ЛОМЕ ЛЕЂА ЦЕО РАДНИ ВЕК, А НЕ ЗАРАДЕ - ПЕНЗИЈУ: Сакупљачи секундарних сировина, њих 25.000, и даље су без права и социјалне заштите

СВАКОГ дана, пре зоре, 25.000 људи креће на посао који не постоји, барне - у закону. Устају пре других, завирују у контејнере, погурени вукупуна колица, скупљају картон, стакло, пастику, метал - све што се можепродати, поново употребити, или рециклирати. Сакупљачи секундарнихсировина у Србији само у једној години сакупе око 500.000 тонарециклабилног комуналног отпада, а немају ни радну књижицу, низдравствено осигурање, нити плату. Њихов просечан животни век је 48 година.

фото: Драган Кујунџић

На ово упозорава инжењер Осман Балић, председник Удружења YUROM центар, који већ годинама инсистира да рад сакупљача секундарних сировина буде законски признат. Како истиче, баш ти људи, који су најчешће невидљиви за друштво, скупе чак 87 одсто тзв. кућног отпада, који грађани баце у контејнере, док јавна комунална предузећа прикупе свега 13 одсто.

- Они су мали хероји - каже Балић за "Новости". - Србија годишње "произведе" укупно око три милиона тона отпада. Према подацима Министарства заштите животне средине, једну шестину тог отпада сакупе они - својим рукама и изнесу - на својим леђима. Све што они спасу од депонија, завршава у индустрији - прерађује се у домаћим фабрикама, извози и продаје другим земљама. Они су кичма рециклажне индустрије. Уместо да се охрабри њихов допринос заштити животне средине, практично су криминализовани.

фото: Драган Кујунџић

Истраживање "Ка легализацији и унапређењу квалитета рада индивидуалних сакупљача секундарних сировина", које су радили Министарство заштите животне средине, Yurom центар, УН ДП, показало је да чак 42 одсто "сакупљача" ради више од 10 сати, а 32 процента је изјавило да је на послу до мрака. Око 40 одсто испитаника каже да се много пута повредило на раду, а чак 97 процената - да им радна недеља траје седам дана.

На питање о заради, њих 27 одсто је рекло да месечно зарађује од 31.000 до 35.000 динара, док је 23 процента испитаника изјавило да је њихов приход између 21.000 и 30.000 динара. Мање од 17.000 динара заради њих 17 одсто, а више од 100.000 само један проценат. На питање да ли се купају по повратку с посла половина је одговорила потврдно, 45 одсто испитаника је рекло - понекад, док је пет процената одговорило да то не ради. Највише "сакупљача" отпад превозе ручним колицима - 43,5 одсто, затим мотокултиватором са приколицом - 21,1, па коњском запрегом 16,3, колицима и коњском запрегом - 12,9, а камионом само 6,1 одсто.

- Држава има могућност да ове раднике региструје и укључи у легалне токове. Али, за 50 година, надлежна министарства нису написала ни пет реченица како да се њихов рад уреди. Јер су "сакупљачи", углавном, Роми, јер су сиромашни, и нико не мари. А ствар је врло јасна: отпад има власника. Док је у домаћинству, он припада грађанину. Када заврши у канти, власник је општина. Сакупљач који га извади из контејнера, у правном вакуму, постаје "крадљивац" општинског отпада. Зато инсистирамо на законским решењима која ће их заштитити.

фото: Драган Кујунџић

фото: Драган Кујунџић

Балић предлаже да се у сарадњи са локалним самоуправама оснују социјалне задруге - рециклажни центри који би регистровали и организовали сакупљаче, да се њихов рад уведе у легалне токове - да плаћају порез, али не и "рекет"! Како каже, ти људи не скитају улицама, они сваког дана прелазе у просеку 19,5 километара пешке, под теретом, и заслужују макар сигурност и достојанство.

- Уместо да им помогнемо, препустили смо их уценама, злоупотребама, мафији која контролише отпад. Имамо Закон о социјалном предузетништву, али нисмо применили механизме. Њихов рад доноси корист целом друштву. Мање отпада, више уштеде енергије, мање социјалних давања. Око 70 одсто њих прима социјалну помоћ, а од продаје секундарних сировина не могу да зараде ни минималац. Имамо отпада "до гуше". Да није ратова, управљање отпадом била би главна цивилизацијска тема. Рециклажа је једна од кључних тачака у поглављу 27 за приступање ЕУ. Производимо, трошимо, уништавамо планету. А не видимо да већ имамо армију људи који спасавају шта се спасти може.

фото: Драган Кујунџић

Балић подсећа да је 2020. донет Закон о социјалном предузетништву који се односи на тешко запошљиве групе, међу којима су и Роми:

- Имамо закон, али порези нису адекватно регулисани. А, управо то би омогућило формирање социјалних задруга које би могле да уједине мање групе сакупљача и омогуће им да раде, без потребе да буду запослени, али са могућношћу да остварују приходе и плаћају порез. Кроз организовано деловање имали би већу заштиту.

Проблем дечјег рада, затим директна изложеност канцерогеним супстанцама, само су неки од проблема са којима се "сакупљачи" суочавају.

- Ово није питање само екологије, већ и социјалне инклузије, ромских права и владавине права. Ако озбиљно говоримо о европским интеграцијама, морамо озбиљно говорити и о онима који већ данас, свакодневно, доприносе европским циљевима - навео је професор социологије др Драган Тодоровић.

Привредник Зоран Симић сматра да без сакупљача нема ни сировина за индустрију рециклаже:

- Ми зависимо од тих људи које зовемо "скупљачи" и морамо да им пружамо основне услове за рад: законску заштиту и достојанство. Другачије није одрживо, ни хумано, ни рационално.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације