СРПСКЕ СВЕТИЊЕ НА КОСМЕТУ ЗАШТИЋЕНЕ, АЛИ САМО НА ПАПИРУ: Наше цркве и манастири уживају подршку Унеска, али су ипак скрајнути и запуштени

У СВЕТУ дипломатије тишина понекад значи победу - за Србију је на управо завршеном 47. заседању Комитета за светску баштину Унеска у Паризу најважније било то што се није расправљало о њеним споменицима на Косову и Метохији, који се од 2006. налазе на Листи светске баштине у опасности. Пећка патријаршија, Дечани, Богородица Љевишка и Грачаница остали су под надзором Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, без покретања питања која би могла да поремете досадашњи начин старања о њима.

Фото: Д.Миловановић

- У нашем је интересу да се о тим локалитетима не дискутује на седници, јер би се, у присуству држава које су признале Косово, могло отворити статусно питање - каже за "Новости" др Горан Милашиновић, председник Националне комисије за сарадњу са Унеском. - Овога пута, расправе није било и статус локалитета остаје непромењен, што је за нас најбољи могући исход. Када је неко добро на Листи светске баштине у опасности, предвиђено је да се извештај подноси једном годишње. Ако неко добро није на листи угрожених, извештаји се подносе сваких десет година.

Професор др Горан Милашиновић / Фото: П. Милошевић

Док на папиру уживају међународну заштиту, српске светиње на КиМ у стварности су запуштене, скрајнуте - не због немара Србије, већ зато што се налазе у средини која јој не дозвољава да о њима брине на ваљан начин.

- Републички завод за заштиту споменика културе и даље формално води бригу о тим манастирима, али то није могуће радити без сарадње са локалном заједницом - истиче Милашиновић. - А на терену нема ни добре воље, ни стварне намере да се о тим светињама брине. Управо је у томе највећи проблем - сарадња готово да не постоји, а стање се годинама не мења. Неки од споменика и даље су окружени бодљикавом жицом и изложени ризицима, као што је случај са манастиром Дечани. Богородица Љевишка је пример немара: уместо да буде централни оријентир у срцу Призрена, окружена је контејнерима, а кров прокишњава. Тешко је поверовати да је реч о добру универзалне вредности које је под заштитом Унеска. Стално то пишемо, упозоравамо. Они које то занима читају, а они које то не занима - не читају.

Фото: Д.Миловановић

По речима Милашиновића, Србија тренутно има добар углед у Унеску, али то не искључује опрез, нарочито када је реч о Косову и Метохији.

- То је наш приоритет - каже Милашиновић.

Фото: Д. Миловановић

Док се питање статуса српских светиња на КиМ "држи" подаље од расправа, одвијају сеприпреме за уписе још неких наших споменика на Листу светске баштине. После 39 година откако је Студеница добила своје место и тако постала први наш и Унесков споменик, Србија сада покушава да истим путем поведе и Смедеревску тврђаву. Али не као "још једну тврђаву", већ као последњу средњовековну престоницу српских владара. Управо тај историјски контекст даје тежину кандидатури.

- Кад се једно место представи као сведочанство последњег упоришта државности, онда то добија смисао који у Унеску умеју да препознају - каже Милашиновић. - Комисија за процену већ је посетила Смедерево, сва документација која је била неопходна за номинацију је послата. Добили смо обавештење из Унеска да су је примили. Кад добијемо такво обавештење, а не унапред одбијање или негативан коментар, знамо да су нам добре шансе.

Смедеревска тврђава, Фото Н. Живановић

Ђердап, који се од 2020. налази на листи светских геопаркова, успешно је прошао ревалидацију. Прошле године стигла су упозорења да би тај статус могао бити повучен, али су испуњени сви услови, а у извештају комисије наведени су "значајни позитивни помаци".

- Страховали смо да нећемо можда проћи ревалидацију, зато што смо прошле године имали озбиљне замерке у вези са одржавањем, мањак људи, управљача - каже др Милашиновић. - Међутим, пре неколико дана, добили смо похвалан извештај и очекујемо да ће 2026. године, када је дефинитивна потврда Ђердапа као геопарка, бити позитивно решена.

- Припремају се и нови предлози за Унескову листу "Сећање света" - каже Милашиновић. - Србија се већ налази на овој листи са Мирослављевим јеванђељем, Архивом Николе Тесле, телеграмом Аустроугарске о објави рата Србији 1914. и архивом Прве конференције покрета несврстаних у Београду 1961. године.

Ипак, пажња Србије се усмерава ка ономе што тек долази. У новембру ће се у Паризу можда говорити много гласније, јер се одржава Генерална конференција Унеска (дешава се сваке друге године) на којој се расправља о свим кључним питањима, укључујући и пријем нових чланица. Ако би самопроглашено Косово поново поднело захтев за чланство, тада би постојала опасност да преузме бригу о српском културном наслеђу на територији наше јужне покрајине. То значи да би, уместо Србије, извештаје о стању у Дечанима, Грачаници или Богородици Љевишкој, подносила Приштина. Последице тога тешко је уопште сагледати.

- Ми за сада немамо сигнале да ће то покушати, али то не значи да се не припремају. Такозвана држава Косово је и раније имала подршку ментора. Шта им је сад речено - не знамо. Али не треба се опуштати - упозорава Милашиновић.

БОНУС ВИДЕО:

"СТАЗЕ КОСМЕТА": Сушиће - Епизода 2

Препоручујемо

Политика

0 7

"ЕВРОПСКА УНИЈА ВИШЕ НЕ СМЕ ДА ЗАТВАРА ОЧИ!" Вилимски оценио: Хапшење Поповића због изношења чињеница о злочинима ОВК - скандал!

21. 07. 2025. у 10:47

Друштво

0 11

"СТАЗЕ КОСМЕТА" - ШАР-ПЛАНИНА: Како сам припитомио вучицу? (ВИДЕО)

19. 06. 2025. у 19:01

Друштво

0 2

"СТАЗЕ КОСМЕТА" - СУШИЋЕ: "Живот је борба - сто једа да поједеш, један мед" (ВИДЕО)

05. 06. 2025. у 19:01

Друштво

0 0

СТАЗЕ КОСМЕТА" - ЂАКОВИЦА: "Ко срцем мрзи тај је у затвору, ми смо на слободи..." (ВИДЕО)

15. 05. 2025. у 11:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације