ДУХ СЛОБОДЕ У МУРАЛИМА И ГРАФИТИМА: Како је Београд постао незванична европска престоница стрит арт културе
СВЕГА неколико дана после смрти патријарха Иринеја, на зидовима неколико градова осванули су мурали са његовим ликом.
Прво у Суботици, па у Београду, Пландишту, Оџацима. У Зрењанину је на локалном Житном тргу зид солитера осликао познати сликар из тог града Виорел Флора.
Иста ствар десила се и после недавне смрти певача Џеја Рамадановског. Већ 6. децембра на Дорћолу, у Јеврејској улици, појавио се мурал сa великом Џејевом главом и стиховима "Недеља, и сви сте ту". Нешто раније, крајем новембра, после смрти фудбалске легенде Дијега Арманда Марадоне, улични уметници осликали су два зида у његову част - на београдским Дорћолу и у Миријеву. Али, преко ноћи, с времена на време, појаве се на јавним површинама и лица убијених жестоких момака.
- Изузетно брзо, када се десе промене у друштву, уметници који раде на улици одреагују и прокоментаришу ситуацију на свој начин. Коментари су често везани за њихову личну емоцију према ситуацији, али у већини случајева одражавају и колективна осећања - примећује Александар Ђорђевић, фотограф и аутор књиге "Стрит арт Белгрејд".
На стотине мурала краси не само главни град, већ и сва већа места у земљи, а број графита мери се хиљадама. Београд је постао незванична европска престоница стрит арта, од кад су у Берлину нестали цели квартови са уличном уметношћу услед реконструкције града.
Неколико уличних уметника "специјализовало се" за сликање фотореалистичних ликова.
Некада их раде зато што они желе, а некада су та "фрескописања" наручена. То је нпр. случај са муралима иза којих стоје Партизанови навијачи, а на којима су позната лица попут Душка Радовића, или Џорџа Орвела. Ови ликови урађени су као део пројекта под називом "гробарски треш романтизам", иза ког, како наводи историчарка уметности Љиљана Радошевић, која се већ две деценије бави уличном културом, стоји потреба да се промени негативни утицај навијача. Наравно, жеља је и да на њима буду приказани они који су навијали за Партизан, а својим радом су допринели развоју наше културе. Пролазници те мурале најчешће воле јер активирају романтичне емоције према одређеним личностима и лако се "читају", а циљ им је да промене перцепцију о томе шта навијач јесте и није.
УЛИЧНИ РАТ СПРЕЈОМ
НЕРЕТКИ су и острашћени графити, усмерени против неке друштвене или етничке групе, или пак политичке или спортске личности. Занимљиво је да се ту води прави мали улични рат графитима између два "табора" - националиста и антифа (антифашиста), који једни другима преко ноћи префарбавају поруке.
Александар Ђорђевић објашњава да су тематике онога што видимо на зидовима разне, а често изражавају емоције самог аутора или коментар тренутка. Оне иду и до апстрактних решења.
- На улицама се могу наћи афоризми, шаблони, слова, комплексна графичка решења, мурали, налепнице, а заступљен је широки спектар тема, од занимљивих и емотивних графичких решења, до афоризама и радова који се баве критиком друштва - каже Ђорђевић. -
У књизи "Стрит арт Белгрејд" поделили смо радове према темама, као што су радост, туга, љубав, снага, мудрост и слава. Срећемо поруке које уметници сматрају важним, интересантним, које желе да поделе, често су и коментари стања у друштву. Има разних: од игре речима, екологије и бриге за планету и животиње, до љубави према људима, музици, граду, спортском клубу....
Радови су често и декоративни, са веселим карактерима, али и иза њих стоје емоције. За већину цртача они су потреба за комуникацијом, потреба која временом постаје начин живота. Улична уметност је најискренија уметност која стално еволуира.
НОВИ МУРАЛИЗАМ
ПОЧЕТКОМ двехиљадитих појединци из графити-културе почињу да интегришу неке принципе концептуалне уметности. Тако настаје "стрит арт", који се, како објашњава Радошевићева, ради без дозволе. Убрзо, градови почињу да се баве брендирањем и питањем како привући нове туристе и бизнисе. Долази се до идеје да је најјефтиније офарбати неколико фасада и за то ангажовати уличне уметнике. Власти почињу да дају дозволе графитерима и "стрит артистима".
Радошевићева овај покрет назива новим мурализмом, који има рециклиран дух онога што се може видети на улици.
Ипак, како Радошевићева каже, мурали и фотореализам тек су мали део уметности на улици. Највише је графита, почевши од класичних, можда љубавних, типа "Ана, волим те" преко духовитих "Смвт логопедима", до политичких. Отприлике трећину чине политички мотивисани, иза којих обично стоје странке, које су преузеле систем герила маркетинг, трећина су навијачки и трећина они који су настали по узору на њујоршке графите, а који се састоје из потписа аутора или његове екипе. За разлику од прве две врсте, код којих је сасвим јасно којој опцији и групацији аутор припада, код ових последњих главна порука је - ту смо. За ауторе је најбитније да не копирају туђа слова, да имају препознатљив и аутентичан стил и савршену технику. Дакле, баве се дизајнирањем слова. Они желе да буду виђени, али да истовремено остану и анонимни, па се зато потписују псеудонимима:
- Људи покушавају понекад да пронађу скривену поруку, иако је то само дизајниран псеудоним. "Читају" поруку које нема. Тако се један од аутора потписује са Разум, користећи ћириличко писмо. Он, међутим, не позива на разум, како многи тумаче. То је само његов псеудоним.
Да би неко осликао мурале, мора да тражи дозволу од градских власти, Завода за заштиту споменика и добије одобрење станара зграде на којој ће сликати. Донедавно је у Београду постојала комисија која је одлучивала да ли било која уметничка интервенција у јавном простору може бити изведена. Сада је укинута и то компликује ситуацију са издавањем дозвола. Закон не познаје интервенције на зидовима, па тако увек може да се деси да извесни незадовољник позове комуналну инспекцију. Управо то се догодило летос организаторима познатог Фестивала "Реконструкција": имали су дозволе и станара и власти, али није било законске могућности да пријаве израду мурала. Казна је била 10.000 динара.
Уколико, пак, нема чак ни дозволе, графитер или муралиста ризикује да буде ухапшен.
- Београд је занимљив јер се закони везани за рестрикцију и уклањање графита не спроводе због недостатка средстава - каже Радошевићева. - Због тога има један од бољих статуса у Европи из позиције урбане уметности. Још постоји слобода израза произашла из чињенице да је већи део уличне уметности настао без дозволе.
Препоручујемо
МУРАЛИ И ГРАФИТИ НА „КЛИК“: Прва светска виртуелна изложба уличне уметности Београда
16. 12. 2020. у 11:34
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)
МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.
14. 11. 2024. у 17:17
"ГЛАВНА ТЕМА ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ МОСКВА БИТИ ГАЂАНА" Велико упозорење Вучића: Свет се креће по ивици амбиса!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности после говора на Самиту КОП29 у Азербејџану.
12. 11. 2024. у 12:33
ЧИТУЉА КОСТИЋУ ОД ДЕЦЕ: "Живиш кроз нас - настављамо с поносом"
МИОДРАГ Костић, оснивач и председник МК Групе, преминуо је у среду ујутру.
14. 11. 2024. у 12:46
Коментари (1)