ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ МОРА НА ПОПРАВНИ: Републички секретаријат за законодавство одбацио пропис о писму, кажу да прелази оквире службене употребе
АКО Србија жели да добије закон о заштити језика и писма, постојећи предлог који неколико година чами у фиокама, мораће, по свему судећи, бити промењен. А тог посла мораће да се лати Министарство културе и информисања.
Наиме, у Републичком секретаријату за законодавство кажу, за "Новости", да предложена решења у закону о изменама и допунама закона о службеној употреби језика и писма у већем делу превазилазе оквир службене употребе језика и писма као облика комуникације између државних и локалних органа власти, с једне стране, и грађана и других субјеката, с друге стране и да спадају у домен јавне употребе језика и писма, што није у делокругу овога секретаријата.
- Министарство у оквирима своје надлежности може припремити нацрт закона којим би се уредила јавна употреба језика и писма - каже се у одговору који је из Секретаријата достављен "Новостима".
А питања на ову адресу упутили смо након што је "Новостима" у Министарству културе и информисања, на наше питање када ће бити усвојен закон о заштити језика и писма, речено да предлагач тог прописа није ово министарство, већ је то Републички секретаријат за законодавство.
У Секретаријати кажу да је још током 2017. године Министарство културе обавештено с њихове стране о примедбама које су имали на законски текст. При томе, кажу у Секретаријату, "изразили смо став да је доношење таквог закона нецелисходно имајући пре свега у виду да би наметнуло додатне финанансијске трошкове пре свега привредним субјектима, јер се у нацрту закона који нам је достављен подразумева и обавезна употреба ћириличког писма у медијима, при исписивању назива робе и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, исписивању понуда, гаранција и слично. Такође, исписивање помоћним латиничким писмом може бити нецелисходно и у одређеним случајевима неразумљиво".
У Секретаријату за законодавство напомињу да избацивање латинице из јавног живота није мера која се може уводити административним декретом, имајући у виду досадашњи вишедеценијски начин употребе тог писма, нити држава може наједном употребу латиничког писма да прогласи прекршајем.
- Потребно је да се употреби други приступ, а то је пре свега стимулисање и подстицање одређених субјеката да користе ћириличко писмо у јавном животу - препоручују у Секретаријату за законодавство.
Истовремено, професор др Милош Ковачевић, који је у име Одбора за стандардизацију српског језика, учествовао у изради постојећег прописа, појашњава нам да је претходно Министарство културе и информисања са министром Владаном Вукосављевићем на челу, у сарадњи са Одбором направило још 2018. године Измене и допуне Закона о језику и писмима у Републици Србији. И након низа јавних представљања и образложења, измене су послате Влади како би биле упућене у скупштинску процедуру.
- И ту се изменама губи сваки траг - каже Ковачевић.
Да је српска језичка струка више пута апеловала и молила, обраћала се и директно државним челницима, како би био донет овај пропис, указује и проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика.
- Српска јавност показује незадовољство што се не усваја закон о језику, што је разумљиво кад се види колика је запуштеност, нећу рећи угроженост српског језика и писма - истиче овај лингвиста. - Ипак су код нас језик и писмо у центру националног и културног идентитета. Или се баш због тога онемогућује њихово усвајање? Усвојили смо добар закон о мањинским језицима, па је ли пропао свет? Уместо да усвојимо и закон о српском језику и писму, којим би се регулисало њихово место у службеној употреби, успоставила хармонија у деловању та два закона, закон о српском језику и писму се стално гура у страну и поред неколико најава и с државног врха да треба заштитити српски језик и писмо и донети закон.
ОБЕЋАЊА
ТАНАСИЋ не сумња да председници државе и Скупштине виде да у свему овоме нешто дебело није у реду. И професор Ковачевић подсећа да је и сам председник Вучић бар пет-шест пута нагласио да је неопходно заштитити ћирилицу, па чак и директно обећао да ће се заузети за доношење идентичног закона о српском језику и ћирилици у Србији и Републици Српској.
Препоручујемо
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?
ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.
03. 01. 2025. у 19:49
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (0)