ОД 4.721 НАСЕЉА У СРБИЈИ, У СВАКОМ ДЕСЕТОМ НЕМА ДЕЦЕ: Демографска слика наше земље све суморнија, младих све мање

НЕ постоји формула која би могла демографске тенденције "из минуса" даусмери "ка плусу".

FOTO: Arhiva novosti

Нагомилани негативни трендови: смањење бројастановника и то за скоро пола милиона од 2015. године, повећање просечнестарости на 43,9 година, негативан природни прираштај, све мањи бројжена у репродуктивном периоду, можда могу мало да се ублаже, али не и дасе значајно преокрену.

Демографски пад одавно није вест, већ очекивани биланс сваке године. У Србији је само у прошлој години нестала цела једна општина: број становника смањио се за 37.385, колико је и разлика између 60.845 новорођених и 98.230 преминулих.

Према проценама Републичког завода за статистику, наша земља 2024. имала је 6.586.476 становника, а пре десетак година било нас је више за скоро пола милиона. Стопа природног прираштаја била је негативна и износила је -5,7 промила, што је за 0,3 промила више него 2023. године.

Најнижу негативну стопу природног прираштаја имао је Београдски регион (-2,5 промила), док је највиши пад забележен у региону Јужне и Источне Србије (-8,1 промила). Од укупно 174 града и општина, само у шест је забележена позитивна стопа природног прираштаја: Тутину, Новом Пазару, Сјеници, Звездари, Новом Саду и Пантелеју (Ниш), што је за две мање него прошле године.

vikipedia

- Шансу за преокрет смо одавно пропустили, нажалост. И то не само ми, већ овај део света - каже демограф доцент др Јелена Стојиљковић Гњатовић за "Новости". - Миграције могу донекле да ублаже последице, али Србија већ 35 година не расте на природан начин. Највећи проблем је што смо стари, а то не може преко ноћи да се промени. Процес старења становништва траје деценијама, а садашња слика друштва је само финална фаза онога што је дуго било у најави. Проблем је што су "бејби-бумери" - последња бројна генерација рођена после Другог светског рата, сада старо становништво. Оно што ми демографи годинама уочавамо у подацима, сада се види и ван табела и графикона - у празним школама, селима...

Последњи попис становништва показао је да од 4.721 насеље у Србији, готово свако десето нема деце. У чак 55 насеља нема ниједне жене, а 545 насељених места нема женско становништво у оптималном репродуктивном добу - од 20 до 34 године.

Просечна старост женског становништва у 718 насеља је виша од 60 година, чак 68 насеља нема ниједног становника млађег од 50 година, а у 2.894 насеља наше земље број старијих од 60 година двоструко је већи од броја млађих од 20 година. Малу шансу за опстанак до средине 21. века има чак 3.193 насеља са мање од 500 становника, што значи да невеселу демографску будућност има 68 одсто свих насељених места у Србији.

- Најинтензивније старење десило се као демографска последица политичке и економске кризе у Србији током последње деценије 20. века, обележене великом миграцијом млађег становништва, одлагањем рађања и значајним падом фертилитета - истиче Стојиљковић Гњатовић. - Црне прогнозе нису само наш сценарио. Албанија, на пример, још брже "стари", због ниског наталитета и огромне миграције. Босна и Херцеговина је у сличној ситуацији. Бугарска, Румунија, Хрватска - све земље које су некада имале висок прираштај, сада деле нашу судбину. Ово су трендови који трају деценијама и од којих не можемо побећи, већ се морамо припремити за последице и велико оптерећење пензионог и здравственог система.

Наша саговорница указује и на податке из најновијег извештаја УН World Population Prospects 2024, у којем Србија није посебно истакнута, јер се тренутно уклапа у европске токове смањења броја становништва.

- Сједињене Америчке Државе ће и даље успевати да одрже број становника захваљујући миграцијама. Једино ће Африка наставити да расте, упркос високој смртности новорођенчади и лошем здравству. Данас је Индија најмногољуднија земља, јер је Кина годинама имала политику једног детета и сада је демографска ситуација у њој слична као у Европи. Ситуација је најлошија у Јапану који има најнижу стопу наталитета и најдужи животни век. Тамо се последњих година убрзано све аутоматизује и роботизује. Недавно сам прочитала да имају медицинске сестре-роботе који препознају осећања и потребе пацијената. То звучи као научна фантастика, али изгледа да је до ње свет дошао. И ми би требало да се припремимо за чињеницу да ћемо имати пуно старог становништва, да ће неко морати да се брине о њима, да су нам потребни пензиони, здравствени и систем социјалне заштите који ће то морати и моћи да поднесу - сматра др Стојиљковић Гњатовић.

С. Костић

Села су нам одавно и прилично опустела и остарила, а такав тенд се надвија и над неким градовима. Најновији подаци Републичког завода за статистику показују да је у Зајечарској области забележен највећи удео старих (од 65 и више година) - 30,7 одсто а најмањи удео становништва млађег од 15 година - 11,2 процента.

- То је локална прича, јер у том крају живи много Влаха који имају обичај рађања једног детета - каже нам проф. др Милован Митровић, социолог. - Многи од њих су отишли да живе у иностранство, а деца су касније одлазила за својим родитељима. Пад броја становника је глобални тренд, али код нас је јачи због проблема у друштву. Већ годинама живимо у неком ванредном стању. Кад је у другим деловима света владао просперитет, имали смо грађанске и верске ратове. Људи су опрезнији у несигурном окружењу и неће да ризикују. Овде постоје очекивања да родитељ детету мора да обезбеди све до краја његовог живота. Такву обавезу многи не желе да прихвате, нарочито жене којима је често каријера испред рађања. Дете их оптерећује.

Држава из године у годину повећава давања за подстицање наталитета, али Митровић истиче да новчани подстицај није довољан ако мајка нема добре услове за чување деце:

- Нема баба, деда, нема клизног радног времена, што би мајкама омогућило да раде, али и да брину о деци. Овај проблем је посебно изражен у градовима. Законом је предвиђено да родитељи морају да воде у школу децу до одређеног узраста. Запослени родитељи то тешко могу да постигну. Села више нису атрактивна младима, иако је тамо подизање деце јефтиније и безбедније. Село мора бити повезано са градом, али истовремено то повезивање олакшава и одлазак младих. Статистика ову појаву јасно показује.

FOTO: Arhiva novosti

Митровић подсећа да је пре 48 година две трећине деце рађано у селима, породица је имала велики значај, а сеоске школе су биле пуне ђака. После Другог светског рата и "бејби-бум" генерације, то се постепено мењало.

- Мушкарци су углавном одлазили да раде у градовима, а жене су остајале у селу. Тек осамдесетих година, када су и жене почеле масовно да се запошљавају, нагло је почео да пада број рођене деце. Данас, углавном, сиромашније породице имају више деце, што доказује да новац сам по себи није довољан подстицај за рађање.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације