КАД НЕСТАНЕ ШКОЛА, НЕСТАНЕ И СЕЛО: У мањим срединама све више празних ђачких клупа

ЗВУК школског звона који означава почетак часа у многим селима Србије постаје све тиши.

Фото В. И.

 Тамо, где су некада учионице биле пуне дечје граје, данас су школске клупе све празније. Број првака из године у годину опада, док се села лагано гасе. Још више забрињава чињеница да чак и тамо где деце има, родитељи често одлучују да их не упишу у локалну школу, већ их свакодневно возе и по десетак километара до градске школе.

Школа у селу некада је била више од образовне установе - била је центар окупљања, симбол живота и развоја. Данас, чак и када постоје сви услови да таква остане, има родитеља који бирају да школу потраже даље, верујући да је град бољи избор и да ће тамо "деца више да науче". Да ли је то заиста оправдано или само још један корак ка нестајању села, питање је које друштво мора озбиљно да постави.

Село Слатина, надомак Чачка, је добар показатељ тог тренда. Основна школа "Бранислав Петровић", која покрива подручје на коме живи више од 5.000 људи, ове године је уписала само 28 првака. Иако је реновирана, опремљена основним дигиталним садржајима, има кухињу, бесплатан превоз до куће, а наставни кадар је стабилан и стручан, број ђака не расте очекиваним темпом.

- Уписали смо сличан број ученика као и прошле године. Међутим перспектива за наредне године је око 14 првака, што значи да број ученика почиње да опада - каже за "Новости" Лазар Чикириз, директор школе. - Покривамо велико подручје од осам села са десне обале Мораве. Током ове године смо обезбедили оптички интернет и конкурисали за пројекте. Школа је добила 1,66 милиона динара за набавку нове ИТ опреме.

Осим матичне у Слатини, ова установа је раније имала четири подручне школе од првог до четвртог разреда. Међутим, последња је угашена ове године, јер у тим селима више нема ученика нижих разреда.

- Школе су за села веома битне, јер кад се угаси школа нестаје и село - истиче Чикириз. - Иако их нема пуно, има родитеља који децу уписују у градске школе. Неки се преселе, неки хоће да им школа буде ближе послу. Требало би променити законске одредбе. Некада је постојало правило да се дете уписује у школу близу које живе. То би значило растерећење градских и јачање сеоских школа. Јер, не може нека школа имати и више од 1.000 ученика, а нека 50 ђака.

Као додатни проблем, он наводи трошкове превоза. Закон предвиђа да локална самоуправа плаћа "маркицу" уколико је школа удаљена више од четири километра.

- Неки родитељи траже да се организује превоз од куће до куће, као они жути комбији у америчким филмовима - наводи наш саговорник. - Док сам радио као учитељ, сваки дан сам прелазио 15 километара до школе на врху планине Јелице, данас нико од мојих колега то не би прихватио.

Нису сви родитељи свесни да се и сеоске школе труде да иду у корак са временом. Тако су у Мрчајевцима и Заблаћу, али и другим селима отворени или се граде модерни вртићи кроз пројекте попут "Инклузивног предшколског образовања", а све више школа учествује у програмима обогаћеног једносменског рада. Ученици имају прилику да после наставе учествују у креативним радионицама, спортским активностима или додатним часовима језика и информатике - потпуно бесплатно.

Према речима Ивана Ружичића, директора Гимназије у Чачку и председника УО Друштва школа директора Србије, у последњих 20 до 25 година, генерација ђака је за трећину мања. У Чачку је из клупа осмолетки излазило 1.500 ученика, а сада их је око 1.000.

- Анализа уписа у гимназију показује да је испод 10 одсто ученика који долазе из школа које су у ванградским срединама, док их је некада било око 50 одсто - каже Ружичић. - Родитељи вероватно мисле да је квалитет наставе у тим школама слабији, иако оне имају услове за изузетно квалитетан рад.

У Министарству просвете кажу да је утврђивање мреже школа у надлежности локалних самоуправа. Статистичке податке о сеоским школама, надлежни ће имати крајем октобра. Ипак, наводе да негативни тренд у природном прираштају доводи до смањења броја ученика.

- И поред тога, локалне самоуправе које су надлежне за израду мреже школа, настоје да очувају сеоске школе и одељења тамо где год је то могуће - истичу у Министарству. - То значи да су гашена само она истурена одељења или школе у селима где нема више деце стасале за школу, где се број становника села смањује због миграције становништва или у оним срединама где је у одељењима остало по један или два ученика, па је због њихове социјализације процењено да је боље иду у матичну школу или најближе издвојено одељење.

Међутим, како кажу, треба имати у виду да се неке сеоске школе не гасе, односно не обустављају наставни процес, већ долази до промене статуса. То парктично значи да школа престаје да буде самостално правно лице и постаје издвојено одељење друге веће школе. Наглашавају да се потребе локалних заједница сагледавају сваке године и тамо где има деце стасале за школу, као и потребе за формирање одељења, то се и чини. Зато се дешава да се неко издвојено одељење поново формира након што је било угашено.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације