МЕЂУ МАФИЈАШКИМ УБИЦАМА И - МАЛОЛЕТНИЦИ: Толеранција на насиље код младих у порасту, тинејџери учествују у ликвидацијама

НА путу до школе, дете пролази поред зида ишараног графитима пуним мржње, слуша реп песму у којој се псовке и претње римују са речима "успех" и "поштовање", а код куће га чекају родитељи који више разговарају с телефоном него са њим.

Фото Shutterstock

После ручка, гледа ријалити програм у којем се људи вређају, гурају, плачу и ударају, док публика гласа за "најачег", а онда седне за компјутер и игра игрице у којима зарад бодова мора да убије што више "непријатеља". Дете у том свету - где нико не говори о емоцијама, учи да је снага у агресији, да се проблеми решавају ударцем, а не речју. Да се глас добија викањем. Да је пораз срамота. А кад направи кривично дело - обавезно следи питање "како је дошло до тога".

Толеранција на насиље код деце и младих у Србији је у порасту, а 51,9 одсто њих чак оправдава насилничко понашање. Деца насилници све су суровија. Прошле недеље је шеснаестогодишњак био члан "сачекуше" и ликвидирања ватреним оружјем у Улици Гаврила Принципа у Београду. Други је истог дана ножем избо вршњака испред средње школе у Раковици. Случајеви попут ових све су учесталији. Насиље међу младима одавно није ограничено на увреде, "кошкање" или туче. Само у 2023. деца су починила више од 2.500 кривичних дела, а центри за социјални рад су годину дана раније евидентирали 6.000 њих са проблемима у понашању.

Да ли би увођење дневних боравака за ову групу деце могло да буде један од начина да се спречи прелазак са ситних прекршаја на озбиљније деликте? Ово питање недавно се нашло у фокусу Одбора за права детета у Скупштини Србије. Договорено је да треба да се прибаве стручне анализе и искуства која ће помоћи локалним самоуправама да уведу ову услугу.

- Све је израженије доживљавање насиља као прихватљивог облика понашања, посебно међу малолетницима - истакао је заштитник грађана Зоран Пашалић. - Недостатак дневних боравака за децу са проблемима у понашању изазвао је велике проблеме. Није се знало шта радити са овом децом, како им помоћи, како их задржати на правом путу. Када систем почне да функционише, уверен сам, брзо ћемо видети позитивне резултате.

Фото Shutterstock

Тренутно постоје само четири лиценцирана дневна боравка - у Бору, Крушевцу, Крагујевцу и Краљеву. Тамо борави дванаесторо деце, узраста од 10 до 15 година. И Београд је имао један такав лиценцирани дневни боравак, али IAN Telecentar је 1. јуна 2023. године затворен због недостатка средстава.

- Нисмо успели да пронађемо спонзоре, нити да добијемо новац од државе за овај пројекат - рекли су нам у IAN Telecentrу.

Без обзира на то што држава и донатори нису имали интерес да овај дневни боравак опстане, прошле године је најављено отварање више таквих центара у Београду. Засад су они само "у плану", због "сложене процедуре добијања лиценце и недостатка стручног кадра". У правилнику је предвиђено да један стручни радник може да ради са само петоро корисника. Према подацима градског центра за социјални рад, у Београду је 2023. евидентирано 2.600 деце са проблемима у понашању у сукобу са законом. Организације које пружају помоћ младима немају капацитета да запосле велики број стручњака, осим, како кажу, ако им Град не помогне.

Краљево издваја буџетска средства и финансира услугу боравка деце са проблемима у понашању у СОС Дечјем селу, где постоји и клуб за младе.

- Младима треба да буду прихваћени - рекла је Светлана Јовановић, педагог у СОС Дечјем селу Краљево. - Предвиђено је да у дневном боравку бораве два до четири сата међутим, често остану и дуже. За многе боравак постане сигурно место где полако уче социјалне вештине које им недостају. Кад дођу у дневни боравак осећају да су узрочници и да су главни проблем, а ми их овде једноставно прихватимо такве какви јесу, дамо им поверење. Кључна је и улога родитеља, са којима се ради и индивидуално.

Фото: Принтскрин

Док су грађани истраживачима Центра за несталу и злостављану децу готово једногласно рекли да младе који чине кривична дела треба строго казнити, стручњаци поручују да су они најчешће жртве занемаривања у породици и друштву и вапе за помоћ.

- Имам другачији приступ раду са децом, верујем да је кључ у неговању врлина и развијању позитивних особина - каже клинички психолог др Влајко Пановић за "Новости". - Нажалост, и наша култура, и васпитни процес, ретко иду у том правцу. Углавном се бавимо последицама, а не узроцима. Проблеми у понашању нису случајни, они су производ окружења, породице, друштва. Уместо да се више ради са онима који су утицали да до проблема дође, ми се бавимо искључиво децом. А не може се радити са децом без учешћа родитеља.

Фото Shutterstock

Пановић сматра да су сва деца добра, а да околина утиче да се промене:

- Проблем је што многи родитељи одбијају да активно учествују у помоћи сопственој деци. Често се одлучују за комфор и очекују да неко други реши проблем. Имућнији мисле да новцем могу да реше проблем, али без њиховог учешћа моћи стручњака су ограничене. Друштво и те како утиче на пораст насиља међу децом. Већ годинама упозоравам да негујемо насиље.

Пановић подсећа на три табуа која су традиционално васпитавана деца усвајала од родитеља пре поласка у школу - забрану агресије, аутоагресије и инцеста.

- Данас, уз видео-игрице и бројне интернет садржаје, многа деца више ниједан од тих табуа не усвајају. Истовремено, живимо у цивилизацији која отворено подстиче агресивно понашање: кроз медије, говор политичара, ријалити програме, па чак и кроз родитељске свађе. Уместо да форсирамо моћ, надмоћ и свемоћ, морамо се вратити основама: доброти, лепоти, реду, раду, организованости. Морамо децу васпитавати тако да буду људи, а не агресивци.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације