СРПСКО ПИТАЊЕ НИЈЕ РЕШИЛА ЈУГОСЛАВИЈА, ЈОШ МАЊЕ ТО МОЖЕ УЛАЗАК У ЕУ И НАТО: Проф. др Миломир Степић, стручњак за геополитику

У Западној Европи одавно, а у Србији од 2012. године 11. новембар се обележава као Дан примирја у Првом светском рату, у знак сећања на тај датум 1918. када је потписано примирје између сила Антанте и Немачке. У дефиницији празника стоји формулација да је тога дана окончан Први светски рат, али у нашем случају ствари ипак стоје другачије: српска војска наставила је да се бори са Бугарима и Арбанасима још две године и демобилисана је тек у марту 1920. под другим именом, као Војска Краљевине СХС.

Миломир Степић

Угледног стручњака за геополитику проф. др Миломира Степића питали смо да ли се обележавањем датума који за Србе није значио крај рата наставља низ самообмана, који је почео у децембру 1918. када је сила победница Србија утопила своју победу, територију и одрекла се државности проглашењем Краљевине СХС која није била призната све до потписивања мировног споразума са Немачком 1919. године.

- Одавно се поставља питање да ли је стварање хетерогене вишенационалне југословенске уместо интегралне, компактне српске државе било више српска изнудица или више српска воља. Нити Нишку, нити Крфску декларацију не би требало апсолутизовати, будући да је познато како су одувек функционисали међународни послови, односи великих сила и малих земаља, геополитичке наруџбине и диктати било директни, било они "испод жита". Ни изјаве политичара, као ни доступне документе не треба узимати "здраво за готово". Криптополитика често има одлучујућу улогу.

Фото приватна архивља

Иако је српска војска остварила блистав ратни тријумф, људски и материјални губици били су огромни, ненадокнадиви. Целокупни српски демографски, економски, политички и други капацитети за послератну будућност били су на егзистенцијалном минимуму, тако да се без зазора може констатовати да се радило о Пировој победи. Такође, треба хладне главе подсетити да велике силе-победнице не дозвољавају остварење привлачне, али утопистичке идеје "Балкан - балканским народима", већ им је ближа - искуство то доказује - парола коју можемо исказати са "Балкан је исувише важан да би био препуштен Балканцима".

о Тадашња српска елита југословенску политику темељила је на тврдњи да су Срби, Хрвати и Словенци исти "троплемени" народ, што су хрватски представници демантовали још на Мировној конференцији тражећи независну државу од сила Антанте. Чији је заиста интерес био стварање Југославије?

- Не амнестирајући престолонаследника Александра и Николу Пашића, а нарочито не оправдавајући југословенством опијен већи део интелектуалне елите (А. Белић, Ј. Цвијић) - заједничка држава заснована на ступидној и научно неутемљеној тези о "једном, троименом народу" у првом реду је била геополитичка потреба таласократских, атлантистичких сила победница Велике Британије, Француске и САД. Управо у ту сврху на Мекиндеровим постулатима створен је кроз средиште Европе тзв. Санитарни кордон - buffer-зона од Балтика до Јадрана и Егеја са редефинисаним границама. Санитарни кордон је имао троструку баражну функцију: једну, да спречи Немачку да поново крене на југоисток, према источном Средоземљу и Персијском заливу; другу, да спречи југозападни, трансбалкански вектор Русије према "топлом мору" и трећу, да спречи руско-немачку континенталистичку осовину исток-запад која изазива паничну стрепњу сила Запада. Зато је, с једне стране, била потребна прозападно оријентисана, југословенска држава која се пружа од југоисточних падина Алпа до залеђа Солуна и укључује Словенце и Хрвате као контратегове Србима. С друге стране, зато није формирана српска држава, тј. "увећана" или "проширена" Србија од Старе планине до Уне или Купе јер би тако Германима ипак остао коридор за продор до северног Јадрана. А и српска држава, при томе релативно пространа, била би под сталном сумњом да може постати "коњоводац руских козака до топлог мора".

vikipedija

o Да ли је основана тврдња да је Југославија створена у српском интересу, јер је омогућила да "сви Срби живе у једној држави"?

- Пренебрегавајући мање важне детаље, може се дати општи закључак да је било каква Југославија - било монархистичка било комунистичка (титоистичка), било унитарна било федерална, било капиталистичка било социјалистичка, било демократска било аутократска - антируска и антигерманска творевина. Штавише, она је са становишта геополитичког идентитета, односно у контексту глобалне геополитичке дихотомије, била таласократски конструкт и инструмент, што је супротно не само српском, већ немачком и руском геополитичком коду. Ово је од фундаменталног значаја како у теоријско-концепцијском, тако и у практичном смислу. Зато су Немци непосредно разарали и "прву" и "другу" југословенску државу, а Руси се нису баш претргли да је сачувају. Са њихове тачке гледишта - разумљиво. Заваравајући се да су у Југославији "сви Срби у једној држави" (да, али не у српској националној држави), Срби су је на своју штету стварали и бранили, уз огромне жртве.

Фото. Архива "Новости"

о Краљ Александар је убијен у Марсеју када је најавио успостављање бољих односа са Немачком, a неки историчари сматрају да је прави циљ атентата био француски министар Барту, јер је намеравао да обнови антинемачки савез. Колико је основано размишљати да је то било "геополитичко убиство"?

- Појам "геополитичко убиство" краља Александра по свој прилици наводи на прави траг. У односу на новембар 1918, када је Немачка била на коленима, а Аустроугарска поражена и у стању распада, стање се релативно брзо променило. Будући да је за ратну авантуру минимално кажњена, Немачка је "поново кренула". Учинила је то на основама детерминистичких (биологистичких) учења Швеђанина Р. Кјелена о "држави као животном облику", које је у немачком случају опредметио К. Хаусхофер са сарадницима ("животни простор", "крв и тло", "продор на Исток"). У време пред атентат у Марсеју и самом краљу Александру било је јасно куда се креће Европа и да "Версајском систему" неће бити дугог века. Покушај да се самостално или са угроженим државама нешто учини био је "геополитичка доцња". "Затварање врата на штали када су коњи већ побегли", како се у међународним односима често фигуративно каже. Ко је био права мета, а ко "колатерална штета" - Барту или краљ Александар - тешко ћемо икада сазнати. У сваком случају, иако 1934. није био "јак лидер" (ако је на европском нивоу то икада и био), југословенски краљ још је поседовао углед црпен из Великог рата, укључујући какву-такву моћ на унутрашњем плану. Да ли је 1929. могао да је искористи тако што би, на пример, државу суштински трансформисао од квази-унитарне Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у федералну Краљевину Србије, Хрватске и Словеније са етнички консеквентним унутрашњим границама, а не у бановинску Краљевину Југославију?Из геополитичких разлога због којих је заједничка држава "склепана" 1918. није се одлучио ни за "опцију ампутације" дуж линије која се тада појавила у оптицају. Она се - индикативно - готово поклапала са Цвијићевим предлогом 1914/15. компромисне унутрашње границе целина са православним и римокатоличким становништвом. Такође, била је слична и са западном границом тзв. Лондонске проширене Србије из 1915.

Поштанска дописница са мотивом 42. вражје дивизије, Фото приватна архива

о Можете ли да нам представите геополитичку карту Европе и света после Великог рата јер су се САД тада промовисале као светска сила. Каква је позиција Србије и српских земаља? Каква је актуелна позиција Србије и Срба у односу на тадашњу?

- Аустроугарска и Немачка су поражене у Великом рату, што у сударима великих сила увек значи промену политичке карте. То се најпре односило на централну Европу и Балкан. И односи међу моћним државама су се променили. Совјетска Русија, потом СССР, у прво време била је опхрвана својим постреволуционарним проблемима, да би се тек касније повратила. Југословенска држава Карађорђевића избегавала је да с њом успостави дипломатске односе мање због комунизма, а више због своје геополитичке привржености Западу. С друге стране, на сцену су ступале САД које су крајем 19. и почетком 20. века већ завршиле геополитичку фазу засновану на Монроовој доктрини и пароли "Америка Американцима" и кренуле у освајање света утемељено на идејама адмирала Мехена о "поморској моћи". Међутим, нити су Американци у то време достигли критичан ниво моћи, нити су Британци и Французи почели да драматично слабе и губе колоније као "моторе" своје компаративне предности. Стога је тешко поредити садашње и некадашње прилике. Тада су европске земље "пуцале" од суверенитета и није постојала ЕУ, а данас она постоји, али драматично слаби, првенствено њена немачко-француска "локомотива", док је В. Британија благовремено побегла. На међуратној карти постојала је како-тако целовита заједничка југословенска држава, а сада је нема већ скоро три и по деценије. У то време Срби су били уверени да су решили национално питање мада је то била илузија, а данас, на средини треће деценије 21. века, свесни су да су на класичан начин територијално фрагментирани и редуковани, а на постмодеран начин окупирани. И знају да се српско питање не може решити никако другачије него ослобођењем и уједињењем уз помоћ геополитички и цивилизацијски сродне велике силе, а не наднационалном интеграцијом у ЕУ и НАТО као организације Запада са којим не деле исте вредности.

Новости

о Зар не би било логично да је Југославија после рушења Берлинског зида цела усисана у ЕЗ и НАТО? Због чега је Немачка инсистирала на њеном разарању и парцијалном присаједињењу?

- Није оправдано оптуживати Србе да су "преспавали рушење Берлинског зида" како се често чини, мада се могло и стратешки и тактички поступати другачије, корисније. Тадашња Немачка, која је била "на стероидима" и спремала се на уједињење, није одолела нараслој моћи. То је Немачка! Када су Срби у питању, треба узети у обзир и сентименте из два пораза у светским ратовима. Није желела Србе у "европској кући" којом је управљала у име газде с оне стране "велике баре", тј. желела их је, али као малу, немоћну, зависну Србијицу, сведену на "безопасну меру". И под сталним туторством Словенаца и Хрвата, припадника и експонената Запада. Као у време титоизма. Тако је остало и данас. Зашто Југославија у целини није укључена у ЕЗ/ЕУ, већ је прво серијом спонзорисаних сецесија расточена? Не заборавимо да је уследила демократизација и сходно томе претила је опасност по западне интересе да Југославијом престане да се управља на тоталитаран начин, уз подразумевајући подређен положај српског чиниоца. Другим речима, било је демократски логично да земљом почну да политички доминирају Срби као најбројнији конституенс. Штавише, могла се очекивати и приврженост титоистичким "етно-инжењерингом" раније произведених "синтетичких нација" Македонаца и Црногораца, те највероватније и знатног дела муслимана. У том контексту, враћамо се на 1914, 1915, 1918, па и 1919, те ширење страха од "велике Србије", која би се, о велике опасности за ширење ЕУ и НАТО на исток (!), могла окренути Русији.

о Стратези ЕУ кажу да је неопходан рат против Русије и постављање нове "гвоздене завесе" од Балтика до Црног мора. Позивање на "историјску Европу" и иницирање сукоба истим геополитичким векторима који су били важни и 1914. и 1941. звучи као понављање најстрашнијих момената историје 20. века.

- ЕУ је искористила амерички патронат и "униполарни тренутак" да се прошири до граница православне, словенске Украјине па чак и до граница саме Русије. Са становишта неокласичне, а нарочито (ултра)постмодерне геополитике и геостратегије, то се може сматрати "предворјем Кремља". Будући да због "опорављене Русије" (Бжежински) очигледно у овој фази не може даље, те би она радо да се сада ту "укопа". Следствено, од непосредних руских суседа би да направи у офанзивном контексту пространу зоналну границу, фронтијер, а истовремено у дефанзивном контексту неку врсту макро-крајине. По моделу империја-лимес-варвари. До следеће прилике. У геополитици постоје константе, али и променљиве. Егзистенцијални српски изазов је да се и једно и друго максимално колико је то могуће искористи у сопственом интересу. Управо реперне године које помињете на то асоцирају. На Балкану интереси Британије, Француске, Турске, Ватикана, Русије осцилују, али су стални и вишевековни. Нешто краће трају, али су интензивни они амерички. Сада су ту и кинески циљеви, амбиције исламског света...

ЈЕДНАКО ВАЖАН СМЕР КА ЈУГОИСТОКУ

У германским геополитичким плановима не постоји само план освајања Источне Европе - Drang nach Osten, већ једнако важан смер ка Југоистоку, каже проф. др Степић:

- У Велики рат и Аустроугарска и Немачка ушле су ради реализације геополитичког вектора Drang nach Sudоsten - Беч како би се дочепао Солуна, а Берлин да би посредством Цариграда, Мале Азије и Месопотамије допро до Персијског залива и тако пресекао "Велики империјални пут" до Индије - "најсјајнијег дијаманта у британској круни". Моћна Немачка, која се осећала стешњеном у средишту Европе, а готово без колонија захваљујући којима би могла да парира Француској и В. Британији, фактички се преоријентисала са маритимне "Идеје Хамбурга" на континенталистичку "Идеју Багдада". И једну и другу силу пут је водио кроз моравско-вардарску удолину, где је једина препрека била Србија.

СФРЈ ДЕО НАТО

ИСТОРИЧАРИ који указују да је СФРЈ била део јужног крила НАТО су у праву, каже проф. др Степић:

- Југославија се 1948. дистанцирала од Совјетског Савеза и то се тумачило махом у идеолошком кључу. У ствари, направила је оштар заокрет најпре у геополитичком и геостратегијском смислу од Истока ка Западу. Не треба заборавити да је она на ту страну "намигивала" и током рата, а нарочито у првим послератним годинама. Убрзо, са распламсавањем Хладног рата и биполаризма, она је на најделикатнијем месту постала кључна карика проамеричког Римленд-а дуж евроазијског обода у функцији кенанистичког "обуздавања" СССР и "стратегије анаконде" којом је вршено његово систематско "дављење". Склапањем 1954. Балканског савеза са чланицама НАТО од 1952. Грчком и Турском, и Југославија је фактички, мада не и формално, постала саставни део

Препоручујемо

Друштво

0 2

(МАПА) ПАШЋЕ ЧАК 100 ЛИТАРА КИШЕ, ОВИ ДЕЛОВИ ВЕЋ УЈУТРУ ЋЕ БИТИ ЗАВЕЈАНИ: Стиже нагла промена времена

17. 11. 2025. у 22:00

Друштво

0 1

УМРО ИВАН ГАНИЋ

17. 11. 2025. у 18:29

Друштво

0 10

СНАЖНА ОЛУЈА ЗАХВАТИЛА СРБИЈУ: Оборено дрво на ауто-путу Нови Сад-Београд, саобраћај обустављен

17. 11. 2025. у 18:13

Друштво

0 0

(РАДАРСКИ СНИМЦИ) ОГРОМНЕ ПАДАВИНЕ СТИЖУ У СРБИЈУ: Све креће од овог тренутка, следи драстичан пад температуре, у овом делу и до 30 цм снега

17. 11. 2025. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације