СПАС У ШПАНСКОМ МОДЕЛУ? Треба подстаћи инсталирање система за заштиту од града и мраза и антифрост програма

ШТЕТЕ од мраза, града, суше, олујних ветрова и свих непогода изазваних климатским променама сваке године у српском аграру мере се милијардама евра. Дугорочне последице су још драматичније, пољопривредници уништавају засаде и дижу руке од производње јер губе битку са природом.

Foto: Profimedia

Стручњаци сматрају да су промене неопходне да би пољопривреда опстала, али да је потребна синергија и струке и државе. Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић каже да би држава морала у наредоном периоду да појача подстицајна средства за технологије прилагођене климатским променама.

- Нашим креаторима аграрне политике би препоручио да дају подстицаје за јако сточарство, наводњавање, избор биљних култура, врсте и сорте за одговарајуће агроеколошке услове - наглашава проф. Кесеровић. - Треба подстаћи и инсталирање система за заштиту од града и мраза - такозване СПАГ системе, као и антифрост програма. Неко би требало да седне и израчуна колике су укупне штете у пољопривреди због суша, града и мраза. Последица ових непогода у воћарству је 300.000 тона мање у односу на просечне приносе.

Наглашава да с обзиром на климатске промене, у савременом воћарству треба бирати воћне врсте и сорте које дају најбоље резултате у одговарајућим агроеколошким условима, подизати противградне мреже, системе за наводњавање и антифрост системе као обавезне мере у већини региона Србије.

- Иако је цена висока, исплати се већ након једне критичне године - сматра Кесеровић. - Уз одговарајуће субвенције државе и локалне самоуправе, произвођачи би се много лакше определили за ово дугорочно исплативо улагање.

Према његовим речима, Србија би требало да искористи и искуства и других земаља који имају знатно неповољније услове за пољопривреду, али су успели да је поставе на ноге и изборе се са климатским променама.

- Добар пример би била Шпанија која је пета земља по пољопровредној производњи у Европи и десета у свету. Шпанија нема осицилације у производњи јер су сваки ризик отклонили - каже проф. Кесеровић. - Недавно је група наших воћара и ратара посетила регион Каланде, који је центар троугла Барселона - Валенсија - Сарагоса, негде на 100 километара од мора. Регион је врло неповољан за пољопривредну производњу са доста стена, алувијалних наноса а и земљиште је доста тешко за обраду. Фасцинантно је како је мало али расположиво земљиште искоришћено за интензивну воћарску и ратарску производњу коју прати и јако сточарство.

Тврди да је један од основних предуслова за развој пољопривреде инфраструктура која је у овом делу Шпаније изузетно добро урађена:

- Путеви, електрификације и све је под системима за наводњавање. Регион покрива јако много противградних топова и система зашатите од мраза СПАГ. У ратарству се користе стационарни системи, односно цеви изнад земљишта, а на око два метра су распрскивачи. Имају по две културе годишње, на пример, јечам и кукуруз или пшеницу и соју, а ми ни у семенској производњи немамо систем за заливање или ретко где. У воћарству наводњавају кап по кап са две латерале са једне и друге стране воћки и оне се налазе на земљи.
Шпанци су, како каже наш саговорник, у воћарству изабрали три воћне врсте које у том појасу дају најбоље резултате - то су бресква, бадем и маслина. Стандардизовали су и технологију производње.

- Код брескве су изабарали сортимент од најранијег до најкаснијег и пет месеци беру плодове - наглашава проф. Кесеровић. - Узгојни облик је редукована база или шпански грм са јако кратким деблом од 60 до 80 центиметара, одакле се формирају три примарне гране и на свакој се налази четири до шест секундарних грана под отвореним углом тако да све може да се ради са земље. И резидба, проређивање и берба и друге помотехничке мере. Висина круне је највише до два метра. Сви плодови се налазе у специјалним кесама које су порозне и саморазградиве и оне се затварају лепљивом траком или хефталицом. Само у том делу Каланда имају око 1.680 хектара под бресквом и сви плодови су умотани у кесе. Све је под системом за наводњавање и имају принос од 30 до 35 тона. У старијим засадима између редова је до шест метара, а у новим је растојање до 4,5 метара.

Само у овом региону имају 34 противградна топа и 36 система заштите од мраза.

пецијалне кесе штите од инсеката, птица, ожеготина и других оштећења, чак и од града. На тај начин, како каже професор, они могу да раде интегралну и органску производњу:

- Посетили смо кооперативу La calandina која има 160 коопераната и око 2.000 хектара под бресквом, маслином и бадемом. Такву родност маслине, а поготову бадема нисам нигде до сада видео. У кооперативи имају најсавременије коморе за чување плодова брескве, линије за дораду бадема и комплетну линију за производњу маслиновог уља. Бресква је са географским пореклом, на сваком плоду налази се маркица. Кутију брескве од шест килограма продају за 22 евра, што је 3,66 евра по килограму. Произвођач добија један евро, а трошкови су око 60 до 65 евроценти и све мора да се исплати до краја године. Произвођачи код приноса од 30 до 35 тона зараде око 10.000 евра.

СУТРА: Заштита од мраза и града

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације