"ЖИЦА" ИДЕ У ЗАБОРАВ: Фиксна телефонија бележи пад броја корисника и потрошених минута
ДОК је пре пет година у Србији било 2,5 милиона претплатника фиксне телефоније, данас их је око 2,39 милиона. Тада се у просеку "стабилним" дневно разговарало око 12 минута дневно, данас четири до пет пута мање. Мобилни су дефинитивно потиснули фиксне телефоне који углавном опстају у домаћинствима где је услов за поједине пакете оператера био обавеза претплате за фиксни телефон, или због носталгије.

Фото Н. Фифић
Да су телефони "преко жице" често само кућни инвентар који се готово и не користи сведочи податак да је "Телеком Србија" од месечних накнада лане наплатио 11,2 милијарде динара, а од оствареног саобраћаја свега три милијарде. Пре деценије, приход од фиксне телефоније три тадашња оператера, "Телекома", "Ориона" и "Теленора" био је 35,7 милијарди динара, а трећина је била од претплате. У току 2011. године разговарало се преко жице око осам милијарди минута. Још дубље у прошлост, 2005. године, причали смо чак 17,3 милијарде минута!
Према извештајима Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштански саобраћај, број корисника сваког месеца смањи се за десетак хиљада. Пре пет година било их је за око 100.000 више, у односу на почетак миленијума и за милион. Од 2005. до 2014. године РАТЕЛ је забележио смањење са 17,3, на 6,4 милијарде минута.
- Од априла до краја јуна 2016. године фиксним смо разговарали 1,4 милијарде минута, а ове године у том периоду - 630 милиона минута - податак је РАТЕЛ-а. - У другом кварталу прошле године је 2,42 милиона претплатника у фиксној телфонији причало 860 милиона минута.
Чини се да се фиксном после века и по коришћења, дефинитивно ближи пензија. Само у току четири посматрана месеца преко централе смо причали за 230 милиона минута мање. Годишње чак око 700 милиона. У домаћинствима где фиксни и даље постоји, и када зазвони нико не јури да се јави. Најчешће је са друге стране жице неко од трговаца свега и свачега или анкетара.
Без обзира на то што фиксна телефонија бележи константни пад, навике су остале исте.
- Последња статистика за други квартал ове године каже да су 87 одсто претплатника фиксне телефоније физичка лица, односно приватни корисници - кажу у РАТЕЛ-у. - Национални саобраћај учествује са 94 одсто. Телефонски позиви из фиксне мреже најчешће су упућени ка фиксној, а у међународном саобраћају преовлађују долазни позиви.
ИСТОРИЈА
ПРВИ телефон у Србији зазвонио је у Београду, десило се то 14. марта 1883. године, захваљујући упорности Панте Михајловића, својевремено шефа "Сименсове" њујоршке филијале и пријатеља Михајла Пупина. Прво "ало" чуло се изнад кафане "Три листа дувана", где су се налазиле просторије министра војске Теше Николића. Маја 1887. прорадила је прва централа, а први претплатник био је новинар Љуба Бојовић. То се догодило седам година после открића Александра Грахама Бела.

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05

СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54

ВРТОГЛАВА СУМА: Колику националну пензију прима Љиљана Благојевић
ЈЕДНА од наших најистакнутијих драмских уметница Љиљана Благојевић отишла је у пензију, а налази се међу двадесетчетворо уметника, који ће примају националну пензију за допринос култури.
07. 06. 2025. у 11:30
Коментари (1)