ТЕМЕЉИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ: Како је на Сретење 1804. отворен историјски процес, а завршен на Берлинском конгресу добијањем независности
ДА би се потпуније разумео Први српски устанак 1804-1813, његов почетни успех, не увек предвидиви развој, и неумитни крах, затим његова историјска величина, одјек и бројне последице, неопходно је да се у светлу савремених историјских околности сагледају и разјасне сви узроци који су до њега довели.

Илустрација
Идеје рационализма и просветитељства настале у Европи у XVIII веку, најпре су допрле до учених Срба из Хабзбуршке монархије и међу њима је настала интелектуална клима која је претходила Српској револуцији.
Средишње место по идејама које је заступао припада Доситеју Обрадовићу, који је народ дефинисао као заједницу језика и први је истакао захтев да се пише на језику којим народ говори. Обрадовић је својим радом на просвећивању народа спајао рад на његовом националном освешћивању, духовном уједињавању и политичком ослобођењу.
Рајићева Историја штампана у Бечу 1794/1795. године, знатно је допринела идеолошком формулисању српске револуције, јер је у њој први пут приказана српска средњовековна прошлост, недвосмислено указујући на идеал коме треба тежити. Поред идејних стремљења јављају се и конкретни предлози о будућој српској држави.
На Темишварском сабору 1790. године изнет је захтев за политичком аутономијом Срба у Хабзбуршкој монархији, док карловачки митроплит Стеван Стратимировић, крајем 1804. године подноси руском министру спољних послова Нацрт воспостављења нове словено-србске државе, предлажући да се, уз руску помоћ и протекторат, обнови српска држава која би обухватала области на којима Срби живе и која би била под врховном влашћу Порте са руским или лутеранским принцом, као гарантима аутономије.
Мисао о националној држави, која би се створила на темељима историјског права, заједничка је тежња већине учених Срба с краја XVIII и почетком XIX века, који су промишљали о будућности српског народа.
Први српски устанак ударио је печат националној мисли у Србији и одредио улогу која ће обележити њену историју у 19. и 20. веку

ЏЕЈ ДИ ВЕНС УДАРИО НА ЗЕЛЕНСКОГ: То што он ради је апсурдно
У ИНТЕРВЈУУ за интернет портал УнХерд , амерички потпредседник Џеј Ди Венс назвао је нападе украјинског председника Володимира Зеленског на САД „непродуктивном реториком“ и „апсурдним“.
15. 04. 2025. у 10:27

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"СИНА СМО САХРАНИЛИ У НИКШИЋУ" Жељко Самарџић о највећој животној трагедији: "То је била туга за све нас"
ПЕВАЧ проговорио о болној теми.
15. 04. 2025. у 10:18
Коментари (0)