Друштво

КАКАВ ЈЕ КВАЛИТЕТ ВОДЕ У СРБИЈИ: Где је најбоља, а где најлошија чесмовача

Б. СУБАШИЋ

08. 10. 2020. у 08:00

НАЈБОЉА вода у Србији тече из чесми у региону Јужне и Источне Србије, где је исправно 93,8 одсто јавних водовода.

КАКАВ ЈЕ КВАЛИТЕТ ВОДЕ У СРБИЈИ: Где је најбоља, а где најлошија чесмовача

Следе Шумадија и Западна Србија са више од четири петине, па Београд са 71,4 одсто. У Војводини, међутим, исправних јавних водовода има мање од четвртине!

Ово о квалитету воде за пиће у Србији, показујe извештај за 2019. годину, Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут". У извештају се, такође, наводи да је прошле године, од укупног броја испитаних узорака воде за пиће 8,8 одсто физичко-хемијски неисправно, а да 2,7 одсто нема потребну микробиолошку исправност. Када се погледају и укрсте подаци "Батута" по регионима, у Средњобанатском округу ситуација је најлошија по свим критеријумима. Вода из славина је у неким случајевима дословно опасна по живот.

Животно важно питање квалитета воде коју пијемо испливало је у жижу интересовања после снимка феномена из Стајићева код Зрењанина где из чесми са водом цури и запаљиви метан. Зато је сасвим умесна препорука стручњака да се тој банатској води не прилази с отвореним пламеном.

ХЕМИЈА И ЕШЕРИХИЈА

ИЗВЕШТАЈ "Батута" сведочи да до славина са водом стижу и микрочестице гвожђа, мангана, амонијака, нитрата, нитрита пореклом из агрохемије, као и различите бактерије међу којима су најчешће оне фекалног порекла, Pseudomonas aeroginosa која изазва обољења коже и слузокоже и добро позната ешерихија коли, која се истиче у Колубарској области.

Они упозоравају и да ће таквих проблема бити све више, јер Србија нема развијене системе за пречишћавање отпадних вода, које загађују и подземна водоизворишта и надземне токове.

- Метан може да потиче из природног гаса, али све чешће он нас угрожава са депонија где настаје распадањем органских материјала и доспева у водотокове - упозорава геолог проф. др Драган Миловановић.

Према подацима "Батута", прошле године укупно контролисана 2.233 јавна водовода и водних објекта: 156 градских и 915 сеоских јавних водовода, као и 1.162 водна објекта. Резултати у градским водоводима су бољи него у сеоским.

Од укупно 92.230 узорака воде за пиће физичко-хемијски неисправно било је 16.680. Најгора је ситуација у Средњобанатској области са чак 96 одсто неисправних узорака! На црној листи следи Севернобанатска област са готово 80 одсто загађења, па Јужнобанатска са 46 одсто, Севернобачка са 40,1 одсто, Западнобачка са 37,4 одсто, Јужнобачка са 20,9 одсто, Браничевска са 18,2 и Подунавска са 15,5 одсто.

Од 92.230 тестираних узорака воде микробиолошки неисправних узорака у просеку је било 6,3 одсто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације