КРЛЕ БОМБОНЏИЈА ОСВОЈИО СРБИЈУ: Ово је његова прича (ФОТО)

ЈАСИМ Исаки, познатији као Крле бомбонџија, постао је познат широм Србије због преукусних слатких ђаконија које се налазе на његовом штанду на готово свакој манифестацији у нашој земљи.

Фото: Приватна архива

Крле бомбонџија рођен је у Драгашу на Шарпланини, у Гори као Горанац у срцу. Како наводи, од тада и датира његова љубав према Гори.

- Од рођења датира моја љубав према Гори која траје и трајаће како у мени тако и у мојој породици, као и код свих Горанаца. Ако би нешто рекао о себи - не бих могао, а да не поменем Гору: Налази се на Шарпланини, на крајњем југу Косова и Метохије, на тромеђи Македоније, Албаније и Косова и Метохије, позната као Шапланинска жупа "Гора" средњовековне Србије - каже Крле и додаје: 

- Насељевају је Горанци, а она је заједница са својим језиком (српским староштокавским дијалектом) за кога љубоморно кажемо да је то "наш" језик или "нашенски". 

Како истиче, Горанци су се одувек бавили овчарством, али и занатима. 

- У прошлости становништво се бавило овчарством, па од туда и насељеност на великој надморској висини од 1.100 до 2.000 надморске висине, као и занатима. Док би им овце биле у зимовнику чак до Грчке у Солунском пољу, мушкарци би одлазили у околне земље и као жилави Горштаци, бавили се пеливанством и тако зарађивали да прехране породицу - наводи Крле. 

Развијање заната

Међутим, када је овчарство утихнуло, међу Горанцима почела су да се развијају и друга занимања, а највише занати. 

- Годинама касније смањењем овчарског фонда, развијају се и друга занимања, а од којих су најчешћа: посластичарство, врсне су ашчије(кувари), пекарство, далеко познате бурегџије, а кажу сами - нема ћевапа ако није са Горе. О нама су писали и други и то речима: То је један вредан, радан и поштен народ, воли своју Гору и радо јој се враћа, веран својој домовини - каже Крле.

Вечито на ветрометини, али увек достојни у очувању свог идентитета. 1690год не учествују у сеоби под Чарнојевићем, када и креће реваншизам над Српским становништво, поготово због својих многобројних оваца, и планине која их храни.

Фото: Приватна архива

- Цена те жртве била је постепени прелазак у ислам који је трајао наредних 150 година, када у Гори умире и последња хришћанка под именом Божана. Веру су прихватили, али Турци нису постали, сачували су свој језик, културу и обичаје. На питање Руског конзула из Призрена: Зашто сте примили веру, они су одговорили: Да би задржали своју чистоту, да нам Турци не би женили и отимали жене. И у наредним периодима је било покушаја асимилације, али су увек одолевали и чували љубоморно идентитет - наводи Крле и додаје:

- 1999. године још једно искушење. Тада неколико ентузијаста и ја оснивамо "Завичајно удружење Горанаца" у Београду, не би ли дали подршку и помогли своју заједници у Гори. Касније оснивамо политичку организацију "Грађанску иницијативу Горанаца и наступамо на изборе за  Републички парламент 2008. године, не би ли кроз институције учествовали у очувању идентитета, а 2006. године на преговорима у Бечу  са Владом Републике Србије дајем свој допринос и улажемо напоре да нам се врати општина" Гора"која је доласком Еулекса неоправдано одузета.

Долазак у Београд 

Разне економске и ратне турбуленције доводе до привременог расељавања Горе, али где год би се настанили њихов мото је био и јесте "Да комшији крава буде жива и здрава", као и сачувати "оно наше што некада бејаше".

- Како сам поменуо печалбу, тако су и моји родитељи у Београду од 1960. године, где их је дочекао мој деда који је живео у Београду од 1950. године. Основно занимање им је билобомбонџијски занат који су донели са Горе. Тада по вашарима и на већим скуповима праве и продају шећерене јабуке, лизалице, ораснице, свилене бомбоне и лицидерска срца. Све је код нас у дому мирисало на карамелизован шећер, мирис који се очувано до данашњих дана - казао је Крле.

Како истиче, већ са 10 година ушао је у бомбонџијски посао, а како је растао и он, растао је и његов породични бизнис. 

- Оцу сам помагао још од малена. Са својих 10 година послужујем прву муштерију и то на београдском хиподрому, и од тада се јавља моја жеља да се и у будућности бавим истим занатом. Како сам растао тако смо и ширили асортиман наших производа, а и сам сам чешће посећивао вашаре и манифестације. Наш први објекат се налазио на Бановом брду, у малој радњи на самој станици под именом "Чупко-домаћа радиност" основана осамдесетих година, док је у задње две деценије под слоганом "Оно наше што некада бејаше" и тако обилазимо велики број манифестација и вашара по читавој Србији - наводи Крле.

Фото: Приватна архива

Симболика сваког слаткиша

Разне слатке ђаконије налазе се на Крлетовом штанду, а сваки производ направљен ручно са пуно љубави самим тим сваки има посебну симболику. 

- На нашим слатким штандовима су заступљене посластице које су карактеристичне у свим крајевима Србије, па када нас купци питају: Одакле сте?, ми одговарамо: Од Хоргоша до Драгаша, јер купце наравно занима чији су и одакле су производи. Производи су ручно рађени од лизалица више врста, ушећерених јабука, директно шећерених испред купца,, свилених бомбона, карамела, желела разних укуса, тахан и ћетен алве, разне гумене бомбоне, као и увек присутна лицидерска срца и лицидерски производи, од којих сваки производ има и своју симболику - открива и додаје: 

- Момци би на вашарима куповали срца, даривали девојкама и на тај начин изражавали своја осећања. Даривањем лицидерског срца, јој заправо дарује своје. И свако лицидерско срце има и огледалце, које опет са својом симболиком би значило да док се девојка огледа у њему и у одразу угледа момка, е тај би био прави. Уколико би се младом брачном пару поклонила лицидерска луткица, прижељкујете принову, уколико поклоните неку животињицу од те посластице желите благодети на њиви и пољопривредним производима. Лицидерском потковицом желите срећу. Папучица се дарује некоме ко носи епитет "папучар", а лицидерска корпа би означавала крај везе!

Иако бомбонџијски занат одумире, Крле са својим породичним бизнисом не одустаје. Тако да се његови производи могу пробати на готово свакој манифестацији широм Србије. 

- Наш бомбонџијски занат још увек се одржава, иако доста заната одумире. Захваљујући Туристичкој организацији Србије, Београда и осталих Градова који препознају значај и битност очувања старих заната, са поентом да буду исти што чешће престављени грађанима. Тако са туристичком организацијом Београда излажемо и наступамо на свим већим Градским манифестацијама, од карневала бродова, Улице отвореног срца, београдске зиме, београдског манифеста, разних дечјих фестивала, а и широм Србије - каже Крле и додаје:

- У сарадњи са Туристичком организацијом Лесковца наступамо на Лесковачкој роштилијади, а у сарадњи са Туристичком организацијом Врњачке Бање могу нас видети на карневалу, као и на бројним манифестацијама специјализованих за старе занате у Врњачкој Бањи. Присутни смо у незаобилазном вашару у Шапцу и Обреновцу, као и на берби грожђа у Вршцу, Смедереву, Опленачкој Тополи. Све те манифестације су гарант очувања старих заната. Захваљујући њима бомбонџијски занат, и укус карамелизованог шећера ће се још дуго осећати у мом дому!

(Информер)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације