„Колико бацаш, толико плаћаш“ – ка праведнијем систему тарифирања комуналног отпада

Конференција „Колико бацаш, толико плаћаш“ посвећена превазилажењу актуелних изазова у тарифирању комуналног отпада, окупила је више од 70 стручњака, представника ресорних министарстава, јавног и приватног сектора, пословних асоцијација, комуналних предузећа, као и међународних финансијских институција и банака.

Фото: ПКС

Учесници скупа у Привредној комори Београда указали су на изазове постојећег модела наплате услуге сакупљања, транспорта и третмана комуналног отпада које се пружају привреднинм субјектима и размотрили моделе који обезбеђују правичнију расподелу трошкова, већи подстицај за смањење комуналног отпада и усклађеност са начелом „загађивач плаћа“.

Мирољуб Алексић, потпредседник Привредне коморе Србије и председник Парламента привредника Београда нагласио је да је иницијатива за праведнију наплату комуналног отпада под називом “Колико бацаш, толико плаћаш” покренута пре годину дана, до сада добила широку подршку привредних субјеката различитих величина и делатности. „Привредници сматрају да је неопходан јаснији, логичнији и транспарентнији систем који ће подстицати циркуларност и смањење производње отпада. У постојећем систему, компаније које послују према “zero waste to landfill” принципу плаћају изузетно високе накнаде за услугу која им се  заправо и не пружа, с обзиром да нема комуналног отпада које би требало сакупити и даље третирати,“ навео је Алексић и истакао да компанијама постаје тешко да оправдају велике инвестиције у решења и технологије усмерене ка смањењу овог отпада. Он је позвао локалне самоуправе и комунална предузећа на активнију сарадњу у креирању новог модела тарифирања у наредном периоду, који би зависио од стварне количине и врсте отпада која се предаје, подстицао корниснике на улагања и обезбедио стабилно и дугорочно одрживо пословање комуналних система.

Фото: ПКС

Помоћник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Душан Радоњић указао је да је то министарство покренуло доношење методологије која ће уредити начин одређивања цена комуналних услуга и допринети да се уједначе различити системи обрачуна у локалним самоуправама. Он је исказао очекивање да ће овај акт обезбедити одговарајући баланс – с једне стране покривање реалних трошкова комуналних предузећа неопходних за наставак редовног и квалитетног пружања услуге крајњим корисницима, а са друге већу правичност и транспарентност у наплати, као и подстицај за ефикасније управљање комуналним отпадом.

Помоћница министарке заштите животне средине Теодора Спасојевић истакла је да Предлог Стратегије заштите животне средине – Зелена Агенда Републике Србије за период од 2024. – 2033. као посебну меру предвиђа развој система управљања комуналним отпадом, а у оквиру тога и реформу тарифног система кроз увођење принципа “плати колико бациш” до краја 2028. године. Она је навела да би поштовање овог принципа представљало природну надоградњу постојећег начела „загађивач плаћа“, обезбеђујући да цена комуналне услуге не буде одређена паушално, већ да буде сразмерна количини отпада који се треба збринути, тако да они који стварају већи терет за животну средину сносе и веће финансијске обавезе.

Представници компанија су поред бројних нелогичности постојећег система, као један од изазова навели и промену тумачења обухвата „отвореног пословног простора који је у функцији обављања пословне делатности“ на територији Београда, на основу којег се основице за обрачун цена услуге у неким случајевима шири и на зелене површине, паркинге и саобраћајнице. Ефекат оваквог тумачења, уз повећање јединичне цене током прошле године, довео је до увећања цене ових комуналних услуга од 3 до 8 пута, без икакве промене обима или квалитета пружене услуге.

Наведени су конкретни примери компанија, које су као резултат сопствених инвестиција у смањење генерисања отпада, отпад који предају комуналним предузећима у датој години смањиле и до 70%, док им се истовремено рачун за комуналне услуге повећао неколико пута. Указано је и на примере компанија које одношење и збрињавање неопасног комуналног отпада по јединици мере плаћају више од одношења и збрињавања опасног отпада, што је парадоксално.

Фото: ПКС

Кроз дискусије и панеле представљена су искуства земаља чланица ЕУ и региона, као и сценарији могућег преласка Србије на принцип „колико бациш, толико плаћаш“. Посебно је истакнута потреба за развојем комуналне инфраструктуре и финансијских механизама који би омогућили такав прелазак. Представљени су и примери из праксе јавних комуналних предузећа у Србији, међу којима је ЈКП Чистоћа из Новог Пазара, које је уз подршку компанија BitGear и X-log увело иновативна технолошка решења за унапређење система сакупљања и транспорта отпада, чиме је постигнуто повећање степена рециклаже и смањење трошкова.

Конференција је закључена презентацијом Програма Немачке развојне банке KfW, која нуди финансијску и техничку подршку за унапређење комуналне инфраструктуре локалних самоуправа и јавних комуналних предузећа, а једна од компоненти програма реализује се преко Erste Bank и Banca Intesa.

Закључци Конференције допринеће изради предлога нове методологије о одређивању цена комуналних услуга који имају крајњег корисника,  као и за даљи дијалог између државних институција, локалних самоуправа, привреде и међународних партнера о постизању циљева Зелене агенде Републике Србије 2025-2033.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације