СРПКИЊА У БОРБИ ЗА "ЖИВОТНО ДЕЛО": Научница и професорка Гордана Вуњак Новаковић финалиста Европске награде за проналазаче

04. 05. 2021. у 10:55

ФИНАЛИСТА овогодишње престижне Европске награде за проналазаче јесте српска научница Гордана Вуњак Новаковић, за иновативни допринос у биомедицини.

СРПКИЊА У БОРБИ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО: Научница и професорка Гордана Вуњак Новаковић финалиста Европске награде за проналазаче

Фото: Приватна архива

Номинацију је објавио Европски завод за патенте у Минхену.

Рад српске научнице и професорке Универзитета Колумбија, чланице САНУ, која је постала члан Националне академије инжењерства САД, решио је комплексне проблеме у вези са заменом оштеценог ткива. То је и определило ЕЗП да по први пут, научница из Србије, буде финалиста у категорији за "Животно дело".

- Током своје научне каријере, Гордана Вуњак Новаковић дала је велики допринос инжењерству ткива, једном од најперспективнијих начина за продужење људског века - казао је Антонио Кампинос, председник Европског завода за патенте. - Њена научна иновација, предузетнички начин размишљања и патентирани проналасци нуде могућност безбедније рехабилитационе медицине, код мишићно-коштаних, срчаних и плућних стања, отварајући врата новом добу регенеративне медицине.

Ову најцитиранију српску научницу икада, као дете је инспирисао један од највећих светских умова Никола Тесла. Покренула је проналажење алтернативног приступа у лабораторијском узгајању ћелија. То је довело до револуционарног постигнућа у култивацији ткива за примену у регенеративној медицини.

Професорка Вуњак Новаковић са својим тимом тренутно истражује и да ли би њихова технологија могла да опорави плућа оштећена услед ЦОВИД-19, и тестира нови третман заснован на инхалационој терапији, где активну компоненту лека представља молекул, који излучују матичне целије.

Српска научница, две деценије се бави истраживањима и применом биореактора, који омогућавају да се хумана ткива гаје у лабораторији. Њен рад је фокусиран на инжињерство људских ткива за регенеративну медицину, изучавање матичних ћелија и моделовање болести. Са својим тимом научника направила је срчани мишић од матичних ћелија који ради као срчани мишић одраслог човека, што представља праву револуцију у медицини какву познајемо.

Победници овогодишње најпрестижније европске награде за проналазаче биће објављени на церемонији 17. јуна. Рођена је у Београду 1948. године. Тренутно живи у Њујорку.

ОДЛИКОВАЊА
ПРОФЕСОРКА Вуњак Новаковић одликована је 2020. године Орденом Карађорђеве звезде другог степена за нарочите заслуге у представљању Републике Србије и њених грађана, као и за постигнуте изузетне резултате у области медицинских наука и биомедицинског инжењерства.

Угледна научница је и креативни амбасадор Србије у оквиру Савета за креативне индустрије при Влади Србије.

 

ПРЕСТИЖНО ПРИЗНАЊЕ
ЕВРОПСКА награда за проналазаче једна је од најпрестижнијих награда за иновације. Њоме се одаје признање појединачним проналазачима и тимовима, чији пионирски изуми пружају одговоре на неке од највецих изазова нашег доба. Награда се додељује у пет категорија (Индустрија, Истраживање, Мала и средња предузећа, Земље које нису чланице ЕЗП и Животно дело).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

ШЕШЕЉ ОТКРИО КАКО ЈЕ УХАПШЕН: Полиција ме претресла и нашла моје рукописе