ДЕЦА НА МРЕЖАМА ЛАКО ПОСТАНУ ЖРТВЕ ПРЕДАТОРА: Како заштити најмлађе од злоупотреба на интернету

ОНИ знају где дете живи, у коју школу иде, с ким се дружи. А родитељи, често, не знају ни да њихово дете има профил на друштвеној мрежи. Предатори више не вребају по парковима, они су на интернету, а све чешћекористе лажне идентитете да би стекли поверење деце. Статистикепотврђују да су починиоци сексуалног насиља на интернету, углавном, млади људи, а да жртве најчешће имају од 10 до 14 година.

Фото Shutterstock

Најтежи су случајеви у којим је предатор - родитељ.Предатори који злоупотребљавају интернет за сексуалну експлоатацију деце долазе из различитих друштвених слојева. Немања Покимица, начелник Одељења за сузбијање штетних и недозвољених садржаја на интернету у Управи за технику Службе за борбу против високотехнолошког криминала МУП, у разговору за "Новости" каже да је, упркос томе што се све више кривичних дела дешава на интернету, ситуација, ипак, боља него прошле године.

У првих шест месеци 2025, Одељење за сузбијање штетних и недозвољених садржаја на интернету добило је укупно 26 званичних захтева који се односе на угрожавање безбедности деце у дигиталном простору. Поред тога, преко платформе "Чувам те" и мејл адресе prijavipedofiliju@mup.gov.rs, пристигло је још 12 пријава грађана. Током целе 2024. евидентирано је 114 пријава.

Д. Мативић

- Мање је пријава у односу на прошлу годину, што за нас представља позитиван знак, јер указује да превентивне мере дају резултате - истиче Покимица. - Према нашим евиденцијама, предатори су све млађи и вештији у остваривању намера и прикривању свог идентитета. Најчешће пријављивана дела су угрожавање сигурности, прогањање, полно узнемиравање, као и приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетника за порнографију.

Поред класичних стратегија, предатори користе софистицираније технике како би се приближили деци, уверили их да су "добронамерни" и изградили лажну слику пријатељства. Малолетне жртве за порнографију, као и полно узнемиравање најчешће проналазе на друштвеним мрежама "Инстаграм" и "Фејсбук".

- Деца лако прихватају пријатеље које не познају, често без знања или сагласности родитеља - истиче Покимица. - Уз помоћ лажних профила, предатори се представљају као друге особе, обично као дечаци који наводно живе у иностранству, имају имућне родитеље, луксузне аутомобиле, скупу одећу и желе да се боље упознају са дететом. Полако стичу поверење, а када га стекну, покушавају да извуку информације. Пошто се дете опусти и повери му неку тајну, предатор почиње са уценама: "Пошаљи ми фотографију", "Покажи ми...", ако дете одбије, почињу претње: "Ако ми не пошаљеш, пријавићу те родитељима", "Позваћу твоје другаре", "Обелоданићу све"... Тај тренутак је кључан. Ако дете пошаље слике, последице могу бити катастрофалне. Битно је да дете препозна опасност, прекине контакт и обавести родитеље. Ако то не учини, предатор ће и даље манипулисати, још више претити...

Фото Shutterstock

Иза лажних профила обично се крије особа која можда има 30, 40 или 50 година. И прича се понекад не завршава само на онлајн пријатељству - неки предатори покушавају да се састану са децом, што представља још већи ризик.

- Имали смо случај десетогодишње девојчице која је открила предатору све о себи - каже Покимица. - Дала му је број телефона, рекла где живи, у коју школу иде и ко су јој родитељи. Када јој се довољно приближио, почео је да јој шаље поруке да је наводно прати кад изађе са другарицама и да у сваком тренутку зна где је. Девојчица је била уплашена, али ништа није рекла родитељима. Мајка је случајно у телефону видела поруке, схватила шта се догађа и случај пријавила полицији. Препоручили смо им да девојчица не иде у школу док покушавамо да пронађемо предатора. Убрзо смо утврдили да он није у Београду и девојчица је могла да се врати у школу.

Али, чим је отишла, како прича наш саговорник, узела је од другарице телефон, улоговала се и послала поруку предатору:

- Били смо изненађени, јер је она стварно била заљубљена у њега. На срећу, није открила да су родитељи пријавили случај. Брзо смо пронашли предатора. Открили смо да је педофил повратник, да има више од 40 година. На његовим уређајима пронашли смо велику количину порнографског материјала. Такође, открили смо још неколико жртава које је такође искоришћавао.

Фото Shutterstock

Најтежи део посла инспектора за сузбијање високотехнолошког криминала јесте разговор са жртвама и њиховим родитељима.

- Као родитељи, знамо колико је тешко у тим тренуцима не реаговати емотивно - каже Покимица. - Гледамо очеве који се осећају немоћно, желе да помогну свом детету, а не знају како. Када разговарамо са децом, најчешће су девојчице жртве, да би им било мање непријатно позивамо мајке да буду присутне. Тренуци када родитељи од нас сазнају да им је дете било жртва су изузетно тешки. Најстрашнији су случајеви када су родитељи предатори. Дешавало се да су родитељи злостављали своју децу, а дешавало се да је и мајка била укључена. Прошле године имали смо случај где је отац сликао своје дете и делио њене фотографије на интернету.

Полиције различитих земаља и организације које се баве заштитом деце размењују податке и сарађују како би брже дошле до предатора и пружиле помоћ жртвама. Наша полиција има приступ америчкој платформи Националног центра за несталу и експлоатисану децу (НЦМЕЦ) из Сједињених Америчких Држава, која прикупља податке са друштвених мрежа.

- Нама се достављају подаци који се односе на Србију - истиче Покимица. - Међународна сарадња је важна, нарочито у региону. Недавно су нам колеге из Хрватске доставиле информације о случају у коме су током истраге открили да има жртава из Србије, што је помогло да започнемо истрагу. Сарађујемо са тужилаштвом да бисмо утврдили да ли је дошло до кривичног дела и обављамо разговоре са жртвама. Често се дешава да дођемо до предатора, а да случај није пријављен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације