ПЛАВИ ДРАГУЉ СРПСКОГ ВОЋАРСТВА: Вредност извоза прешла 30 милиона долара

Јована Шведић

25. 05. 2025. у 09:15

СРБИЈА се сврстава међу значајне европске произвођаче и налази се на четвртом месту у Европи, иза Пољске, Шпаније и Немачке.

ПЛАВИ ДРАГУЉ СРПСКОГ ВОЋАРСТВА: Вредност извоза прешла 30 милиона долара

Приватна архива

Воћарство је једна од најзначајнијих грана пољопривреде којом се остварује највећи приход у структури извоза пољопривредно-прехрамбених производа. Међу топ десет извозних производа у последњих 15-20 година налазе се три до четири воћне врсте, пре свега малина, јабука и вишња, а појединих година и купина.

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, Зоран Кесеровић указује да је за очекивати да се на овом списку ускоро нађе и боровница.

- Прошле године боровница је остварила вредност извоза од око 31 милион долара. Доста се улаже у производњу и сама инвестиција за један савремени засад иде од 55.000 до 70.000 евра- истиче саговорник за Курир.

Он указује да је ова година за српско воћарство међу најгорим у последњих 35 година због појаве мраза и града. Због тога, Кесеровић сматра да ће изузетно високе цене постићи производи којих на тржишту нема – попут кајсије и трешње, али и осталих воћних врста као што су шљиве, вишње и боровнице.

- Упркос тешкој години боровница је и даље без икакве дилеме најпрофитабилнија воћна врста. Цена малине прошле године била је изузетно ниска. С друге стране, произвођачи трешања су добро прошли због више цене, а не треба заборавити да и купина у последње време постиже јако добру цену - додаје.

Цене подизања засада различитих воћних врста варирају у зависности од технологије коју примењују произвођачи.

- Рецимо, ако желите да подигнете засад Облачинске вишње или лешника, где није потребна противградна мрежа, инвестиције се крећу од 9.000 до 12.000 евра. Примера ради, и орах је прошле године такође био доста рентабилан када су у питању нове сорте које се уводе. Ту су улагања од 11.000 до 13.000 евра, али с обзиром на то да је он доста дефицитаран и нема га на тржишту произвођачи који имају врхунску технологију имали су добит од девет до 10.000 евра по хектару - напомиње Кесеровић.

Према последњем попису пољопривреде из 2023. године, највеће повећање површина и производње у последњих десет година остварено је управо код боровнице. Са само 250 хектара у 2012. површине су у 2023. години достигле 8.318 хектара, према званичним подацима Републичког завода за статистику (РЗС).

Професор Зоран Кесеровић, у анализи “Стање у савременој производњи воћа у Србији и могућности за њено побољшање” наводи да, у односу на остало јагодасто воће, производња боровнице није толико регионално сконцентрисана.

Наиме, највеће површине под овим воћем налазе у реону западне Србије, у општинама Ариље, Косјерић, Ивањица, Шабац, Лучани и Брус, док друго производно подручје припада региону Војводине. У Војводини се боровница углавном гаји у контејнерима, док је у Западној Србији заступљено гајење на земљишту.

- Производња боровнице у Републици Србији базирана је на засадима северноамеричке високожбунасте боровнице (Вацциниум цорyмбосум Л.) чији су плодови доминантно намењени стоној потрошњи. Поред тога, у Републици Србији се сакупљају и плодови шумске боровнице који се извозе замрзнути или у виду других прерађевина. Најзаступљеније су сорте ране и средње ране епохе сазревања. У том периоду постоји дефицит свежих плодова боровнице на иностраном тржишту, што олакшава пласман и обезбеђује високу продајну цену производа - наводи у својој анализи Кесеровић.

Поред гајења на земљишту, боровница се успешно гаји и у контејнерима (саксијама или врећама).

“Предности гајења у саксијама огледају се у повећању броја биљака по хектару, олакшаном извођењу заливања и програмиране, прецизно дозиране прихране. С друге стране, јављају се недоумице у погледу избора растојања садње, величине и типа саксије и супстрата, као и око примене одговарајућих мера неге, што све доводи до сушења или успореног раста биљака и нижих приноса од очекиваних”, указује Кесеровић.

Према његовим речима, од почетка ширења производње боровнице у нашој земљи у технолошком смислу прављени су велики пропусти који се тичу неправилног избора терена за заснивање засада, лошег квалитета садног материјала, неизбалансиране и прекомерне примене ђубрива, нестручне резидбе и неадекватне заштите.

(Курир)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДАЊУ САМ МЕДИЦИНСКА СЕСТРА, НОЋУ СТРИПТИЗЕТА: Мушкарци ме се превише плаше, сама сам последњих седам година (ФОТО)

ДАЊУ САМ МЕДИЦИНСКА СЕСТРА, НОЋУ СТРИПТИЗЕТА: "Мушкарци ме се превише плаше, сама сам последњих седам година" (ФОТО)

ЖЕНА по имену Хејли Хупер открила је да јој самопоуздање „уништава“ љубавни живот јер мушкарци сматрају да је „превише застрашујућа“.

23. 05. 2025. у 18:06

Коментари (0)

РУСИЈА ИМА НОВОГ ШАМПИОНА! Путинов омиљени клуб скинут са трона