ЗОРАН АВРАМОВИЋ, СОЦИОЛОГ: Функционални језик не сме да потисне српски

РЕЧИМА Вука Караџића: "У свакој се књизи гледа на двије ствари: на ствар о којој се пише и на језик којим се пише" - ни данас нема шта да се дода. Ово је посебно значајно у доуниверзитетском образовном систему: уџбеник је програмски писана књига која је намењена учењу у школи. Та књига служи као извор знања, али и наставно средство; чувар културних вредности и подесно средство за обликовање националног идентитета.

Фото Ж. Кнежевић

Уџбеник треба да усклади нормативни и функционални језик. У погледу стила уџбеничког текста предност се даје ауторовој способности за језик и стил. Писац уџбеника користи језичке могућности према властитој језичкој култури, педагошкој, психолошкој, друштвеној образованости. У том смислу није само уџбеник за српски језик и писмо значајан за развој језичке културе већ уџбеници из свих предмета.

Од избора речи и начина њиховог компоновања зависи успех стила. Овај први корак стилског обликовања уџбеника утиче на појмовну и афективну вредност језичких израза: избор речи, писмо, стручни термини, врста реченице, графичко-ликовна опрема итд.

Традиционални српски уџбеник суочава се са три изазова. Наступило је доба информационо комуникационих технологија (ИКТ) које мења сазнајне садржаје предмета, методичко обликовање грађе, језик и писмо. Шири се употреба дигаталног и Е-уџбеника; шири се нов начин читања: ИКТ језик, стил, реченице, улога наставника, моћ владања собом, слушање. Нови уџбеници су мултимедијални и интерактивни (филмови, анимације, аудио и видео материјали). Да ли српски језик и писмо губе онај значај који су имали у папирном издању? Да ли у новој технологији уџбеника доминира функционални језик? Како обликовати различите предмете, нпр. историја, физика, географија...

Други изазов је вишестрано угрожавање српског језика и писма. Идентитет језика компонују следећи елементи: име језика, говор са дијалектима, речник, правопис, граматика, писмо. Претње идентитету о коме је реч долазе из више праваца: глобализацијски талас запљускује латиницом; југословенско наслеђе у српском језику још је жилаво. Пре десетак година користили су се уџбеници српског језика за основну школу у којима се афирмисао српско-храватски језик а уз то и да су српски, хрватски и бошњачка књижевни језици. Ту су и медији, електронски и штампани који су претежно латинични. А ни јавна брига за српски језик и писмо није велика.

Трећи изазов је строги ЕУ надзор. На измену Закона о уџбеницима по коме би државни издавач објављивао националне уџбенике из српског језика, света око нас, музичког, историје, географије, реаговала је европска комесарка за проширење Марте Кос изјавом да Европска комисија и она "са великом пажњом прате развој догађаја" када је реч о изменама Закона о уџбеницима и да је "лично покренула то питање пред српским властима". Није први пут да ЕУ брани доношње закона о уџбеницима. Пре десет година, писац ових редова је сведок притиска ЕУ представника и неких страних издавача да се повуче закон о уџбеницима који је прошао све процедуре усвајања и заустављен на последњој степеници.

Дакле, Србија није чланица ЕУ али када су у питању идентитетски уџбеници које треба оспорити, језик и писмо, као да јесте. Како именовати притиске на оно што је биће постојања једног народа? Зашто би онда чудило одсуства ентузијазма код грађана Србије за уписивање у чланство овог европског савеза држава?

Изазови су ту, а борба за идентитетске вредности и српски језик се наставља.

Препоручујемо

Друштво

0 1

(МАПЕ) "СИБИР" СТИЖЕ У СРБИЈУ Овако нешто није виђено 30 година: Арктички талас удара за Нову годину

15. 12. 2025. у 07:00

Друштво

0 4

СУНЦЕ “ДОЛАЗИ” - ИЗГРЕЈАЋЕ ОД ОВОГ ДАНА: Временска прогноза за понедељак, 15. децембар

15. 12. 2025. у 00:00

Друштво

0 0

"СВИ ЈЕДАН НАРОД" Више од 20.000 људи се и даље изјашњава као Југословени

14. 12. 2025. у 22:25

Друштво

0 1

МОСТ КОНФЕРЕНЦИЈА НА ЗЛАТИБОРУ: Жеља за усавршавањем и умрежавањем младих људи превазилази све границе

14. 12. 2025. у 19:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације