Друштво

НАНОЧЕСТИЦАМА УБИЈАЈУ КАНЦЕР: " Наши научници раде на новим материјалима за лечење онколошких болесника

Бранка Борисављевић

04. 04. 2021. у 10:49

ПРЕЦИЗНО праћење деловања терапије код онколошких пацијената није нимало лако, нарочито ако се узме у обзир брзина којом се развијају агресивни типови канцера.

НАНОЧЕСТИЦАМА УБИЈАЈУ КАНЦЕР: Наши научници раде на новим материјалима за лечење онколошких болесника

Истраживачи укључени у PRECAST пројекат, који финансира Фонд за науку Србије, ради на стварању нових материјала нанометарских димензија, које би имали способност да нациљају рак мозга и селективно испоруче лек у оболело ткиво. Нова метода ће омогућити да се, уз помоћ магнетне резонанце, већ након првог третмана утврди да ли су наноматеријали успешно стигли у жељено ткиво канцера, а смањиће појаву нежељених ефеката на здраво ткиво.

СЛОЖЕН ПРОЈЕКАТ

- ИСТРАЖИВАЊЕ из области конструкције и површинске модификације наноматеријала радимо на Институту "Биосенс" Универзитета у Новом Саду - каже наш саговорник.

- Део истраживања, везаних за испитивање особина добијених наночестица се ради на Технолошко-металуршком факултету. Ради се о веома сложеном пројекту за који су неопходни различити, често и веома скупи инструменти.

У разговору, за "Новости", проф. др Никола Кнежевић, руководилац пројекта са института "Биосенс" Универзитета у Новом Саду, открива да су у питању силикатни наноматеријали, истог састава као зрнца песка. Сферног су облика, око хиљаду пута мања од зрнца песка, док је половина запремине наночестица празна. Празнине су правилно распоређене, у облику пчелињег саћа.

- Порозну структуру наночестица ми конструишемо помоћу посебних детерџената у поступку синтезе, при чему се молекули детерџента у воденом раствору самоорганизују као ситне капљице уља у води - објашњава професор Кнежевић.

- При додатку силикатних реагенаса, настају силикатне наночестице око тих "капљица" детерџента. У шупљине уносимо различите лекове или друге молекуле, који могу помоћи у терапији или снимању рака магнетном резонанцом.

Професор Кнежевић истиче да се након пуњења леком, шупљине могу затворити, при чему лекови остају "заробљени" у празнинама. Наноматеријал се може дизајнирати тако да долази до његове акумулације у ткиву рака и отпуштања лека само приликом уласка у оболело место.

ПРВИ ТИМ У СРБИЈИ

ЗАХВАЉУЈУЋИ овом пројекту, први пут у Србији је основана истраживачка група која се бави конструкцијом порозних силикатних наночестица за примену у терапији рака.

Осим професора Кнежевића, иначе хемичара по струци који је докториао на државном Универзитету у Ајови, у тиму су и др Ивана Гађански, истраживач са докторатом из области неуронаука са Макс Планк Института у Немачкој, студенткиње докторских студија - Кристина Живојевић, Миња Младеновић и Мирјана Мунџић, са Института "Биосенс". У тиму је и др Ивона Јанковић Частван, са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.

Научници су до сада успели да направе наночестице које су показале способност да отпусте знатно већу количину лека у слабо киселим условима, какви иначе владају у већини ткива тумора. Ови први резултати су успешно демонстрирани при третману ћелија рака и недавно објављени у међународном часопису Pharmaceutics.

- Истраживачки рад се наставља ка конструисању одговарајућих наночестица које би се могле пратити магнетном резонанцом, а затим и применити за циљану терапију рака - каже професор Кнежевић.

- Предност примене порозних силикатних наночестица је и што се оне могу сматрати нанометарским капсулама за лек чију површину можемо модификовати по жељи, прилагодити за примену у терапији различитих типова рака.

Наши научници имају велику подршку од сарадника из Wageningen Универзитета у Холандији и из Тринити колеџа у Ирској. Колеге из Холандије ће им помоћи приликом прелиминарних тестирања материјала магнетном резонанцом, а предвиђено је да се у Ирској раде претклиничка испитивања наноматеријала на мишевима.

- Посебну захвалност дугујем колегама из иностранства, који су они вољни да уложе и сопствена средства, у циљу реализације наше истраживачке сарадње и без формалног учешћа на PRECAST пројекту - каже професор Кнежевић.

Он наглашава да је веома значајна подршка Фонда за науку, наводећи да му је, овим пројектом омогућено да у Србији настави са истраживањима којима се бавио у САД, Шпанији и Француској и пренесе искуство млађим колегама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?

Свет

1 13

ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?

ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.

03. 01. 2025. у 19:49

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

Друштво

0 10

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.

03. 01. 2025. у 20:35

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)

Панорама

0 0

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)

АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.

02. 01. 2025. у 17:07