ВРШЊАКЕ СТАВЕ НА ЦРНУ ЛИСТУ, ПА ИХ ВРЕЂАЈУ: Како заштити најмлађе од злоупотреба на интернету (8)

ДЕЧАК од 13 година у коментаруиспод објаве свог школског друга на "Тик-току", написао је "МРШ уАфрику, тамо ти је место"?!

Фото Shutterstock

Дечак којем је тај коментар упућен је Ром. Није знао коме да се обрати, нити како да пријави говор мржње, а када је то поделио са другарицом, она му је рекла: "Не мисли он то озбиљно."

У свету у ком деца одрастају са екраном у руци, речи су оружје које се користи без икакве свести о последицама. Према подацима SHARE фондације, чак 40 одсто деце из Србије доживело је или сведочило о говору мржње на друштвеним мрежама. Најчешће платформе су "Тик-ток", "Инстаграм", Discord и вајбер-групе. У једној основној школи, ученици су направили приватни Discord канал под називом "Црна листа", где су постављали слике својих другова и оцењивали их увредљивим коментарима: "Ова изгледа ко коњ", "дебела ко фрижидер", "Шиптарка из села". У анкети спроведеној међу тинејџерима, утврђено је да су најчешће мете припадници ЛГБТ популације, Роми, деца с инвалидитетом, као и деца која "не личе на друге".

- Као и у физичком свету, у онлајн окружењу девојчице су више изложене различитим облицима дискриминације и насиља, укључујући мизогинију, сексизам и говор мржње - каже Бранкица Јанковић, повереник за заштиту равноправности за "Новости". - Дискриминација, али и родно засновано насиље се очигледно само прелило у дигиталну сферу и пронашло нове "иновативне" начине за испољавање и утицај на дечје животе. Институције морају са пуном пажњом третирати говор мржње и друге облике недозвољеног понашања, а насиље у дигиталној сфери је и те како озбиљно и оставља тешке последице.

Јанковићева је истакла да у независној институцији на чијем је челу раде на подизању свести о овом проблему:

- Недавно смо свим интернет порталима и медијима упутили препоруку да предузимају све потребне мере у циљу спречавања објављивања садржаја и коментара корисника на интернет порталу и профилима на друштвеним мрежама, као и уклањања оних коментара који су већ објављени, који по својој природи могу да подстичу мржњу или насиље против особа или група због њиховог личног својства или изазивају страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Упркос законском оквиру који формално обухвата заштиту од дискриминације, говор мржње међу децом ретко бива пријављен и готово никада санкционисан.

- Наш Устав и закони препознају и забрањују говор мржње, укључујући и Закон о забрани дискриминације који прописује да је забрањено изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против појединаца или групе због њиховог личног својства - истиче Јанковићева. - Говор мржње се не може правдати слободом говора и изражавања, упркос томе што се то често покушава. Постоји и кривично правна и грађанско правна заштита од дискриминације.

Родитељи често нису свесни да њихова деца учествују у вршњачком злостављању "на мрежи" - било као починиоци, било као жртве.

- Деца упијају све из непосредног окружења, а окружени смо агресивном комуникацијом - каже Јанковићева. - Резултати истраживања показују да деца која вређају и узнемиравају другу децу "онлајн" скоро увек и сами трпе неки облик дигиталног насиља, што значи да су истовремено и насилници и жртве. Морамо бити свесни да без јасне осуде, као и моралне и људске обавезе да се суздржимо од комуникације која вређа, подстиче нетрпељивост или насиље и нормализује дискриминацију нећемо моћи ефикасно да сузбијемо ову појаву.

Један од проблема је и што се интернет комуникација код деце посматра као "њихова ствар", док стручњаци апелују да је реч о озбиљној зони ризика која захтева једнаку пажњу као и физичко насиље. "Када неко напише "убиј се" испод слике детета које има вишак килограма, то није шала, јер може да има кобне последице.

- Говор мржње је далеко опаснији у јавном дискурсу, у парламентима, у медијима, него у коментарима на друштвеним мрежама - сматра прим. др Ивица Младеновић, начелник Клинике за болести зависности Института за ментално здравље у Палмотићевој у Београду. - Шта може да помисли један петнаестогодишњак кад гледа бахате јавне личности? Да је у реду вређати, претити, понашати се агресивно. Ако су говори председника Америке Доналда Трампа модел понашања, онда дете помисли: "Ја хоћу да будем као он." Данас је бахатост постала "норма". На интернету је то као "добар дан". Решење није да глумимо Дон Кихота и јуришамо на ветрењаче, нити да као Кинези уведемо цензуру, али морамо да признамо шта смо урадили: дали смо деци у руке нешто за шта нису била спремна. Дали смо им виртуелни свет, под изговором да у томе има много користи. Има - али тек када дете сазри, када научи шта је добро, шта је зло, када развије систем вредности. Тек тада интернет може бити користан. До тада, то је као да сте детету дали атомску бомбу. Последице могу бити катастрофалне.

Фото Shutterstock

Др Предраг Николић, који је на Факултету политичких наука, одбранио докторску дисертацију о говору мржње у "онлајн" простору, наводи да говор мржње у комуникацији путем интернета има потенцијал да уједињује истомишљенике и, што може бити посебно опасно, додатно их екстремизује:

- Психологија гомиле, нарочито у оваквом окружењу, утиче на хомогенизацију групе која се лако екстремише и тера оне који имају блаже ставове да се приклоне агресивној већини. Деца преузимају обрасце понашања из свог окружења, посебно одраслих, али их у дигиталном свету појачавају - без контроле, без надзора и, што је најопасније, без осећаја одговорности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације