ИНТЕРВЈУ Владика Фотије: За очување светиња сви смо потребни

Јованка Симић

20. 12. 2020. у 17:00

ТЕК кад се неки поглавар упокоји, и као Црква и као народ видимо колико нам је он значио, а да тога често нисмо били ни свесни. Велико је дело пред нама свима - избор новог патријарха, духовног оца нашег народа. Сви треба да се молимо да добијемо патријарха који ће нас у ово распето време (подела, сукоба и болести) водити путем васкрсења. Патријарх је гарант јединства Цркве, али и народа, јер се у његовој личности све поделе превазилазе.

ИНТЕРВЈУ Владика Фотије: За очување светиња сви смо потребни

Фото: Архива

Ово, у разговору за "Новости", истиче епископ зворничко-тузлански Фотије (Сладојевић). На констатацију да смо у кратком временском периоду због ковида 19 изгубили патријарха Иринеја, митрополита Амфилохија и неколико јерараха, и то у тренуцима свакојаког беспоштедног, па и медијског "распећа" православља, наш саговорник додаје:

- Црква живи у простору крста и васкрсења, сваког дана и сваког часа. Крст је у томе што смо изгубили патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија, али је и васкрсење у томе што ми верни знамо да су они сада у Царству небеском. Тако и ово распеће православља на васељенском нивоу чека своје васкрсење поновним васпостављањем јединства, које је тренутно нарушено због тзв. украјинског питања. Медијске борбе су пак постале део свакодневице, ту једино можемо да се боримо постом и молитвом.

На који начин Црква може да помогне људима да не потону у духовни амбис, поготово сада у времену пандемије, када није препоручљиво окупљање на литургијама, молитвама, причешћима?

- Пандемија је бивало у историји и оне су узимале своје жетве - људске животе. То је увек био период трагедије и крста. Тако и сада Црква од тога не бежи, не бежи од реалности. Црква и у оваквим временима треба да буде духовна утеха нашем народу, место где ће се сусретати са вековним искуством Васкрсења, а не са бајкама и фантазијом.

Јесу ли Срби у Епархији зворничко-тузланској одани својој цркви и вери?

- Хвала Богу, те ова пандемија не успева да одвоји наш народ од светих тајни наше цркве. Људи и даље долазе на богослужења и причешћују се, уз држање мера и прописаних услова, али не одступају. Зато и ми, свештенослужитељи, можемо сада да се укрепљујемо вером нашег народа. У нашој епархији, хвала Богу, људи живе са својом црквом. Служио сам у великом броју парохија, народ је добар и благодаран. Постоји, међутим, и један број оних који ретко долазе у цркву. Око њих се морамо више потрудити да би наш народ у целини постао црквенији.

ПРАЗНИЦИ ВЕЗА СА ВЕЧНОШЋУ

Ваш списатељски дар изнедрио је и песму о корони. Предстоје нам велики црквени празници. Шта је ваш савет?

- Црквени празници су наша веза са вечношћу. Они нас држе да не потонемо у сивило свакодневице. Песничким језиком речено, пандемија нас удаљује, а празници сабирају. Црква ће управо својим празницима изаћи као победник и у бици са овом пошасти, јер је јачи закон љубави и вере, него деструкције и зла.

Били сте 18 година на челу Епархије далматинске, где су деведесетих страдали и људи и храмови. Јесте ли задовољни стањем које сте тамо оставили?

- Можемо да кажемо да је тамо била рововска духовна борба. Требало је обнављати ратом разрушено и тешити ратом уцвељено. То није било лако, али је Бог давао снаге да се православље у тој апостолској епархији сачува. Посебно је било важно да оживи наша богословија "Света три јерарха" у манастиру Крки. Она је давала српском народу наду за опстанак на тим просторима. Колико смо и шта учинили, судиће историја, али оно што је сигурно, то је да ће љубав према Далмацији и њеним светињама заувек остати у моме срцу.

о Колико православним Србима у Далмацији може бити водиља сећање на велике људе као што су епископ Никодим (Милаш), аутор чувене "Православне Далмације", писци Матавуљ, Десница...
- То питање може да се постави за Србе уопште, било где да живе. Поменути велики људи су на првом месту били Срби православне вере, уз све друге дарове које су имали. То морамо постићи, било где да живимо, да имамо своју духовну личну карту која је чувар нашег духовног и националног идентитета, вере, писма и језика. Симо Матавуљ је приповетком "Пилипенда" описао сву борбу српскога народа у Далмацији за очување своје православне вере, а уз то и свога опстанка. Никола Тесла, један од највећих научника света, дошао је до тога да је прасуштина света - светлост. Срби су увек давали велике људе, али су они другима указивали и на највећега - Бога Створитеља. То се и данас од великих људи, великих Срба, очекује.

ИСТИЦАТИ УЗВИШЕНЕ ЉУДЕ

Ако се, како сте казали, "све вредно чува љубављу и жртвом", верујете ли да је у српском народу остало још довољно љубави и пожртвовања да сачува заједништво?

- Верујем, јер Бог увек у сваком народу и сваком времену подиже своје верне сведоке, који управо живе жртвом и љубављу. Можда је у историји таквих људи бивало и више, али их има и данас. Црква зато истиче светитеље, јер су они узвишени примери жртве и љубави, али има и обичних људи који скоче у реку да би некога спасли и уђу у пламен да би некога извукли. Те примере треба на насловне стране часописа стављати, а црне хронике на дно, у маргине. Не обрнуто! Тако бисмо добили прави поредак ствари, који враћа веру у живот и добро.

Сведоци смо тога да су светиње у Црној Гори донедавно биле угрожене, да на КиМ траје борба, а стање у том смислу није охрабрујуће ни у Северној Македонији.

- То су све наша распећа, све што сте поменули. Те светиње можемо сачувати једино ако смо јединствени, ако живимо оним идеалима који су те светиње и створили. У том подвигу смо потребни сви, од патријарха, власти, САНУ, Матице српске, па до сваког нашег човека понаособ. Да не би звучало као фраза, али то је истина, сви смо потребни свима. Ево, народ у Црној Гори литијама је сачувао светиње, а Косово, "грдно судилиште", како сачувати? Блаженопочивши патријарх Иринеј је често говорио да је Косово наш Јерусалим. То је косовски завет Светог цара Лазара, који треба да живи у сваком од нас, да бисмо као народ опстали и сачували велико духовно и културно благо, које нам свети преци оставише.

Како помоћи данашњем човеку да не залута у шаренилу интернета и других изазова, да очува традиционалне и породичне вредности?

- Време у коме живимо доноси нова искушења. Оно што је данас приметно јесте да су тим искушењима нападнути сви, од мале деце до људи најстаријег узраста. Шаренило лажи је преко телевизије и друштвених мрежа толико овладало, и не оставља на миру никога. Живимо управо у времену када овим светом, по речима Светог Козме Етолског, управљају "алала и балала", тј. разни апарати и компјутери. Црква и све просветне и здравствене институције у нашем народу морају да укажу свима на добре и лоше стране модерне технологије. Ко не буде пазио, постаће жртва, зависник као од дроге и алкохолизма. Свему се мора приступати опрезно, посебно оном што је дело људских руку. Оно што је Бог створио, све је добро, али људи су створили много тога што је зло, и то зло нас већма и тиранише.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)

УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)

БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.

27. 12. 2024. у 09:04

ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа

ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа

РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.

27. 12. 2024. у 09:23

Коментари (0)

КАД ИЗГУБИ ФИНАЛЕ СКОЧИО БИХ СА 60. СПРАТА: Тренер Данила Медведева ипак оптимиста, циља на нову велику титулу