СТИЖЕ ПРВИХ 5.000 ВАКЦИНА: Одобрено "Фајзерово" цепиво у Србији, а са Русијом се преговара о производњи "спутњика" у "Торлаку"

ПРВЕ дозе "Фајзер/Бионтекове" вакцине против инфекције САРС-КоВ-2 вирусом стићи ће у Србију у понедељак или уторак. Након што је национална Агенција за лекове и медицинска средства (АЛИМС) у петак дала сагласност за увоз овог цепива, очекује се испорука нешто мање од 5.000 доза, а вакцинација ће, како је најавио министар Златибор Лончар, почети од корисника старачких домова.

Погон за вакцине у Институту "Торлак"

У општој јагми за вакцинама, коју предводе најбогатије земље, Србија је једна од првих која добија вакцину. До краја године требало би да стигне још 10.000 доза.

- То је озбиљан успех ако се зна да само неколико земаља у Европи и свету може да се похвали да ће у том периоду имати вакцине - каже министар Златибор Лончар. - Ми смо били једна од пет првих земаља на свету која је потписала уговор са "Фајзером". Надам се да ће дозволу добити и други произвођачи, и да ће грађани Србије имати могућност да изаберу вакцину, која ће бити бесплатна.

По уговору са "Фајзером" Србија би у првој транши требало да добије 340.000 доза, а највећи део тог контингента се очекује у јануару и фебруару.

Већ у марту би по руској технологији у Институту "Торлак" могла да почне заједничка производња вакцине "спутњик V", о чему се интензивно воде међудржавни преговори. Русија не може да произведе довољно ни "спутњика V", као ни остале две вакцине против инфекције короном, ни за своје потребе, и не може, бар у овој фази, ником да да готову вакцину, али је спремна да помогне Србији уступањем технологије. Уз то, како је "Новостима" у петак потврђено, Русија је спремна и да пошаље неколико својих стручњака који би помогли "Торлаку" да покрене производњу. У "Торлаку" се тренутно првих 20 доза "спутњика V", које су 2. децембра стигле, тестира на токсичност. То се ради на мишевима.

Производња руске вакцине једноставнија је него генетска "Фајзер/Бионтекова" вакцина. "Торлак" би, уз инструкције руских стручњака и њихову технологију, брзо могао да је произведе, потврђено је у петак "Новостима". Домаћа производња по руској технологији у ситуацији када вакцина против САРС-КоВ-2 нема ни изблиза довољно на светском тржишту, била би најсигурнији и најбржи начин да дођемо до веће количине цепива. Са "Фајзер/Бионтеком", како је потврђено са државног врха, уговорено је 1,8 милиона доза, али би се оне испоручивале квартално до краја следеће године. У том случају, према плану, треба прво да се заштите запослени у здравству, затим војска и полиција, а онда хронично оболели, па масовна вакцинација не би могла да се очекује пре јесени.

Америчка "Модерна" не може да нам испоручи вакцину пре краја следеће године. Још се преговара са Кинезима, а вакцину ћемо тражити и од компаније "Џонсон и Џонсон". Србија је преговоре о набавци вакцине са различитим произвођачима, како је рекла премијерка Ана Брнабић, започела је пре пет-шест месеци.

У ЕУ, међутим, још ниједна вакцина није добила одобрење европске агенције - ЕМА, што је услов за регистрацију и дозволу за промет. ЕМА је изјашњавање о "Фајзер/Бионтековој" вакцини орочила на 21. децембар, а о "Модерни" на 6. јануар.

"Фајзер/Бионтекова" вакцина део је Ковакс програма, односно Комитета за вакцине са 189 земаља чланица, међу којима је и Србија. Буру је, међутим, у петак изазвала вест да дистрибуција вакцине кроз Ковакс, за коју су све земље уплатиле по пет милиона долара, за Западни Балкан неће почети пре маја. Недуго затим у Србији је потврђено да вакцина ипак стиже следеће недеље, само у мањој количини него што се очекивало да ћемо добити до краја године.

ЕВРОПСКИ КОМЕСАР ВАРХЕЉИ О ИМУНИЗАЦИЈИ

ПОМОЋ ЕУ ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ

ЕВРОПСКИ комесар за проширење Оливер Вархељи објаснио је да ће ЕУ помоћи у координацији, како би се осигурало да вакцине против ковида које стигну у ЕУ благовремено постану доступне и Западном Балкану. Он није рекао да вакцине неће стићи пре маја - истакла је за "Новости" Ана Писонеро, портпаролка ЕК задужена за проширење и суседство. Писонеро је нагласила да ЕК ради на решењу које ће омогућити ЕУ да стави на располагање вакцине Западном Балкану донацијом чланица ЕУ или сличним системом.

- Тиме би се осигурала подршка релативно брзом вакцинисању приоритетних група. То би било привремено решење за превазилажење временског јаза док вакцине преко Ковакса не буду широко доступне - нагласила је портпаролка ЕК.

Ана Писонерова је за наш лист поручила и да се, поред тога, земље Западног Балкана позивају да развију сопствене стратегије вакцинације у складу са препорукама које је Европска комисија дала земљама чланицама ЕУ. (Г. Ч.)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације