ТЕМЕЉИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ: Како је на Сретење 1804. отворен историјски процес, а завршен на Берлинском конгресу добијањем независности

И. М.

14. 02. 2021. у 17:10

ДА би се потпуније разумео Први српски устанак 1804-1813, његов почетни успех, не увек предвидиви развој, и неумитни крах, затим његова историјска величина, одјек и бројне последице, неопходно је да се у светлу савремених историјских околности сагледају и разјасне сви узроци који су до њега довели.

ТЕМЕЉИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ: Како је на Сретење 1804. отворен историјски процес, а завршен на Берлинском конгресу добијањем независности

Илустрација

Идеје рационализма и просветитељства настале у Европи у XVIII веку, најпре су допрле до учених Срба из Хабзбуршке монархије и међу њима је настала интелектуална клима која је претходила Српској револуцији.

Средишње место по идејама које је заступао припада Доситеју Обрадовићу, који је народ дефинисао као заједницу језика и први је истакао захтев да се пише на језику којим народ говори. Обрадовић је својим радом на просвећивању народа спајао рад на његовом националном освешћивању, духовном уједињавању и политичком ослобођењу.

Рајићева Историја штампана у Бечу 1794/1795. године, знатно је допринела идеолошком формулисању српске револуције, јер је у њој први пут приказана српска средњовековна прошлост, недвосмислено указујући на идеал коме треба тежити. Поред идејних стремљења јављају се и конкретни предлози о будућој српској држави.

На Темишварском сабору 1790. године изнет је захтев за политичком аутономијом Срба у Хабзбуршкој монархији, док карловачки митроплит Стеван Стратимировић, крајем 1804. године подноси руском министру спољних послова Нацрт воспостављења нове словено-србске државе, предлажући да се, уз руску помоћ и протекторат, обнови српска држава која би обухватала области на којима Срби живе и која би била под врховном влашћу Порте са руским или лутеранским принцом, као гарантима аутономије.

Мисао о националној држави, која би се створила на темељима историјског права, заједничка је тежња већине учених Срба с краја XVIII и почетком XIX века, који су промишљали о будућности српског народа.

Први српски устанак ударио је печат националној мисли у Србији и одредио улогу која ће обележити њену историју у 19. и 20. веку

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.

27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

КАД СЕ ПЛОВИ СРЦЕМ, ДРИНА ОСТАЈЕ ЧИСТА: Фондација Mozzart у великој еко-акцији на Дринској регати