УЛТИМАТУМ ИЗ БЕЧА ИЗАЗИВА ЕКСПЛОЗИЈУ: Прави узроци који су довели до избијања Првог светског рата

ПРВО треба укратко изнети узроке рата који су свесно изазвали Хабзбурзи и Хоенцолерни: „Ја не тражим територијално проширење које би ишло на штету Србије”, објавила је Аустрија. Можда би се, ипак, тренутно задовољила тиме што би Србију довела у вазални положај.

Аустроугарска и Немачка су бациле Европу у ватру и крв, Фото Документација „Новости“ и „Борбе“,Профимедиjа, Приватна архива (Драгољуб Мандић), La enciciklopedia biografica en linea, Фејсбук и Википедија

Drang nach Osten!зацртао јој је Бизмарк, после Садове, у виду једног савета који је пре одговарао заповести док је шапутао на ухо свом суверену: „Пустимо ову краву да се угоји јер ће, када буде била дебља, бити много укуснија за јело.”

Од тог дана, током пола века, Аустрија је са непопустљивим стрпљењем поштовала савет који је добила; била је одлучна да оствари идеал који јој је изложен. Прво је Румунија комплетно стављена под њену економску зависност изнуђивањем трговинског уговора 1876. године. Две године касније, у исто време када се инсталирала у Новопазарском санџаку, Босна и Херцеговина су, одлуком Берлинског конгреса, стављене под њену окупацију.

Србија је - што је био тријумф њене подмукле дипломатије - постала, под влашћу краља Милана Обреновића, зависна од Балплаца. Бугарска је, после искључења из игре кнеза Александра Батенберга, ушла у видокруг Беча.

Турска се, мало по мало, покоравала германској политици, а из Солуна су се већ дуго одливали аустронемачки производи. Најзад, 1908. године, насилно је анектирана Босна и Херцеговина. У том часу, Хабзбуршко царство је успело да стави шапу на цело Балканско полуострво.

Oesterreichische Rundschau („Аустријски обзор”) из Беча објавио је 15. фебруара 1910. године, под именом Peregrinus - псеудоним иза којег се скривала висока личност Царства - чланак чији је назив  био „Сједињене дунавске државе”. Реч је била о једном новом решењу источног питања: оснивању балканске федерације која би обухватила Бугарску, Србију и Румунију. […]

СРБИЈА ЈЕ ПРВА продрмала јарам. Од ступања на престо великог краља Петра I који се као монарх определио за уставни парламентаризам и пустио да се слободно развијају националне идеје, Србија је хитала да постигне свој природни циљ. Анексија Босне и Херцеговине јој је отворила очи.

А изненада, коло среће се окренуло и Аустрија је себе видела како сакупља плодове свога стрпљења.

Избегавши њено старатељство Србија, Бугарска и Црна Гора, под заштитом Русије, ушле су у савез са Грчком, а против свог заједничког непријатеља Турске.

Када је избио Балканско-турски рат 1912. године, Аустроугарска није интервенисала јер је била убеђена да је победа на турској страни. Победом над Балканцима, Турска ће радити за њу.

Супротно од њеног очекивања, Турска је побеђена...Од сад, пут за Егејско море је затворен баријером младих држава, пуних снаге и будућности. Крај је аустроугарских намера на Балкану и остарело царство схвата да ће чак бити и приморано, у скорој будућности, и на болно враћање онога што је узело.

Али, аустријска политика је постојана и жилава; несрећа је не обесхрабрује. Она стрпљиво вреба сваку прилику како би још једном покушала. Не могавши да спречи оснивање Балканског савеза, све своје снаге ће ангажовати да га спречи да оствари свој циљ и, још боље, уништи ако је то могуће.

То је мајсторско дело грофа Берхтолда. Аустрија почиње да брка балканске рачуне - умилно се досећајући да спомене тајно оснивање Тројне антанте - успева да извуче део којим ће бити подељена Албанија за коју претендује да је подигне као независну државу што би требало да „Србији забије нож у леђа”.

И када међу победницима почиње бедна дискусија око поделе онога што је остало као заједнички освојена добра, Аустрија која се увек противила било каквом савезништву, чак и простом економском, између Србије и Бугарске, користи сјајну прилику да још више погорша њихове неспоразуме. Она се приближава Бугарској, и Бугарска се приближава њој.

* * * * * * * * * * * 

Рат за остварење вековног сна о продору на исток

...РУСИЈА ИНСИСТИРА да две словенске државе са полуострва дођу пред цара, врхунског арбитра који би средио њихов неспоразум. Али, Аустрија бдије. Бугарски државни људи који ће 30. јуна 1913. прихватити заповест Беча и Беч је, заправо, тај који ће гурнути Бугарску у братоубилачки рат против Србије. И, тако, ето, другог Балканског рата 1913...

И овога пута, поново, Аустрија се вара у својим предвиђањима: она верује у бугарску победу и, још једном, њено пријатељство је злокобно за нацију коју потпомаже. Бугарска је потучена, али све наде Аустрије нису потонуле: балкански блок је, ипак, сломљен. У свему томе, то је ипак био пораз за њу, јер је на Балкану њен утицај допирао једино до Софије...

Већа Србија постаје свакога дана све опаснија препрека аустријској експанзији према Истоку...С друге стране, Словени у Двојној монархији су, после Балканских ратова, сву своју веру окренули према Србији очекујући будућност са много више наде.

Јако узнемирена овим покретима словенског елемента, Аустрија се ангажовала да их казни тако што ће појачати глобу. У исто време схватајући да ће њена дипломатија бити немоћна пред будућношћу, она се одлучује, гурнута војном странком на челу које се налазио надвојвода престолонаследник Франц Фердинанд, да оствари своје намере снагом.

Ова одлука је први узрок рата који ће бацити Европу у ватру и крв.

Фото Документација „Новости“ и „Борбе“,Профимедиjа, Приватна архива (Драгољуб Мандић), La enciciklopedia biografica en linea, Фејсбук и Википедија

Ипак је био потребан повод. Као гром из ведра неба праснула је вест о убиству надвојводе престолонаследника и његове жене, војвоткиње од Хоенберга. […]  Истога часа, сва аустро-угарска и немачка штампа, добивши одвезане руке, сасула је бујицу увреда против Србије.
Па ипак, нико се није надао најгорем иако је било много мотива за веровање и предвиђање да је Аустрија одлучила да почини политички злочин. А она сада има повод који је стрпљиво чекала. Њене намере и жеље према Србији и Истоку одговарају жељама њеног моћног савезника, Немачке, чији је мегаломански монструозни сан да доминира светом и чије су све снаге, већ дуго времена, усмерене на разбијање европске равнотеже коју, за разлику од ње, Тројна антанта упорно покушава да одржи.

НЕМАЧКА ДИПЛОМАТИЈА током последњих година није успевала да уништи ту равнотежу, гаранцију међународног мира, и схватила је да Тројна антанта неће узмакнути ни пред једним разарајућим маневром.

Као Аустрији, и Немачкој је остао само један начин да оствари свој сан: силом. Попут Аустрије, и Немачка је хтела рат!

Од 2. јула 1914. године, господин Димен, француски амбасадор у Бечу сигнализира о „причама” које су се, изазване атентатом у Сарајеву, могле чути међу аустријским војним круговима и међу „свим онима који не желе да прихвате да Србија очува на Балкану место које је освојила”.

Из званичних докумената који су касније објављени код свих велесила, јасно произилази да је, још од почетка јула, аустроугарска влада већ донела одлуку.

Дани, недеље пролазе, а за то време Немачка и Аустрија шурују како би изненадиле Европу; званични кругови у Бечу чувају у највећој тајности и изузетно су резервисани, не допуштајући ни по чему да се продре до интриге која се плете.

Припрема се фамозна нота коју српска влада - у то се било одмах сигурно - неће моћи да прихвати.

Пред амбасадором Русије у Берлину, 21. јула се протестује још једном против претпоставки о томе да се било шта зна о ноти која се, даноноћно припрема у Бечу. Господину Димену се 22. јула у Бечу дају уверавања да садржај и облик речене ноте - не говори се, наравно, о ултиматуму и о одговору који може једино да гласи ne varietur - дозвољавају „мирно окончање”. И најзад, 23. јула, уручење те ноте-ултиматума коју је послао гроф Берхтолд српској влади, изазива експлозију.

(АНРИ БАРБИ: „СА СРПСКОМ ВОЈСКОМ – ДРАМАТИЧНА ЕПОПЕЈА ЈЕДНОГ НАРОДА“. ПРЕВЕЛА АНЂЕЛКА ЦВИЈИЋ.)

Препоручујемо

Друштво

0 0

СЛУЖБА ИЗВЕШТАЈЕ О СРПСКИМ ПИСЦИМА ЛИЧНО СЛАЛА ТИТУ: Дoсијеа Бранка Ћопића и Драгослава Михаиловића пуњена деценијама

14. 07. 2025. у 11:42

Друштво

0 0

СРПСКИ ПИСЦИ У РАЉАМА ТАЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ: Прогон књижевника шездесетих и седамдесетих година прошлог века

14. 07. 2025. у 11:54

Друштво

0 2

РАСПЛАМСАВАЊЕ ГРАЂАНСКОГ РАТА ЗБОГ ИСКРЦАВАЊА САВЕЗНИКА: Војни и политички услови у којим је дошло до преговора Титовог штаба са Немaчком

30. 07. 2025. у 07:00

Друштво

0 27

НА ПАШТРИКУ СЕ БРАНИЛА СРБИЈА: Како су за двадест дана српски јунаци сломили НАТО и терористичку ОВК

11. 06. 2025. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације