Војин Ђорђевић: ВОДАВОДА је одабрала нас

Највећи изазов у Србији је недостатак свести о разлици између прерађене и потпуно природне воде. Људи једноставно верују да је свака флаширана вода иста. А то није случај. Наша ВОДАВОДА је нешто посебно – најбољи израз савршенства природе, чиста артешка вода која ни на који начин није филтрирана нити прерађена.

Фото: Небојша Бабић

Овако, у разговору за "Новости", почетак успешног пословног путовања са компанијом, описује Војин Ђорђевић, један од најуспешнијих српских привредника и власник "Вода воде".

Можете ли нас вратити на сам почетак - шта је био пресудан тренутак када сте одлучили да покренете ВОДАВОДУ? 

ВОДАВОДА је настала још 2002. године, из уверења да је Србија земља изузетно богата квалитетним водама, али и из жеље да створимо бренд који ће, својим квалитетом и дизајном, моћи да представља и компанију и нашу земљу широм света. Хтели смо да људима на свим меридијанима пружимо задовољство уживања у једној заиста квалитетној води. До 2004. године водили смо велику компанију са брендовима који су освајали бројне награде и били лидери на домаћем тржишту. Ипак, ти брендови нису имали потенцијал да освоје глобално тржиште. Управо је из те амбиције – да из Србије потекне бренд који ће се наћи на свим светским тачкама и са поносом представљати нашу земљу – настала идеја да то буде управо вода, јер је Србија природно богата овим ресурсом. Назив је дошао касније, када смо већ дубоко ушли у цео пројекат.

Вода увек бира свој пут, али да ли је извор пронашао Вас? Сећате ли се дана када сте му први пут пришли? 

Можда звучи необично, али рекао бих да смо ми пронашли воду – и да је она пронашла нас.

Када смо одлучили да уђемо у процес флаширања, први покушај био је у Суботици. Тамошња вода није била природно погодна за флаширање, па смо уз помоћ стручњака из Института „Батут“ покушавали да је обрадимо и побољшамо. Након годину дана истраживања и прилагођавања, добили смо потврду да је вода сада спремна за домаће тржиште. Међутим, тада смо чули реченицу која нам је променила ток пословања: „Вода која се прерађује не може да се извози.“ То је био тежак тренутак јер смо већ имали готов дизајн флаше и договорене прве извозне кораке, посебно ка азијском тржишту. Уместо да одустанемо, одлучили смо да послушамо савет и потражимо природни извор у Србији – онај из којег бисмо могли да флаширамо воду на самом месту извора. И тада нас је, заиста верујем, Божија рука одвела у Бању Врујци.

Први сусрет са извором био је посебан. Као да је вода хиљадама година чекала некога ко ће јој приступити са пажњом и љубављу, као да нас је и сама вода одабрала, а ми смо јој узвратили пажњом коју заслужује.

У времену када сви нешто додају, бирате да не дирате ништа... Зашто је за Вас оно нетакнуто, постало највредније?

Живимо у ери хиперпродукције, у којој се готово све може произвести у милијардама комада. Али оно што је заиста драгоцено – и што данас постаје реткост – јесте оно што је нетакнуто, исконско, баш онакво каквим га је природа створила. У суштини, сви ми, свесно или несвесно, тежимо ономе што је најчистије и најприродније. Свако од нас зна да је непрскано воће најздравије, као и да је пекмез који су наше баке и маме правиле без конзерванса најквалитетнији. Верујем да ће временом доћи и до ширег разумевања колико су нетретиране и нетакнуте воде квалитетније од оних које су обрађиване.

На почетку, из незнања, покушавали смо да обрадимо воду како бисмо је прилагодили тржишту. Таква вода, иако технички исправна, никада не може да има ону највећу вредност – да остане нетакнута. Данас знамо да је највећа вредност управо у томе да извор остане онакав каквим га је природа створила, а наша одговорност је да у процесу флаширања у истом таквом саставу, непромењену и нетакнуту ВОДАВОДУ, допремимо до потрошача.

Фото: Небојша Бабић

Недавно сте продужили сарадњу са Кошаркашким савезом Србије - како сте отпочели сарадњу која је прерасла у пријатељство и шта сарадња конкретно подразумева? Какви су коментари господина Пешића и кошаркаша на извор који су сада први пут видели? 

Сарадња са Кошаркашким савезом траје већ 24 године. Почела је у једном веома тешком тренутку за нашу кошарку – после неуспеха на Олимпијским играма 2000. године, када су сви дотадашњи спонзори напустили Савез, а репрезентација пролазила кроз велику смену генерација. Ситуација је била незавидна, а ја сам желео да дам подршку – и зато што волим кошарку, и зато што сам веровао у наше младе играче, новог селектора и нову енергију која је тада улазила у тим.

То партнерство је убрзо прерасло у пријатељство. Били смо уз репрезентацију када су стизале и велике награде – две златне медаље, на Европском првенству у Турској 2001. и на Светском првенству у Америци 2002. године. Тај осећај поноса и среће који је завладао када се репрезентација вратила кући са златом, био је и остао нешто непроцењиво.

Недавно смо имали прилику да нашим кошаркашима и селектору први пут представимо артешки извор у Бањи Врујци и покажемо им оно што је највредније – место на 605 метара дубине из ког извире ВОДАВОДА. Фасцинирани су били сви – и играчи и господин Пешић. Посебно ми је драго што је тог дана видео колико је љубави, пажње и рада уложено у очување онога што је природа створила. Наш селектор је човек који се већ 24 године са истим ентузијазмом предаје свом послу и несебично преноси знање сваком играчу који дође у тим, и зато смо се још боље разумели у тој посвећености.

Који су најважнији изазови са којима се данас суочавате као произвођач у Србији, а који су били најтежи тренуци од оснивања до сада?

Највећи изазов у Србији је недостатак свести о разлици између прерађене и потпуно природне воде. Људи једноставно верују да је свака флаширана вода иста. А то није случај. Наша ВОДАВОДА је нешто посебно – најбољи израз савршенства природе, чиста артешка вода која ни на који начин није филтрирана нити прерађена. Нажалост, код нас за све ово што сам рекао, закон није регулисао да се могу јасно обележити воде које нису прерађене, да потрошач може да бира да ли ће купити једну или другу. На страним тржиштима, где постоји јасна регулатива и висока свест, ствари иду много лакше. Када кажете да је вода артешка и природно минерална, то се аутоматски препознаје као врхунски квалитет – као својеврсна „Лига шампиона“ или „НБА“ међу водама.

Што се тиче најтежих тренутака, свакако је то период од 2004. године, када сам, вођен жељом да ВОДАВОДА освоји свет, ушао у једно непромишљено партнерство. Веровао сам да ћемо, уз тог партнера који је био угледан и утицајан, преко ноћи освоји свет. Нажалост, испоставило се да ствари не функционишу како треба. Пет година нисмо имали управљање процесом флаширања. Тада сам могао да продам бренд, чак је и постојао озбиљан притисак да то урадим. Али нисам желео – јер сам знао да је ВОДАВОДА планетарно богатство, вредност која мора да остане у рукама српске породице.

Управо та вера у квалитет и јасна визија где ВОДАВОДА може да стигне, дали су ми снагу да све превазиђем. Данас, када видим где смо стигли и колико се наш рад цени у свету, знам да је та одлука била исправна.

(M-50)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације