учитељ. Мајка, можда, неког трогодишњег дечака, девојчице. Да је нису убили.

Фото Приватна архива

Данас је двадесет шест година од када је гелер "Милосрдног анђела" убио овог нашег анђела. У београдској Батајници, у топлини породичног дома, док јој је мама Душица спремала креветац у коме је, са својом лутком, ова малена мамина душица одлазила на починак.

Заустављено време у дому Ракића. Двадесет пети дан НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.

Казаљке сата у дому Ракића заустављене су у 21.45. Заустављен живот трогодишње Милице. Вечни белег од кога се, овде, мери време. Пулсира жива рана с којом Ракићи истрајавају све ове године. У тишини. У непреболном болу. У ужасној муци која им круни здравље. Под притисцима. У судару са онељуђенима који у њиховој трагедији лове своје златне рибице. У ишчекивању да неко каже: "Ово је злочин".

- Од свега што памтим, то су последњи откуцаји срца мога детета - казао нам је једном Жарко Ракић, Миличин отац. 

- И тада сам веровао да ће преживети. Веровао сам у све што живи човек у најодсуднијим тренуцима верује. Веровао сам да дете рођено из велике љубави, Душицине и моје, мора да преживи. Кад сам осетио тежину клонулог тела у свом наручју, и тада сам веровао.

Рукама је пригушивао јаук. И, онда их пружао. Некуд, према небу самоме. Тражио одговор који никад није стигао.

- Да сам могао, свој живот бих дао да Милица преживи - говорио је за "Новости". - Немам ја кога да тужим. Мени је моја рана толико дубока да само себе у њој видим.

Фото Приватна архива

Ово су за Ракиће тешки дани. Време пролази. А, време не лечи, као што народ у поруци каже.

- Рана живи у нама, и расте са нама - остала је порука мајке Душице Ракић, у исповести коју је дала "Новостима". 

- Патњу потискујемо. Морамо због Алексе, који је упамтио Милицу и за којом тугује. Због Анђеле која нам је, после, пружила утеху, али је сваком нашем напору да зацели, рана остала.

Фото Приватна архива

Малена Милица је волела лале. Ових дана су процветале. У дворишту њене маште, мале. Ловила је бумбаре, заклете у цвет и у лет, да ће на ливади да направи ред и мед. Цртала је будућност.

- Све њене бојанке чувамо - кажу Ракићи.

Душица и Жарко рану за убијеним дететом у себи потискују. Чувају од рана своје голубове.

Алексу и Анђелу, чувају. Али, незарасла рана крвари. Бол је опипљив. Има облик и можеш да га дотакнеш. А, кад га дотакнеш, куља крв. Крв недужног, њиховог трогодишњег детета.

Дом Миличиних родитеља јутро после њене смрти, Фото Приватна архива

И, проломи се јаук. Њихов јаук који се зауставља пре него је преко усана потекао. То је бол који разара.

- Сад, кад видим све слике, а могу да кажем да смо тада умирали за нашим дететом, волео бих да је Алекса и Анђела не виде - враћа сећање Жарко Ракић. 

- Они имају право да свију младост. Без терета. Без горчине. И, у томе морамо да им помогнемо. Моје и срце моје Душице је на пола, можда и мање, али, наша деца ... И нико не треба да сахрањује живот у име смрти.

Фото Приватна архива

Споменик на Ташмајдану

ПРЕМА лику малене Милице, у Ташмајданском парку у Београду, "Вечерње новости" и наши читаоци подигли су спомен-обележје (на слици) деци настрадалој у НАТО агресији.

Откривен је на прву годишњицу злочиначког напада Алијансе, 2000. године. Од тада, нажалост, три пута је скрнављен и поново рађен. Последњи пут 18. фебруара 2022. Ракићи су уз све патње због убиства детета тешко примали и вести о скрнављењу споменика на Ташмајдану.

Фото В. Данилов

- Коме је сметало то обележје - непомирљива је била Душица Ракић говорећи за "Новости".

- То обележје које је ваша кућа подигла с пијететом за сву децу жртве НАТО је и порука и опомена да се никоме, ниједној мајци, ниједном родитељу не догоди несрећа која је погодила Жарка и мене.

Ерићева песма

ДОБРИЦА Ерић, наш познати песник, написао је песму "Чико, ја тебе гледам с неба", у знак сећања на Милицу Ракић и сву децу страдалу у НАТО бомбардовању. Поета је био и члан жирија који је бирао епитаф на споменику у Ташмајданском парку у Београду, дар "Новости" и наших читалаца малишанима убијеним током НАТО агресије.

Препоручујемо

Друштво

2 23

НАТО УБИЈА СА ЗАДРШКОМ: 70.000 оболелих и 40.000 умрлих - Последице 78 дана бомбардовања СР Југославије, 26 година касније

24. 03. 2025. у 07:00

Србија

0 1

СЕЋАЊЕ НА ВОЈНИКЕ - ЖРТВЕ НАТО: Навршило се 26 година од погибије седморице припадника ЈНА у Рељану код Прешева

15. 04. 2025. у 20:00

Репортаже

0 4

"НИСМО ОБРУКАЛИ НИ ПРЕТКЕ, НИ ПОТОМКЕ": Међу див јунацима који су се борили на Кошарама био је и Дејан Јанковић из Аранђеловца

09. 04. 2025. у 20:44

Репортаже

0 7

ВИДЕО САМ "ТОМАХАВК" И ТРЕН КАСНИЈЕ ВИСИО НА ОСТАЦИМА МОСТА СЛОБОДЕ: Звонко Бребер је 3. априла 1999. преживео пројектиле НАТО агресора

03. 04. 2025. у 18:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације