И БЕБЕ ИМ БИЛЕ МЕТА: Пре 22 године НАТО је бомбардовао КБЦ "Драгиша Мишовић" и убио десеторо недужних људи (ФОТО)

ЗВИЖДАЛО је и све се тресло. Био је мрак. Сасула су се стакла, помешала са циглама и све је полетело.

Фото. Архива "Новости"

Изваљена врата, поломљени кревети, лутке којима недостају главе лежале су на поду. Простор су испуњавали звуци јачи од експлозије, јауци уплашених и повређених пацијената... У налету бомбардера, на Спасовдан, 20. маја 1999, смртоносни пројектили пали су на Клиничко-болнички центар "Драгиша Мишовић", на београдском Дедињу.

Зграде Клинике за неурологију више није било. Није било спаса ни за пацијенте Зору Бркић, Бранку Бошковић и Радослава Новаковића који су лежали у овој клиници. Управна зграда, сва распукла, љуљала се на темељима. Више десетина пацијената је повређено. Један пројектил погодио је војни камион у коме су дежурали гардисти. Убијени су војници Александар Бајин, Горан Вережан, Предраг Игњатовић, Бранимир Крњајић, Славиша Миљковић, Војин Пејчиновић и Драган Танкосић. Најмлађи је имао 20, а најстарији 26 година.

- Само онај ко доживи овакву трагедију може да говори о њој - каже Слободан Танкосић, отац младог гардисте Драгана. - Нисмо се надали да ће отићи у војску а да ће нам га вратити у сандуку. Њега су вратили у сандуку, а његове другове, њих четворицу, нису успели да идентификују. Наш јединац је желео да буде војник. Стално је гледао моје фотографије у војничкој униформи. Деда му је био солунац.

Foto: Фото. Архива "Новости"

POGLEDAJ GALERIJU

Двадесетогодишњи војник из Ивањице тешко је повређен током бомбардовања болнице. Осам дана се борио за живот...

- Надали смо се да ће преживети - кроз сузе говори Слободан. - До последњег дана. Узалуд. Моја супруга и ја се често питамо зашто Бог није узео нас, уместо њега. Судбина. Тешко нам је, али не можемо никога да окривимо. Увек је било жртава кад се земља брани. Драган је био много добар син, све што је требало увек би нас послушао. Био је добар дечко, добра душа. Без њега је наш живот празан. Празна је наша кућа. Само смо њега имали. Време пролази, али Милунки и мени утехе нема. Остали смо без наше узданице, наше наде, а морали смо и морамо да наставимо да живимо. Без Драгана је сваки дан празан.

О страшној ноћи за "Новости" говори и неуролог др Жељко Радић:

- Било је неколико минута пре један по поноћи. Имали смо троје пацијената и сви су погинули. Било је страшно. Одјекнула је снажна експлозија. Нико није могао да верује да је болница циљ. Ми смо се затекли у другом делу зграде, који је, на нашу срећу, остао читав. Појурио сам према пацијенту који је запомагао. Друго двоје је било затрпано. Није било струје. Ишао сам преко шута, поломљених зидова, стигао до пацијента, али је, нажалост, и он преминуо.

Фото: стетоскоп.инфо

У тој ноћи и колевке су биле мета. Страдало је породилиште. Болничка ознака нападачима није значила ништа, као што ни свих ових година није било ни кајања ни покајања за жртве.

- Породице су мислиле да су њихови ближњи у болници безбедни, али било је другачије - каже доктор Радић.

Фото: Танјуг

"КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА"

У ПРВОМ реаговању после непада на КБЦ "Драгиша Мишовић" НАТО је објавио да је реч о "инциденту који ће бити истражен". Касније је саопштио да је "бомбардовање болнице била техничка грешка", а да је страдање војника "колатерална штета".

Препоручујемо

Политика

1 4

ЗЕМАНОВО ИЗВИЊЕЊЕ У РАНГУ ТЕЛЕКИЈА: Мало је званичника јавно изразило жаљење због НАТО агресије на Србију

20. 05. 2021. у 08:03

Друштво

0 0

РАЈКО ТРЧИ НА НЕБЕСКОЈ СТАЗИ: Навршиле се 22 године од погибије атлетичара Горана Раичевића на Космету

09. 05. 2021. у 16:24

Друштво

0 0

ПОЧАСТ КИНЕСКИМ НОВИНАРИМА: Сећање на ракетирање амбасаде НР Кине

08. 05. 2021. у 14:54

Друштво

0 0

СУЗЕ ЗА 16 ЖРТАВА КАСЕТНИХ БОМБИ: У Нишу обележене 22 године од када су НАТО авиони град засули "жутим убицама"

08. 05. 2021. у 10:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације