СУША КОСИ КУКУРУЗ: Стручњации упозоравају да ће тропски талас знатно умањити приносе

ВЕЛИКИ део хектара под кукурузом неће прегурати тропски талас који већ недељама пржи, сматрају пољопривредни стручњаци.

Кукуруз тешко одолева недостатку кише, Фото Танјуг

Пшеница је, кажу, "побегла", сунцокрет је најотпорнији, а кукуруз, соја и многе воћарске културе најгоре ће проћи. Анализа показује да ће од 10 до 15 одсто бити мањи принос воћа, а најмање 1,5 тона по хектару биће смањен принос кукуруза.

Чак је и киша, која је недавно пала, закаснила. Нарочито што су Војводина и делови Мачве мало воде добили. Стручњаци сматрају да кукурузу више ништа не може да помогне. Клип кукуруза је завршио формирање, број зрна и тежину. Све је издефинисано. Можда ће бити од неке минималне користи касним сортама, али не нешто значајно.

Сасушене житнице у Срему уобичајена су слика ових дана. Штета је, како кажу узгајивачи огромна, па чак и тамо где је коришћена агротехничка заштита. Уз то, упркос сушама деценију уназад, први пут су уочене ожеготине на стаблима воћа, и то не само на плоду већ и на листу и младарима.

Према речима агроекономисте Жарка Галетина, велике суше нису утицале на принос пшенице у Србији, али ће зато производни резултати кукуруза, соје и сунцокрета извесно много подбацити услед високих температура и недостатка влаге.

- Овогодишњи принос ће бити далеко испод потенцијала, јер широм Србије има хектара под житом који ће потпуно остати без приноса. Све је изгорело. У ово доба је требало да се догађа попуњавање зрна - каже Галетин.

- Од житарица које извозимо сунцокрет је најотпорнији на сушу и вероварно ће имати солидан род и ове године - око три тоне по хектару и укупан принос од око 700.000 тона.

Зато од кукуруза код ког смо прошле године имали 5,9 тона по хектару, не можемо да очекујемо више од око 4,5 тоне. Прошле године је са око милион хектара колико је под кукурузом, принос био око шест милиона тона. Наше потребе су око 4,2 милиона тона, а остало ће бити за врло скроман извоз, са прелазним прошлогодишњим залихама.

Чак и да падне киша за коју су се ратари молили недељама, спаса нема. Како наш саговорник каже, наводњавање, прехрана минералним ђубривима, али и остале агротехничке мере су на појединим парцелама спасле макар део приноса.

Сличне муке и стрепње ових дана муче и воћаре. Екстремне суше нису поштеделе ни стабла многих култура, а укупна површина под воћем у Србији је 188.000 хектара.

- Очекује се за најмање 10 до 15 одсто мањи принос - каже професор Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

- Од 2010. године указујемо на климатске промене и многи воћари су озбиљно схватили и штите стабла. Проблем почиње већ у јануару и фебруару, који бећ уобичајено буду топли и крену пупољци које сатре априлски мраз. Затим их дочекају суше у лето. Први пут, међутим, ове године видим ожеготине на воћу, и то на листу и младарима.

Проблем је, како наш саговорник објашњава, много већи, јер осим овогодишње лоше бербе, крајем јуна и почетком августа дешава се образовање пупољака за следећу годину.

Тако овогодишња суша утиче и на принос наредне године. Како наш саговорник каже, постављање противградне мреже не штити само од града већ и од суше и све више пољопривредника има свест о важности тога, а користе и субвенције државе када је ова мера у питању.

Препоручујемо

Друштво

0 7

ГОРЕЛО, ГОРИ, ГОРЕЋЕ: Наши метеоролози откривају шта су узроци и докле ће трајати екстремне врућине које су захватиле Европу

20. 07. 2022. у 20:40

Свет

0 1

АПОКАЛИПТИЧНЕ ВРУЋИНЕ ПРЕТЕ ФРАНЦУСКОЈ: Ватрогасци се боре са шумским пожарима, преко 16.000 људи приморано на евакуацију

18. 07. 2022. у 14:38

Република Српска

0 0

ГРАЂЕВИНЦИ НА НЕМИЛОСТИ ПОСЛОДАВАЦА: Радници ангажовани на градилиштима под највећим ударом топлотног таласа, широм Српске

18. 07. 2022. у 08:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације