СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЧЕРЧИЛОВЕ БОМБЕ ПОДРШКА БРОЗУ: Зашто су савезници рушили по нашој земљи на четврти ратни Ускрс 1944? (ФОТО)

ТОГ 16. априла 1944. године, на београдским улицама било је живље него било ког дана у току окупације. Све цркве биле су препуне народа. Како и не би када је тог јутра освануо четврти ратни Ускрс.

Фото: Архива "Новости"

Житељи главног града желели су да, макар на тренутак, забораве страхоте рата, себи приуште илузију радости и нормалног живота, да у ведром расположењу прославе највећи хришћански празник и скорашњи крај рата. Расположење Београђана није помутила ни вест да је управо бомбардован Ниш. Нису хтели да верују да се то исто може десити и њиховом граду. У ту суморну могућност нису веровали чак и кад су се појавили први англоамерички авиони, Београђани су их радознало гледали, не слутећи шта ће се ускоро десити.

Само за неколико секунди кристално ведро небо над Београдом премрежено је ексадрилама авиона. Почео је прави пакао - истовремено су фијукале стотине бомби, завијале градске сирене, урлали мотори бомбардера.

Савезничке бомбе погодиле су Централни хигијенски завод, Болницу за заразне болести, Дом слепих, Берзу рада, Ортопедски завод, Државни дом за мушку децу, Државни дом за женску децу, Дечју болницу, Дечји диспанзер. Разорено је и прво београдско породилиште, а у њему су прекраћени животи неколико породиља са тек рођеним бебама.

СРУШЕНЕ су Теразије, оштећени сви мостови на Сави и Дунаву, прах и пепео прекрили су десетине београдских улица. Разорне савезничке бомбе погодиле су Главну железничку станицу, железничке станице у Топчидеру и Раковици, Палату "Албанија", Пошту број 2, Технички факултет, Вајфертову пивару, Студентски дом, биоскопе на Теразијама, Српско народно позориште...

Фото: Архива "Новости"

А главни немачки пунктови у окупираном Београду нису ни окрзнути. Београд је био обогаљен, тог и следећег дана на Београд је пало 1.457 бомби, порушено је 687 зграда, живот је изгубило око 2.000 људи, жена и деце, а рањено преко 5.000. Било је то најстрашније бомбардовање главног града Србије у целом рату, а по последицама је превазишло оно немачко од 6. априла 1941. године. Немачки губици у Београду били су сто пута мањи од жртава невиног цивилног становништва.

Ово силовање Србије из ваздуха, није почело нити се завршило овог Ускрса. Бесомучно разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започело је 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године. Енглези и Американци поред Ниша, којег су разарали чак 15 пута, и Београда, на који су се обрушили 11 пута, истраумирали су и масакрирали практично све веће градове и насеља по Србији и Црној Гори. Краљево су митраљирали шест пута, Подгорицу, Земун и Алибунар четири пута, Нови Сад три пута, Смедерево, Никшић, Ћуприју и Поповац код Параћина по два пута.

На њиховој мети нашли су се и беспомоћни цивили Сремске Митровице, Руме, Крушевца, Пећи, Крагујевца, Ковина, Панчева, Велике Плане, Бијелог Поља, Пријепоља, Куршумлије, Прокупља, Вучја, Лебана, Грделице, Подујева, Рашке, Сталаћа, Митровице, Новог Пазара, Подгорице, Никшића...

О ОВОЈ великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и тек рођенe бебe, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једину реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти, па чак ни после распада Југославије. Права истина о трагичној ваздушној инвазији није у фокусу ни данашњих власти у Србији и Црној Гори.

За званичну историографију кључне карике те енигме потпуно су замагљене. Све је то чињено под фирмом истеривања Немаца из Србије и Црне Горе, а ни данас се не зна ни шта је био прави циљ ове инвазије, ни какви су били њени прави ефекти. Још мање се зна зашто су Енглези и Американци ову операцију изводили "на посебан начин". Зашто су Србију и Црну Гору засипали тепих бомбама, зашто су на нашим градовима и селима увежбавали оно што ће касније примењивати у тврђавама нацистичког режима Адолфа Хитлера у Немачкој?

Организован је, додуше, један научни скуп у Лесковцу где је ова табу тема формално начета. Објављена су и две књиге: једна о бомбардовању Лесковца, вероватно највећој жртви ове "помоћи" англоамеричких "савезника и ослободилаца", у којем је погинуло 6.000 људи, а друга о страдању Подгорице, где је убијен сваки шести житељ овог града.

Међутим, једна депеша Јосипа Броза Тита и писмо Едварда Кардеља ЦК Комунистичке партије Словеније (са постскриптумом за супругу Пепцу) из исте године, полако развејава историјску маглу ко је наређивао бомбардовања српских и црногорских градова.

ТИТО је 5. фебруара 1944. Главном штабу НОВ и ПО Србије упутити депешу која ће више од 50 година скривати једну од највећих тајни Другог светског рата на нашим просторима. Тајну - ко је у ствари тражио, ко предлагао, а ко одобравао најбестијалније разарање српских и црногорских градова у њиховој историји. Оригинал овог документа гласи: "Врховни штаб НОВ и ПОЈ, у сагласности са Савезничком мисијом при Врховном штабу одобрио је упућивање мајора Јохана Хеникера Мајора, Главном штабу НОВ и ПО Србије као локалног представника Савезничке мисије при Врховном штабу, код које је он до сад био на служби.

Тито у овој депеши своје поверенике у Србији најпре обавештава да им у специјалну мисију шаље енглеског мајора Џонија Ханикера, члана Британске војне мисије при Врховном штабу НОВЈ, а онда им од речи до речи каже: Све ваше жеље у погледу помоћи савезничког ваздухопловства он ће достављати Савезничкој мисији при Врховном штабу НОВЈ. Врховни штаб ће пак одлучити да ли ће предложени циљ да се бомбардује.

Ваздушна канонада Србије је системски продужавана из месеца у месец, иако се од самог почетка знало да Немци у Србији и Црној Гори 'немају готово никакве губитке', а да је њен једини ефекат 'хиљаде наших мртвих људи'. Ове последње речи написаће Едвард Кардељ, човек великог Титовог поверења, у писму Централном комитету Комунистичке партије Словеније, 29. јула 1944. године. Кардељ се љути на Главни штаб Словеније што је предложио да се бомбардује Љубљана. Између осталог пише: 'Не разумем које вас потребе терају на то и у чију корист би било то бомбардовање. Нема сумње да би у Љубљани било на хиљаде наших убијених људи, а непријатељ не би претрпео готово никакве губитке. У томе имамо много искуства из целе Југославије. Имајте на уму да савезнички авиони бомбардују на посебан начин тако да покривају целе површине.'

На крају овог писма, Кардељ је руком дописао пар реченица уз молбу да се преда његовој супрузи Пепци Кардељ, у тој поруци пише: БОМБАРДОВАЊЕ ГРАДОВА И УОПШТЕ ВЕЋА БОМБАРДОВАЊА ОДОБРАВА САМО ВРХОВНИ ШТАБ..."

Фото: Архива "Новости"

А ПРАВИ циљ овог ваздушног силовања Србије, ко је ту операцију захтевао, а ко одобравао, открио је још пре педесет година Божидар Зечевић, историчар филма, драматург, редитељ и професор анализе филма, иначе филмски критичар "Вечерњих новости", у свом дипломском филму "Генерал од Лох Фајна". У овом документарацу сер Фицрој Меклејн, лични представник Винстона Черчила код Тита и шеф савезничке војне мисије при Врховном штабу НОВ, говорећи шта му је било најтеже на југословенском ратишту је рекао: "Бомбардовања Србије и Црне Горе 1943-1944. Био сам свестан огромних цивилних жртава. Али су ова бомбардовања била Черчилово наређење, а ја сам био један од одлучних извршитеља његових планова."

У ноћи 24. јула 1943. у Черчиловој резиденцији у Чекерсу, у Бакингемшајру сер Фрицој је сазнао "са изненађењем да Черчил има намеру да у наредном периоду изведе низ ваздушних удара по Србији и да ћу ја у томе имати нарочиту улогу".

Ови планирани ваздушни напади били су део Черчиловог плана за сламање Србије у корист комуниста, а директни извршитељ Фицрој Меклејн. Значај ове операције најбоље сликовито објашњава податак да је Меклејн у резиденцију ушао као капетан, а изашао као бригадни генерал. Било је то једино такво унапређење у целом Другом светском рату. Тако ће "Меклејн Титу донети на тацни оно што му је Черчил завршио, а то је била апсолутна подршка у борби против Драже Михаиловића". У финишу Другог светског рата, када се Черчилу учинило да Тито није пуки Стаљинов пион на Балкану, Англоамериканци су почели ваздушну кампању да Србија види на чијој су страни савезници.

Колико је био у праву стари дипломата др Мирослав Спалајковић који је на Ускрс 1944. изговорио: "Титов покушај продора у Ибарску долину и англоамеричко бомбардовање Београда представљају два повезана потеза исте операције."

Препоручујемо

Култура

0 5

ИНТЕРВЈУ - ДР ДРАГАН СИМЕУНОВИЋ: Карађорђе је оставио највећи траг у времену

25. 04. 2021. у 11:30

Србија

1 40

ТАЈНЕ ТВРЂАВЕ ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА: Смедерево је имало дворског композитора 200 година пре Европе

25. 04. 2021. у 07:20

Култура

3 25

ОТКРИЋЕ КОЈЕ ЈЕ ПРЕВАЗИШЛО ОЧЕКИВАЊА: Виминацијумска флота открива нову историју Србије, ископани бродови енигма и за научнике! (ФОТО)

20. 04. 2021. у 16:00

Друштво

0 3

БОЖИНА ИЗДАХНУО ДРЖЕЋИ МЕЗИМИЦУ: Марија Тошовић (42), о трагедији и губитку ћеркице и супруга, тачно 22 године после НАТО бомбардовања

11. 04. 2021. у 08:00

Друштво

2 1

ТАЧНО 22 ГОДИНЕ ОД ЦРНЕ НОЋИ НАТО АГРЕСИЈЕ: Злочинци сравнили фабрику лекова и зграду полиције, ово је биланс прве недеље напада

29. 03. 2021. у 18:19

Политика

1 25

СТИГЛА ЈЕ ШИФРА ИЗ БРИСЕЛА - "ОБУЈ СУТРА ЧИЗМЕ": Чувени обавештајац Јован Милановић открива до сада непознате податке о НАТО агресији

28. 03. 2021. у 17:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације