КРОМПИР ЋЕМО УВОЗИТИ: Ево на које проблеме се указује и како их треба решавати

И ОВЕ године је у Србији посађено мање кромира за конзумну употребу у односу на претходну. Мањи произвођачи, као и такозвани хобисти, наставили су са смањењем површина или излазе из производње. То значи да ће и ове године Србија у великој мери бити зависна од увоза.

КРОМПИР ЋЕМО УВОЗИТИ: Ево на које проблеме се указује и како их треба решавати

Фото: Edwin Remsberg / VWPics / Profimedia

Високе малопродајне цене кромпира имају директан утицај на све већу потрошњу замрзнутог попупрженог помфрита, чији је увоз у претходних 12 месеци био преко 27.500 тона. Временске прилике су подстакле произвођаче у равничарским подручјима да започну садњу већ од половине марта, и она је завршена углавном око 10 априла, што је знатно раније од уобичајене праксе. Тај кромпир је сада висине 30-40 цм, а на неким њивама већ склапа редове.

Прилично суво пролеће је у неким регионима до сада захтевало да се ради 5-7 наводњавања. Многи произвођачи нису имали добру процену за потребу наводњавања или новац за гориво, па ће сигурно изгубити део рода. И у брдско-планинским подручјима је настављен тренд смањења производње, а садња је такође обављена раније за око 10-15 дана.

Из Европе још немамо званичне и прецизне податке о засађеним површинама, али су процене да су све земље смањиле производњу у односу на прошлу годину. Код водећих земаља произвођача процена је да је највеће смањење у Белгији (за можда 12% у односу на 2025. годину, односно 5-6% мање од петогодишњег просека).

Производња у Белгији је углавном намењена за прераду у помфрит. Све традиционално дефицитарне земље у ЕУ смањиле су површине за производњу конзумног кромпира. У већини земаља ЕУ садња је такође обављена раније, кромпир је углавном у порасту 10-20 цм.

Јак топлотни талас у претходних 10-ак дана је са севера Африке ишао преко земаља поред Атлантика до Велике Британије и Средње Европе, тако да је сигурно је оставио последице на све усеве. Нема сумње да ће водеће земље (Немачка, Француска, Холандија и Белгија) традиционално имати вишак кромпира, али је тешко до августа дати прогнозу о роду и ценама.

– Србија ће сигурно имати потребу за поновни увоз од око 40.000 тона, и морамо радити на томе да се у једном периоду заштитимо сезонским прелевманом од ниских цена из увоза, који може бити и са Запада и из Белорусије. У децембру 2025. покренули смо разговор о сарадњи са трговинским ланцем Лидл Србија о подстицању потрошње домаћег кромпира. Потребно је подстаћи и наше потрошаче да значај куповине домаћих пољопривредних производа, јер без осећаја значаја њихове лојалности према роби домаћег порекла не можемо очекивати позитиван помак. Министарство трговине треба да контролише да се на декларацијама јасно покаже који пољопривредни производи су пореклом из увоза – истичу из Удружења за кромпир Србије.

(Добројутро)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера

"СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО" Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера

ДРАМАТИЧНЕ тренутке доживели су у петак ујутру путници на лету компаније Рајанер са аеродрома „Македонија“ у Солуну за Минхен, када је пукао прозор, а ваздушна струја повукла једног путника напоље. Он је у последњем тренутку спасен захваљујући супрузи, која је седела поред њега и задржала га, пише Прототема.

10. 07. 2026. у 12:18

Коментари (0)

ХОЛАНД ПРОТИВ КЕЈНА: Гол-машине у борби за полуфинале Светског првенства!