ХИТЛЕР ЈЕ ПРЕ 80 ГОДИНА ПОБЕЂЕН НА ИСТОЧНОМ ФРОНТУ: Кључне операције Другог светског рата

Операција Барбароса ( немачки: Unternehmen Barbarossa ) била је инвазија на Совјетски Савез 1941. од стране нацистичке Немачке и њених савезника из сила Осовине започета у недељу, 22. јуна 1941. године. Била је то највећа и најкрвавија копнена офанзивна операција у људској историји, у којој је учествовало приближно 10 милиона бораца, са губицима до краја операције већим од 8 милиона људи. Берлинска операција 1945. је највећа битка у историји, у којој је са обе стране учествовало око 3,5 милиона људи, 52 хиљаде топова и минобацача, 7.750 тенкова и 11 хиљада авиона. У њој је Црвена армија окупирала Берлин што је довело до безусловне предаје Немачке .

Фото: Јавно власништво

1941: ИНВАЗИЈА

Рано ујутро 22. јуна, у 4 сата, након снажне артиљеријске ватре , почела је инвазија предњих јединица, а затим и главних снага. Немачка офанзива се одвијала дуж фронта који се протезао 3.000 км, у три правца: Лењинград, Москва и Кијев. Немачке и финске подморнице су деловале на Балтичком и Црном мору. Од 21. до 25. јуна, немачке поморске и ваздухопловне снаге су деловале против СССР-а са финске територије. Као резултат граничних битака, Вермахт је нанео тежак пораз Црвеној армији, али већ крајем јула 1941. године, немачка команда је била приморана да изврши прилагођавања. Тек 30. септембра, немачке трупе, након што су довеле резерве, кренуле су у офанзиву на Москву . Касни почетак офанзиве, тврдоглав отпор совјетских трупа и тешки временски услови довели су до заустављања офанзиве на Москву и неуспеха операције Барбароса у целини. Кампања 1941. у се завршила тактичким неуспехом немачких трупа на централном делу совјетско-немачког фронта.

Фото Профимедија

1942-1943: ПРЕОКРЕТ

Главни војни догађаји 1942. одиграли су се у југозападном правцу: пораз Кримског фронта, Харковска операција (12–25. мај), Вороњешко-Ворошиловградска стратешка одбрамбена операција (28. јун – 24. јул), Стаљинградска стратешка одбрамбена операција (17. јул – 18. новембар) и Севернокавкаска стратешка одбрамбена операција (25. јул – 31. децембар).

Немачки губици су и даље били знатно мањи од совјетских, али све слабија немачка војна економија није јој дозвољавала да надокнађује изгубљену технику истом брзином као Совјети, а неефикасно коришћење људских ресурса није дозвољавало да се дивизије на Истоку попуне Немцима. Зато су значајне делове Источног фронта окупирале трупе немачких савезника: румунска 3. и 4. армија, 8. италијанска и 2. мађарска армија. Оне су се показале као Ахилова пета Вермахта када је 19. новембра 1942. почела је совјетска контраофанзива: 23. новембра јединице Стаљинградског и Југозападног фронта ујединиле су се код града Калач-на-Дону и опколиле 22 непријатељске дивизије, а 2. фебруара 1943. године, остаци немачке 6. армије, предвођени фелдмаршалом Паулусом, капитулирали су у Стаљинграду. Око 90 хиљада немачких војника и официра је заробљено. Одлучујући догађаји летње-јесење кампање 1943. године били су Курска битка и битка на Дњепру . Током Курске битке, Вермахт је извео своју последњу стратешку офанзивну операцију на Источном фронту, покушавајући да преузме иницијативу. Покушај није успео, а током совјетске контраофанзиве немачке трупе су поражене.

vikipedija

1944-1945: НА БЕРЛИН

У трећем периоду рата дошло је до значајног квантитативног раст немачких оружаних снага, нарочито технике, али њихов квалитет је напрестано опадао услед огромних губитака на Источном фронту. Стратешка иницијатива остала код СССР-а и његових савезника, а губици Немачке су се значајно повећали.

Црвена армија је започела зимску кампању 1943-1944. великом офанзивом на деснообалској Украјини (24. децембар 1943 – 17. април 1944), а њен резултат је пораз Група армија Југ и Група армија А. У Лењинградско-новгородској операцији (14. јануар – 1. март 1944) Црвена армија је поразиле Групу армија Север и прекинуле 900-дневну блокаду Лењинграда. У Кримској офанзивној операцији (8. април – 12. мај) ослобођен је Крим а Црноморска флота је повратила своју главну базу, Севастопољ. Током летње-јесење кампање, Црвена армија је извела низ великих операција, које су завршене ослобођењем Белорусије, Украјине и Балтика. Румунија и Бугарска су капитулирале и ушле у рат против Немачке. У септембру-октобру 1944. совјетске трупе, заједно са НОВЈ ослободиле су источне и јужне делове Југославије , укључујући и престоницу, Београд. Берлинска офанзивна операција почела је 16. априла 1945. а Берлински гарнизон је капитулирао 2. маја. Фелдмаршал Вилхелм Кајтел потписао је акт о предаји немачког Вермахта у седишту 5. ударне армије у Карлсхорсту, у Берлину, 8. маја 1945. у 22 и 43 по средњоевропском времену . Борбе су трајале 1.418 дана.

Улазак Црвене армије у Берлин 1945. године

ПРЕСУДНЕ БИТКЕ

ОПЕРАЦИЈА БАРБАРОСА: ОД УСХИЋЕЊА ДО ОЧАЈАЊА

Операција Барбароса ( немачки: Unternehmen Barbarossa ) била је инвазија на Совјетски Савез од стране нацистичке Немачке и њених савезника из сила Осовине започета у недељу, 22. јуна 1941. године. Била је то највећа и најкрвавија копнена офанзивна операција у људској историји, у којој је учествовало приближно 10 милиона бораца, са губицима до краја операције већим од 8 милиона људи.

Према немачком Генералном плану Исток крајњи циљ је био проширење „животног простора“ за Немачку и коначно истребљење аутохтоних словенских народа путем масовне депортације у Сибир , германизације , поробљавања и геноцида.

Током операције, више од 3,8 милиона војника Осовине извршило је инвазију на западни Совјетски Савез дуж фронта од 2.900 километара.

Немачка команда је очекивала брз слом совјетског отпора, а уместо тога, Црвена армија је одбила најмоћније нападе немачких оружаних снага и увукла их у рат исцрпљивања. Серија немачких успеха прекинута је битком за Москву крајем 1941. после које је уследила совјетска зимска контраофанзива.

Операција Барбароса у бројкама

Време одвијања: 22. јун – 30. септембар 1941.

Противници: СССР - Нацистичка Немачка уз подршку Румуније, Италије, Мађарске, Финске, Словачке, Хрватске

Простор сукоба: територија СССР-а , Источна Европа

Резултати: оперативни - пораз совјетских трупа у граничним биткама и повлачење дубоко у земљу са релативно малим губицима за Вермахт и немачке савезнике ;

стратешки - неуспех стратегије блицкрига , осмишљене да порази СССР током кампање 1941. године.

Снаге СССР: 2,742 милиона људи + 619 хиљада Резерва Главне команде (ВСЕ),

13.981 тенк, 9.397 авиона ( 7.758 исправних), 52.666 топова и минобацача

Снаге Осовине: Немачка 4 милиона 50 хиљада људи + 0,85 милиона савезника

4215 тенкова + 402 тенка савезника, 4,36 хиљада авиона + 964 авиона савезника

43.812 топова и минобацача + 6673 топова и минобацача савезника [

ГУБИЦИ

СССР: 2.630.067 убијених и заробљених, 877.815 рањених и болесних

Немачки: по извештају Вермахта 841.542 људи, а амерички војни посматрачи проценили су да су немачки губици до 11. децембра 1941. године износили 1,3 милиона погинулих

Фото Архива

БИТКА ЗА МОСКВУ

Битка за Москву била је једна од прекретница у Другом светском рату и Великом отаџбинском рату и вођена је од 30. септембра 1941. до 20. април 1942. године. Почела је стратешком офанзивном операција немачких трупа у јесен и зиму 1941. под именом „Тајфун“. Совјетска контраоперација подељена је на два периода: дефанзивни (30. септембар – 5. децембар 1941.) и офанзивни, 5. децембар 1941. – 20. април 1942.). .

Током одбрамбене фазе битке за Москву, совјетска команда је наметнула непријатељу „рат исцрпљивања“ и током битке све резерве немачке команде биле истрошене а совјетска команда је успела да сачува своје главне снаге. Осетивши прекретницу у бици, совјетска команда је издала наређење за контраофанзиву.

Командант немачке 2. панцер армије, Гудеријан, записао је: “Офанзива на Москву је пропала. Све жртве и напори наших храбрих трупа били су узалудни. Претрпели смо озбиљан пораз, који је, због тврдоглавости врховне команде, довео до кобних последица у наредним недељама. Немачка офанзива је достигла кризну тачку, а снага и морал немачке војске су били сломљени“.

vikipedia

Битка за Москву у у бројкама

Време битке: 30. септембар 1941 – 20. април 1942

Простор: северна, северозападна, западна, југозападна, јужна предграђа Москве , СССР

Резултат: стратешка победа СССР-а, пропаст плана Барбароса и операције Тајфун

Противници: СССР – Немачка и Легија француских добровољаца

Снаге СССР: 1.250.000 људи, 96 дивизија, 990 тенкова, 7.600 топова и минобацача,

667 авиона.

Снаге Немачке: 1.929.406 људи, 78 дивизија, 1.700 тенкова, 14.000 топова и минобацача,

1.390 авиона.

Губици

СССР: ненадокнадиви 937.000, санитетски 899.000

Немачка: по званичним извештајима Берлина укупно 500.000, много већи по појединачним извештајима команданата јединица под Москвом

СТАЉИНГРАДСКА БИТКА

Стаљинградска битка била је једна од најважнијих и највећих битака Другог светског рата и Великог отаџбинског рата између Црвене армије и Вермахта уз подршку војски земаља Осовине. Завршила победом Црвене армије која је у њој „сломила кичму Вемахту“.

Одвијала се од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. на територији данашње Вороњешке , Ростовске , Волгоградске области и Републике Калмикије .

Офанзива нацистичке Немачке и њених савезника , операција „Плаво“ , трајала је од 17. јула до 18. новембра 1942. са циљем заузимања Велике окуке Дона , Волгодонске превлаке и Стаљинграда (данашњег Волгограда) чиме би биле блокиране саобраћајне везе између централних региона СССР- а и Кавказа и створила би се одскочна даска за заузимање кавкаских нафтних поља. Између јула и новембра 1942. године, у операцији „Уран“ Црвена армија је успела да веже јединице 6. армије Вермахта у биткама у рушевинама Стаљинграда, а затим да их опколи у операцији „Прстен“. Опкољена група је капитулирала 2. фебруара 1943. а командант 6. армије, фелдмаршал Фридрих Паулус и још 24 генерала су заробљени .

Ова победа Црвене армије означила је почетак преузимања стратешке иницијативе од стране совјетске Врховне команде. Стаљинградска битка је једна од најбруталнијих и најкрвавијих у људској историји по укупном броју ненадокнадних губитака (погинули, умрли од рана у болницама, нестали у акцији). Губици цивила процењују се између 40 и 70 хиљада. Датум завршетка Стаљинградске битке од 2005. празнује се као Дан војне славе Русије .

vikipedija

Стаљинградска битка у бројкама

Време одвијања: 17. јул 1942 – 2. фебруар 1943

Простор: Стаљинградска област , СССР

Резултат: Победа СССР-а, пораз трупа нацистичке Немачке и њених савезника, неуспех офанзиве Осовине на Источном фронту, почетак контраофанзиве Црвене армије

Противници: СССР - Силе Осовине: Немачка, Италија, Румунија, Мађарска, Хрватска

Снаге СССР: до почетка операције 386 хиљада људи, 2200 топова и минобацача, 230 тенкова, 714 авиона. Совјетска страна је накнадно увела 11 армијских штабова, 8 тенковских и механизованих корпуса, 56 дивизија и 39 бригада. Укупан број учесника битке 1,140 милиона људи

Снаге Сила Осовине: На почетку операције 430 хиљада људи, 3000 топова и минобацача

250 тенкова и јуришних топова, 1200 авиона, а 19. новембра 1942. људство је увећано на 987.300

Губици СССР : ненадокнадиви 478.741 људи, санитетски 650878 људи

Губици Сила Осовине: око 1.500.000 људи

КУРСКА БИТКА

Курска битка ( 5. јул – 23. август 1943) била је низ стратешких одбрамбених и офанзивних операција Црвене армије у Великом отаџбинском рату са циљем да се омете велика офанзива Вермахта и порази његова стратешка групација. По размерама, ангажованим снагама и ресурсима, интензитету, резултатима и војно-политичким последицама, то је једна од кључних битака Другог светског рата и Великог отаџбинског рата. У њој је учествовало око 2 милиона људи, 6 хиљада тенкова, 4 хиљаде авиона; Битка која је трајала 50 дана и у историографији сматра највећом тенковском битком у историји отворила је пут совјетској офанзиви 1944-45. године.

Након завршетка Курске битке стратешка иницијатива је коначно прешла у руке Црвене армије , која је наставила да изводи офанзивне операције до краја рата. Током повлачења са територије СССР-а, Вермахт је применио тактику спаљене земље.

vikipedia

Курска битка у бројкама

Време трајања: 5. јул – 23. август 1943.

Простор: Курска избочина

Резултат: Победа Црвене армије, Немачка је изгубила способност да спроводи велике стратешке офанзивне операције на Источном фронту

Противници: СССР – Немачка

Снаге СССР: до почетка операције 1,3 милиона људи + 0,6 милиона у резерви ,

3444 тенка + 1,5 хиљада у резерви, 19.100 топова и минобацача + 7,4 хиљаде у резерви,

2172 авиона + 500 у резерви

Снаге Немачке: око 900 хиљада људи, 2758 тенкова и самоходних топова, око 10 хиљада топова, око 2.050 авиона

Губици СССР: око 254.470 погинулих, заробљених, несталих, 608.833 рањених, болесних

153 хиљаде комада стрељачког наоружања, 6.064 тенкова и самоходних топова

5.245 топова и минобацача, 1.626 борбених авиона

Губици Немачке: укупно око 500 хиљада људи, око 2.900 тенкова, најмање 1.696 авиона

БИТКА ЗА БЕРЛИН

Берлинска операција је највећа битка у историји, у којој је са обе стране учествовало око 3,5 милиона људи, 52 хиљаде топова и минобацача, 7.750 тенкова и 11 хиљада авиона.

Битка за Берлин била је једна од последњих стратешких операција совјетских трупа на европском ратишту током које је Црвена армија окупирала Берлин што је довело до безусловне предаје Немачке .

Операција је трајала 17 дана, од 16. априла до 2. маја 1945, а током ње су совјетске трупе напредовале ка западу 100 до 220 км, на борбеном фронту ширине око 300 километара.

Немачка команда је предвидела офанзиву совјетских трупа и пажљиво се припремила да је одбије. Од Одре до Берлина изграђена је дубоко ешелонирана одбрана, а сам град је претворен у моћну одбрамбену тврђаву.

Битка је почела 16. априла , у 2 ујутро артиљеријском припремом у зони 1. Белоруског фронта, ватром 9.000 топова и минобацача, као и више од 1.500 система „каћуша“ БМ-13 и БМ-31 РС. У подне 25. априла, обруч око Берлина је затворен. До тада је берлински гарнизон бројао најмање 200 хиљада људи, 3 хиљаде топова и 250 тенкова, а одбрана града је била пажљиво осмишљена и добро припремљена. До 26. априла, шест армија 1. Белоруског фронта и три армије 1. украјинског фронта учествовале су у јуришу на Берлин, са 464 хиљаде људи, 1.500 тенкова и самоходних топова, 12.700 топова и минобацача и 2.100 ракетних бацача. Рано ујутро 1. маја јуришна застава 150. пешадијске дивизије подигнута је изнад Рајхстага.

У ноћи 1. маја начелник Генералштаба немачких копнених снага, генерал Кребс , обавестио је команданта 8. гардијске армије, генерала В. И. Чујкова, о Хитлеровом самоубиству и предлогу нове немачке владе да се закључи примирје. Стаљин је поновио свој категорични захтев за безусловну предају. У 18 часова 1. маја, нова немачка влада је одбила захтев за безусловну предају, а совјетске трупе су наставиле напад У један сат ујутру 2. маја, радио-станице 1. белоруског фронта примиле су поруку: „Молимо вас да прекинете ватру. Шаљемо парламентарце на Потсдамски мост.“ До краја дана, трупе 8. гардијске армије очистиле су централни део Берлина од непријатеља и Немачка је безусловно капитулирала.

vikipedia

Битка за Берлин у бројкама

Време трајања: 16. април – 2. мај 1945.

Простор: Берлин , Немачка

Резултат: Победа СССР-а

Противници: СССР, Пољски комитет националног ослобођења - Немачка

Снаге СССР : 2,35 милиона људи, 6.250 тенкова, више од 7.500 авиона

Снаге Немачке: 1 милион људи, 1.500 тенкова, више од 3.300 авиона,

9.303 топа и минобацача

Губици СССР: Црвена армија 81.116 погинулих, 274.184 рањених

Пољске трупе: 2.825 погинулих, 6.067 рањених

Губици Немачке: око 400 хиљада смртно страдало, око 380 хиљада заробљених. Губици Фолксштурма, полиције, Тодове организације, Хитлер-југенда, Рајхсферајна и Радничке службе нису познати.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације