КЛИМЕ "ЛЕТЕ" СА ФАСАДА: До 4. јула са зграда у јавном власништву морају да се уклоне спољне јединице расхладних система

ФАСАДЕ зграда, некадашњи симболи градске архитектуре, често личе наимпровизоване носаче за расхладне уређаје.

Фото: N.Skenderija

Спољне јединице клима виресвуда, без реда и правила - изнад прозора, испод тераса, уз олуке... Таслика ће морати ускоро да се промени, јер 4. јула истиче рок да се климеса фасада уклоне на објектима у јавном власништву. За измештање спољнихјединица било је довољно времена, с обзиром да је то предвидео закон из 2023.

За грађане је рок дужи - у београдским заштићеним зонама, као што су Калемегдан, Скадарлија, Душанова улица, Теразије и Краља Милана, законом је предвиђено пет година, што значи да имају још три. У осталим деловима града - рок је десет година.

- Објекти у јавном власништву су имали рок од две године, да уклоне климе са фасада - каже Милош Бањац, генерални секретар Српског комитета Светског савета за енергију. - Не може се рећи да је тај посао урађен. Практично, рок истиче за месец дана.

Према Закону о планирању и изградњи из 2023. године, више неће бити дозвољено да се на фасадама виде спољашње јединице. Уколико се не поступи по закону, следе казне: за јавни сектор између 50.000 и 100.000 динара, за правна лица, а за физичка лица између 25.000 и 50.000 динара.

- Законска регулатива прописује и дозвољени ниво буке, те исправне климе треба да раде испод 50 децибела, односно 60, у зависности од тога у којем делу града се налазе - наводи Бањац.

Фото: N.Skenderija

Уклањање спољне јединице са фасада не значи укидање расхлађивања. Али значи нове трошкове, преправке и радове. Грађани се питају где ће, ако не могу на фасаду да поставе спољну јединицу.

- Ако је могуће, ставити је у сенку или заветрину, никако на сунчану страну. Тако се смањује оптерећење уређаја и продужава му се век - тврди Бањац.

Проблем са спољашњим јединицама клима-уређаја на фасадама у другим престоницама решаван је на различите начине - строгим законским мерама, подстицајима, или добрим урбанистичким планирањем. У Паризу је потребна дозвола градских власти за постављање, а често и архитектонске комисије, док се у Токију климе смештају у унутрашња дворишта. Историјско језгро Рима је под строгом заштитом и за постављање клима мора да се консултује Завод за заштиту споменика. У Немачкој се климе ретко виђају на фасадама јер зграде имају добру термоизолацију, па оне нису неопходне. У старим четвртима Барселоне често се уграђује у оквире прозора или тераса, док се у Сингапуру у новим зградама обавезно пројектују клима-нише, односно удубљења у фасади која скривају спољашње јединице и обезбеђују вентилацију.

Фото: N.Skenderija

Код нас, иако се приближио законски рок када "спољашње" климе на јавним зградама треба да се уклоне, ситуација је, рекло би се иста, као и кад је закон донет. Фасаду зграде у Немањиној, у којој су многа министарства, и даље "красе" климе видљиве са улице. Највише државне институције међу којима су Председништво и Влада Србије, или Скупштина града, налезе се у објектима који су под заштитом, али клима уређаји и даље неометнао висе са њихових фасада. Климе су и на некадашњој палати Привилеговане аграрне банке, на углу Влајковићеве и Трга Николе Пашића, која се сматра једним од највреднијих остварења међуратне српске архитектуре. У овом здању смештено је и Министарство културе, које би требало да буде прва линија одбране културног наслеђа. Чак и зграде "Водовода и канализације", Електродистрибуције "климатизоване" су без много обзира према естетици. Намеће се питање, ако институције које би морале бити пример - не поштују сопствене законе, како очекивати од грађана да та правила прихвате?!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације