ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА МАТИЦЕ СРПСКЕ Патријарх Порфирије: СПЦ и Матица српска иду у корак и иду истим путем, али свака у свом призиву (ФОТО)

Свечаној академији присуствовали су саветник председника Републике Милош Вучевић, министар културе Никола Селаковић, министар просвете Дејан Вук Станковић, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, градоначелник Новог Сада Жарко Мићин, патријарх српски Порфирије и друге угледне званице.

Фото: РТВ 1 Принтскрин

Свечена академија поводом два века Матице српске

Обраћање Вучевића:

- Две стотине година, два столећа сабрања, два столећа сабраног трајања бурне и страдалне историје једног народа који је сводочио и у историју испраћао државе, царства, идеологије ипак је опстајао. Народ који је из плодоносне идеје љубави према сопственом идентитету изродио своју Матицу српску. Матицу која је рођена у трећој деценију 19. века у Пешти, ван граница тадашње српске државе, али на самом исходишту српске духовности тог времена, Матицу која је је утом одсудном историјском часу била огњиште свих Срба, чак и кад једног заједничког државног крова над свима нама није било и која је била духовни простор саборавања у времену расејања.

- Матицу која је мирно и достојанствено и постојано у историју испратила и Аустријуско царство, Аустро-Угарску монархију и краљевину СХС и потоњу краљевину Југославију и Федеративну Републику Југославиују и СФРЈ па Савезну Републику Југославију, па државну заједницу СЦГ, и која је дочекала стварност Републике Србије и у чије је онтолошке темеље уливена.

- Дочекала је своју Србију. Све је то српски народ преживео и надживео зато што је имао своју Матицу и зато што је знао и веровао да је припадност том народу од Бога благослов ако верујеш и волиш оно што јеси.

- С тога, данашњом свечаном академијом наша генерација не обележава тек два столећа трајања институција која нас је сабрала већ два пуна века истрајности једног народа да сачува самога себе у свим околностима.

- Матица је зато српска увек и заувек последњи бедем одбране оног што јесмо и оног што бирамо да будемо, бедем иза којег нема резервног положаја, иза којег нема више ни Србије у духовном ни идентитетском смислу, а ни српског народа као заједнице сећања и трајања. Бедем који стоји између узвишене културе сећања и профане и аутошовинистичке некултуре заборава на коју тако позива данашњи несрећни тренутак човечанства у којем је све национално и суверено прокужено.

Фото: Принтксрин ртв 1

Вучевић је истакао да сви они који нападају Србију прво нападају спрски језик и ћирилицу као наше суштанствено обележје.

- Ако нам измене појмове, изменили су нам свест, ако нам измене језик и писму изменили су и нас. Ако изгубимо способност да именујемо изгубили смо способност да мислимо, а онај народ који изгуби способност да мисли на свом језику и на свом писму то овековеча изгубио је способност да траје. - рекао је Вучевић.

- Чувајући своје речи, чувамо свој свет; чувајући свој језик, чувамо себе и своју част; чувајући своју Матицу, чувамо и Србију. Нека Господ услиши наше жеље да чувамо и сачувамо српство. Живела Матица српска, живела српска династија, живела Војводина Србије, Тамишки Банат и живела наша једина отаџбина, живела Србија! - рекао је Вучевић-

Обрћање патријарха Порфирија:

- За нас хришћане не само да је велика и важна реч апостола Павла који пише својим савременицима у Кориунту поручујући свакој потоној и нашој генерацији да знање надима а љубав изграђујуе.

- Знајући за благотворне последице стицања знања и љубави и њиховог усклађивања у свакодневном животу, а онда и образовном и научно-истраживачком, културном, уметничком и сваком другом пољу стваралаштва, наши славни и честити преци који су основали Матицу српску као да су баш ову новозаветну реч изабрали за своју идеју водиљу.

- Стицање знања за њих није било само себи циљ нити привилегија појединца већ подстакнути љубављу према свом поробљеном народу и држави, превасходно су се, под окриљем вере православне и уз свестрану цркве светосавске, старали за зајендичко добро и колективно добро.

- Од туда је наша радост велика јер смо се сабрали да обелжимо велики национални јубилије, 200 годину Матице српске, установе која је дубоко уткана у духовну и културну историју српског народа. Још од оснивања 1826. године СПЦ и Матица српска иду у корак и иду истим путем, али наравно свака у свом призиву и у својим конпентенцијама.

Фото: РТВ 1 Принтскрин

- Однос Матице српске и СПЦ није био формално уређен али је почивао на зајендничкој одговорности према народу. Црква је вековима давала духовну оријентацију народу, обликовала његов етос и идентитет и утемиљивала сам смисао његовог постојања, док су писменост, школство и историјско памћење били оквири кроз које се та духовна стварност изражавала.

- Основана у времену када је српска државност тек почела да се институционално обнавља, Матица српска је прихватила и разбуктала онај пламен духовнисти и ккултуре које је српска црква чувала и заклањала од ветрова и бура у свим државама у којима је подељен живео српски народ. Историјски тренутак у којем живимо има сличностиу са годинама у којима је Матица основана. Па тако и задаци који стоје пред њом као и пред свима нама. Појава Матице представља самим тим један драгоцен феномен. Културни живот више није био искључиво везан за црквене оквире, али се од њих више није ни одвајао. Тако је ново прихватано без раскида са наслеђем а верност предању није затварала простор за сусрет са новим суштински вредносно комплементарним иразима културног искуства.

- Оснивање и оно што је Матица на самом почетку већ обављала израз је зрелости српског народа оличене и делатно изражене у његовом тада младом грађанском слоју. То је веома важно јер сведочи о истрајности и целовитости и српске духовитости и српске културе која није зависилаи и не зависи искључиво од било каквих политичких околности већ од свести да народ траје колико уме да изграђује, чува, унапређује и тумачи своје духовно и културно наслеђе. Сведочи да српска култура није подељена, није схизофрена а није ни унисона, не диригује јој један протопсалт, један диригент или политички комесар већ се у Духу Светоме развија.

- Није на одмет и истаћи да је ова установа старија и од САНУ, у њеном академијском облику. Пре него што је српска наука добила своју највећу институцију већ је постојао културни простор у којем су се неговали језик, књижевност и научна мисао. Матица је припремила духовно и интелектулано тле, на којем је каснија изникла академијска структура.

- Матица српска није дело само великих и препознатљивих имена, као што у историји хришћанске уметности знамо за велике мајсторе попут Лонгина Зографа или Андреја Рубљова, а ипак се дивимо и безбројним анонимним живописцима чије фреске подједнако украшавају зидове српских и византијских храмова. Тако и дело Матице српске је настајало трудом оних који су своја дела потписивали, али оних који су их тико приређивали, умножавали, чували и предавали другима. У тој свештеној анонимности открива се дубока истина сваког трајног упрегнућа. Да оно што је учињено ради зајендичког добра често превазилази и име онога који га је учинио. Матица српска почива и на доприносу хиљада својих чланова, матичара, који су осетили припадност, једном ширем духовном и културном подухвату. Својим скромним чланаринама, претплатама, и разноврсним облицима подршке омогућили су њено трајање потврђујуући да култура није дело малобројних него заједнички напор читаве заједнице. Кроз различите историјске околности, политичке промене, друштвене ломове, идеолошке притиске, Матица је опстајала јер је била заснована на уверењу да знање, књига и научни рад, имају вредност која превазилази тренутак. 

- Њихов рад сведочи да способност једног народа да препозна значај културе као једне од примарних области свога деловања представља поуздано јемство његовог трајања, виталности и унутрашње постојаности.

- Овај јубилеј отвара и питање одговорности, наслеђе које примамо, није само предмет поштовања и дивљења него нас и обавезује, нас овде и сада. Културне установе су живе и трају онда када истовремену негују памћење и остају отворене за нове изазове и нараштаје, не као њихови посматрачи, већ као њихови сатрудници и као они који је обликују. Они не ишчекују будућност већ је у мери своје духовне и стваралчке снаге одговорно припремају и изграђују. Нека овај велики јубилеј буде подстицај да Матица српска и у временима која долазе остане место сабирања, учености, и одговорног дијалога на корист народа и на добро будућих поколења. Нека буде простор на којим ће, по узору на саборност Цркве, Срби моћи да разговарају једни са другима, да се уче да постоји нешто трајније од појединачних и страначких интереса, а то је добро нашег народа ма где год да живи и напредак наше отаџбине, наше матице Србије - рекао је патријарх Порфирије.

Обраћање Драгана Станића, председника Матице српске:

- Навршила су се два века трајања наше и ваше Матице српске. Са њом је и целом српском народу бар мало било лакше и лепше, паметније и мудрије живети него што би било да таква специфична и препознатљива установа није основана и да није обављала своју мисију. - рекао је Станић.

-  Матица српска је, уз неопходне модификације, носила и преносила кроз веома различите културно-историјске епохе. Од свих тих епоха и свих тих формација у распону од просветитељског класицизма, преко романтизма, па надаље до наших дана, до модернизма, до постмодернизма и неоавангарде, Матица је успела да преузме оно најбоље и да угради у свој вечно усавршавани просветитељски програм.

- Тог дана су се оснивачи установе договорили о циљу свог окупљања, а цео подухват је заокружен 4. фебруара по старом календару.

Станић је у свом обраћању истакао да Матица српска почиње од дана Св. Саве, првог просветитеља српског, године 1826. 14. јануара. 

Професор Станић је на почетку говорио о Летопису Матице српске као и на њеном културном и историјском значају.

На почетку се обратио председник Матице Српске Драган Станић.

У Новом Саду почела је свечана академија поводом два века Матице Српске.

Foto: Foto: LJ.P.

POGLEDAJ GALERIJU

Оснивање Матице српске

Подсетимо, пре 200 година, 16. фебруара 1826. у Пешти је основана Матица српска, најстарија институција српске културе, књижевности и науке. 

Иницијатори су били Јован Хаџић односно Милош Светић, и Јосиф Миловук, уз подршку добростојећих српских пештанских и будимских трговаца Гаврила Бозитовца, Јована Деметровића, Петра Рајића, Андрије Розмировића и Ђорђа Станковића. 

Матица српска имала је, и има, чудесну улогу у процвату културе и науке Срба. Посебно важна била је њена делатност у време Хабзбуршке монархије. Уз много касније основану Српску краљевску академију, данашњу САНУ, Матица је била и остала централно тело српске културе и науке. 

Израсла је као друштво које имало за циљ да буде подршка раду и трајности Летописа, новопокренутог српског часописа, чији квалитет, под уредништвом Георгија Магарашевића, је одмах оставио велики утисак на савременике.

Пошто су 1822. угашене бечке Новине сербске, њихов оснивач и уредник Димитрије Давидовић, притиснут околоностима, финансијским недаћама, спас је потражио код књаза Милоша.

Нестанком Новина сербских међу ученијим Србима сазрело је уверење да постоји потреба оснивања новог српског гласила. Новосадски професор Магарашевић у том смислу је писао јуна 1823. Јовану Хаџићу у Беч, где се овај у то време школовао. 

Прву свеску новог часописа Магарашевић је припремио до маја 1824. када је штампање одобрила надлежна цензура. Првобитно је назван Сербска летопис, извесно по узору на оновремену немачку периодику. 

На првој свесци, штампаној у Будиму, иако га је Магарашевић припремио у Новом Саду, стајала је 1825. година.

Притом је изложен амбициозан програм у ком је прокламована намера праћења књижевно научног рада не само Срба него словенског света уопште. Најављено је такође да ће надаље излазити четири свеске годишње. Прва свеска, по ондашњој терминологији частица, садржала је и похвалу српском језику заменитог Јакоба Грима.

Иако је часопис, по општој оцени, био завидног квалитета, његово трајање је било упитно услед финансијске неисплативости. Већ септембара те 1825. новосадски књижар, издавач и књиговезац Константин Каулици наговештавао је обуставу излажења. Није било довољно претплатника, пренумераната. Скромна и малобројна српска читалачка публика била је у то време такође подвојена на тему реформских идеја Вука Караџића. 

У првој свесци за 1826. годину Јован Хаџић објаво је: "Ево ти, почитајеми и предраги Роде, Летописа Србског. Теби подноси са љубављу пуним жаром Матица Србска, која је Тебе ради и Твоје славе ради постала, за Тебе ради, за Тебе дише". Била је то прва објава постојања Матице.

Вероватно је упараво Каулицијева објављена бојазан довела до окупљање мале групе родољуба намерних да помогну опстанак часописа. Тако је, око Летописа, и са циљем да се он подржи, израсла Матица српска.

Изузев Хаџића, други оснивачи Матице нису били људи пера, него пословни људи које је патриотски жар покретао на финансијску подршку новом националном гласилу. Срби из Будима и Пеште, тада још увек два града, а било их је успешних трговца, адвоката, сенатора, бележника, чиновника, окупили су се с циљем оснивања друштва које би било потпора Летописа. Истакнуту улогу имао је Јосиф Миловук, пештанки трговац текстилом и канцеларијским материјалом, родом из Трпиње у Срему. 

Узор је такође било управо утемељено Мађарско учено друштво, које је 1825. године у Пешти устројено одлуком Државног сабора Угарске, био је то зачетак потоње Академија наука. 

Пошто је осмислио план устројства Матице, Миловук окупља Гаврила Бозитовца, такође трговца, Андрију Розмировића, Јована Деметровића, Петра Рајића, Ђорђа Станковића, одреда пословне људе. 

Потом јануара 1826. Миловук се у том смислу усагласио са Јованом Хаџићем, тада младим доктором права, који се од јесени претходне 1825. налазио у Пешти где је полагао завршни испит.

Оснивачи су прликом заснивања Матице даривали по 40 форинти у сребру. Они су то првобитно називали чланарина. 

Већ приликом оснивања, 16. фебруара 1826. посматрано по грегоријанском календару, одлучено је да ће се као дан Матице српске обележавати Свети Сава, 27. јануар.
Свест о потреби заснивања национално културног друштва Срба постојала је и раније, пре свега с циљем помагања књижевног стваралаштва. То је још 1805. предлагао митрополит карловачки Стефан Стратимировић. Потом око 1820. на томе је инсистирао Лукијан Мушицки, такође изузетна интелектуална појава, зналац класичних језика попут Стратимировића, потоњи владика. Сам Хаџић је истоветну идеју изразио током школовања у Бечу. 

З. грумић

Бечки двор односно цар Франц сагласио се претходно септембра 1812. да се "народу српском, ради његова просвећивања, оснује фонд за штампање и корисно распродавање књига добрих писаца, а од његових будућих прихода да се штампају класичне књиге и заслужни писци награђују". 

Тако је образложена сагласност двора за рад на том пољу универзитетске штампарије у Будиму. Чињеница да је постојала одлука са највишег места, званичног Беча, омогућила је легално утемељење Матице српске фебруара 1826. године.

Јован Хаџић (1799 - 1869) знан и по књижевном псеудониму Милош Светић, био је правник, писац, преводилац. Изданак угледне и добростојеће куће, родом из Сомбора, оствариће завидну каријеру као сенатор у Новом Саду. Још важније, Светић је био творац "Српског грађанског законика" објављеног у Књажеској књигопечатњи 1844. године. Нашао је простора и за превођење ауторе класичне старине, као Хомера, Вергилија, Хорација, али и Гетеа или Шилера.

Јосиф Миловук (1787 - 1850) био је трговац текстилом. Рођен у Трпињи у Западном Срему, у време заснивања Матице већ је дуже од деценије живео и радио у Пешти. Држао је такође књижару, бавио се издаваштвом, прикупљао пренумеранте између осталих и Вуку Караџићу. 

Георгије Магарашевић (1793 - 1830) први уредник Летописа, новосадски гимназијски професор, родом такође Сремац из Адашеваца, прву свеску часописа припремао је вероватно још 1823. да би је објавио крајем 1824. 

Летопис матице српске излази у континуитету до наших дана, постоје наводи да је реч о најстаријем књижевном часопису уопште. Име је прилагођавано временом, али је све време садржао у имену Летопис.   

Иако га је Магарашевић припремао и уређивао у Новом Саду, где је био гимназијски професор, штампан је у Будиму. 

Намера оснивача Матице српске, одмах изражена, била је шира подршка просветне делатности међу Србима, највише објављивањем и других национално, просветно и културно корисних публикација. Потом, како је Матица расла, уследиле су и стипендије. 

Од самог заснивања делатност Матице српске темељила се на добротворним прилозима Срба намерних да помогну свом народу. У раној фази најиздашњи приложник био је гроф Сава Текелија, који је основао и просветни завод назван по њему, и књаз Милош Обреновић. Текелија је био велепоседник из Арада, изданак старе граничарске официрске породице, којој је бечки двор подарио и племићку титулу.

Првих деценија, до 1864. године, средиште Матице српске било је у Пешти, где је основана, потом је пресељена у Нови Сад, који је током 19. века израстао у водећи центар српске културе. У Пешти је и надаље остао Текелијанум, задужбина намењена школовању младих Срба.   

После револуционарних догађања 1848/49 Нови Сад, који је тада страховито страдао, иначе израстао као српско насеље насупрот Петроварадина у којем је становање Србима било забрањено, почиње се називати Српска Атина. Паралелно, Панчево је, као граничарска војничка варош, прозвано Српска Спарта, због херојског држања 1848/49. 

Матица српска имала је изузетну улогу не само у историји Срба, већ и других словенских народа. Више националних матица у словенском свету обликовано је по узору на Матицу српску. Чеси су тако 1831. године основали Матицу чешку. У Загребу је 1842. основана Матица илирска, 1862. у Задру Матица далматинска, 1864. у Љубљани Словенска матица. Матица Лужичкосрпска основана је 1847, Галичко руска 1848, Пољска 1882, Бугарска 1909. У Дубровнику је такође 1909. основана Дубровачка Матица српска.

Широким свеобухватим културно научним радом Матица српска се одликује до наших дана, уз изузетну издавачку делатност, а њена библиотека убеђиво је најквалитетнија установа те врсте код Срба.
 

Препоручујемо

Друштво

0 0

ЗИМА ПОКАЗУЈЕ ЗУБЕ, БИЋЕ СНЕЖНИХ НАНОСА! Ево докле ће да траје: Временска прогноза за уторак, 17. фебруар

17. 02. 2026. у 00:00

Друштво

0 0

ДРАГАН СТАНИЋ: Матица српска већ 200 година храбро, промишљено и мудро пролази кроз искушења

16. 02. 2026. у 21:52

Друштво

0 0

"МАМА, ЈА ИМАМ РАК": Славица Ђукић Дејановић о борби за живот сина јединца - сам себи дао дијагнозу

16. 02. 2026. у 19:12 >> 19:12

Друштво

0 17

НИЈАГАРИНИ ВОДОПАДИ У БОЈАМА СРПСКЕ ТРОБОЈКЕ: Почаст за Дан државности наше земље (ВИДЕО)

16. 02. 2026. у 19:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације