УМРО АКАДЕМИК ДРАГАН МИЦИЋ: Преминуо чувени ендокринолог

СРПСКА академија наука и уметности саоопштила је да је у Београду, у 76. години преминуо академик Драган Мицић, један од наших најистакнутијих стручњака у области ендокринологије.

САНУ

Дипломирао je на Медицинском факултету у Београду, 1974. године,  са средњом оценом 9.68. На истом факултету је магистрирао (1977) и одбранио докторску дисертацију (1981). Године 1976. запослио се на Интерној  клиници А у Београду.  Спеијализацију из интерне медицине завршио је 1981. године, а субспецијализацију из ендокринологије 1983. године. 

Стручно се усавршавао на клиникама у Улму (Универзитетска клиника, 1981), у Лондону (St. Bartholomew's Hospital, 1986; Middlesex Hospital, 1987. и 1988), у Бостону (Joslin Diabetes Center, 1988; Peter Bent Brigham Hospital на Универзитету Харвард, 1988), у Копенхагену (Steno Memorial Hospital, 1998) и у Ослу (Универзитетска болница Акер, 2010). Завршио је  последипломски курс из ендокринологије у организацији EFES (European Federation of Endocrine Societies) y  Шпанији (1994).

На Медицинском факултету у Београду прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1996. године. На матичном факултету обављао је дужност продекана за редовну наставу и специјалистичку наставу, као и шефа Катедре за последипломску наставу из ендокринологије.

Био је  ди­рек­тор Клинике за ен­до­кри­нологију, дија­бетес и бо­лести метаболизма у Кли­ничком центру Србије. Обављао је функцију начелника Одељења за гојазност, метаболичке и репродуктивне поремећаје КЦС и начелника Центра за гојазност КЦС. Такође, био је члан Научног савета Клиничког центра Србије, помоћник директора Клиничког центра Србије за интерну медицину, председник Управног одбора у Институту за штитасту жлезду и метаболизам на Златибору и председник Управног одбора у Институту за реуматологију у Београду. Обављао је дужност председника Здравственог савета Србије и Српског удружења за борбу против гојазности.

За дописног члана Српске академија наука и уметности  изабран је 2003, а за редовног члана 2009. године.  Дужност секретара Одељења медицинских наука САНУ обављао је од 23. децембра 2015. године. У оквиру Академије био је председник Одбора за ендокринологију и утицај природних фактора, као и члан  Одбора за кардиоваскуларну патологију, Одбора за хуману репродукцију, Одбора за мултидисциплинарна истраживања шећерне болести, Академијског одбора за биомедицинска истраживања и Академијског одбора за српско питање. 

Био је инострани члан Њујоршке академије наука (од 1988) и Академије наука и умјетности Републике Српске (од 2014), као и  члан Aкадемије медицинских наука Српског лекарског друштва. Године 2004. изабран је у звање SCOPE (Specialist Certification of Obesity Professional Education)  од стране Међународног удружења за проучавање гојазности (International Association for the Study of Obesity) у Лондону. Дужност потпредседника Европске асоцијације за гојазност обављао је од 2011. до 2017. године. Био је председник Републичке стручне комисије за ендокринологију и члан Савета Универзитета у Београду.

Као гостујући професор предавао је на Медицинском факултету Универзитета у Клужу (од 2007) и на Медицинском факултету Cerrahpaşa Универзитета у Истанбулу (од 2014). Његов научни рад имао је значајан одјек у међународној научној јавности. 

Поље његовог научног рада обухватало је: инсулин-независни и инсулин-зависни дијабетес, инсулинску резистенцију, гојазност, обољења коре надбубрежних жлезда, обољења штитасте жлезде и  обољења хипофизе. Његова богата  библиографија садржи преко 220 научних  радова објављених у међународним часописима и монографијама, преко 150 стручних и научних радова објављених  у домаћим часописима, 100 поглавља у домаћим монографијама, и око 50 поглавља у научним збор­­ницима. Радови академика Мицића цитирани су више од 7000 пута. Руководио је или био члан тима у више научноистраживачких про­јеката. Био је главни  уредник и члан редакцијских одбора ви­ше на­учних часописа, међу којима су:  Acta Clinica, Медицинска истраживања, Acta Physiologica et Pharmacologica, Obesity and Metabolism и др.

Био је члан најугледнијих домаћих и међународних стручних удружења, међу којима су: Српско лекарског друштво, Европска асоцијација за проучавање дијабетеса (EASD), Интернационална дијабетска федерација (IDF), Америчка асоцијације за дијабетес (ADA), Европска неуроендокринолошка асоцијација (ENEA), Европско удружења за проучавање гојазности (EASO), Интернационално  удружење за проучавање гојазности (IASO). Стекао је углед једног од водећих експерата српске, али и међународне ендокринологије.

Добитник је Годишње награде за научни рад из подручја дијабетологије „Вук Врховац“ (Загреб, 1981) и Годишње награде за научноистраживачки рад Српског лекарског друштва (Београд, 1999). Румунско удружење за дијабетес, исхрану и метаболичке болести доделило му је почасну титулу Diabetes Honoris Causa (2015).  

Својим стручним, педагошким и научним радом  дао је изузетан допринос у развоју медицинских наука, нарочито у области ендокринологије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације