НАСТАВА ПОЧИЊЕ 3. НОВЕМБРА? На новосадском ДИФ готово на корак до потпуне нормализације наставе

ДА је могућ договор између управе факултета која жели да се септембарски испитни рок одвија нормално и студената који заговарају блокаде, показало се на Факултету за спорт и физичко васпитање у Новом Саду. У овој високошколској установи декан Патрик Дрид и студенти договорили су се да се прекину блокаде и да се настави са провером знања како је и планирано.

архива

А како је за наш лист потврдио проф. Дрид, у склопу договора је - нормалан почетак школске године 3. новембра. То значи да ће на овом факултету бруцоши у новембру нормално почети свој академски живот, а њихове старије колеге које су прошлу годину провеле ван факултетске зграде моћи нормално да наставе студије.

А новосадски ДИф је јуче, после вишемесечне физичке блокаде зграде, нормално почео да ради, а декан Дрид, који је 1. септембра ушао у зграду факултета, поручио је да више нема блокада ни полиције у згради.

- Направили смо ми неке уступке, они су направили неке уступке, као што се иначе подразумева у дијалогу и постизању компримиса - навео је Дрид. - Нашли смо решење и идемо даље. Настављамо рад да испите приведемо крају, да можемо почети следећу школску годину на време.

Он је додао да студенти и професори сада нормално улазе и излазе из зграде факултета и напоменуо да је састанку присуствовало више од 100 студената и скоро сви професори. Прошле недеље, како је навео, полагано је 1.500 испита, а положено је око 1.100.

Да је дијалог и спремност на компромис једини начин да се реши десетомесечна криза у високом образовању, сматра и професор на Медицинском факултету у Београду Лазар Стијак, који истиче да би сви декани требало да следе пример декана Патрика Дрида ако желе да остану на својим функцијама.

- Ситуација на новосадском ДИФ је класичан пример када постоји разумевање с обе стране како да се реши проблем - навео је Стијак. - Сви декани би требало да нађу компромис и кажу - мислили смо да је ово добра ствар, али није била, погрешили смо. Незгодно је када неки људи неће да признају да су у неким стварима погрешили. Сви ми грешимо, проблем је када уочимо да неке ствари нису добре, за које смо веровали да јесу, и даље желимо да истрајемо у њима. Ако то не желе, увек постоји неко други да води факултет јер завршетак студија је испред било чије каријере и функције.

На питање шта би за универзитет значио наставак блокада и да ли би то био "сигуран пут ка потпуном слому високог образовања", Стијак је рекао да наставак блокада не би донео ништа добро.

- Ради се о нашем радном месту, нашем факултету и мислим да су се сада многе моје колеге активно укључиле у спречавање блокада од неких, тамо више грађана него студената, јер је и у почетку тај број студената блокадера био је испод пет до 10 одсто - нагласио је овај професор. - Жалосно је то што су управе факултета признавале мишљење 10 одсто студената, а не мишљење њих 90 одсто када је реч о блокадама и настави.

Он је рекао и да на Медицинском факултету у Београду већ месецима не постоје организовани студенти који блокирају факултет и ситуација је нормална.

И министар просвете Дејан Вук Станковић изразио је наду да ће се стање на универзитетима нормализовати и да ће почетком новембра нова школска година стартовати уобичајено. Он, ипак, није искључио могућност да се блокаде насатве, али је поручио да универзитет не може постојати ако не ради.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације