РАСТУ КАМАТЕ НА ШТЕДЊУ: На домаћу валуту повећане за један, а на девизне улоге за пола процентног поена

Б. Ца.

12. 09. 2022. у 08:23

ОСИМ повећања камата на кредите становништву, последњих месеци бележи се и лаган раст камата на штедњу грађана у банкама.

РАСТУ КАМАТЕ НА ШТЕДЊУ: На домаћу валуту повећане за један, а на девизне улоге за пола процентног поена

Фото Танјуг

Како нам је речено у Удружењу банака Србије, камате на динарску штедњу у другом кварталу ове године су у односу на исти период 2021. повећане за један процентни поен а на девизну штедњу 0,5 процентних поена. Када се посматра кретање штедње у последњих десет година, динарска штедња је повећана готово пет пута и крајем јуна 2022. године достигла је 85,9 милијарди динара.

Према речима Владимира Васића, генералног секретара УБС, последњих десетак година бележимо озбиљан раст штедње, као и да је штедња у динарима повећана за око шест до осам пута. Додаје да је раст штедње у еврима био спорији и износио је око 35 одсто али да еври и даље преовлађују у штедњи наших грађана.

- Ранијим мотивима за штедњу, међу којима је најважнији био стабилан курс домаће валуте, придружио се још један мотив, већа каматна стопа - каже Васић. - Сада смо у ситуацији да имамо рестриктивну монетарну политику, која је један од лекова да би се смањила инфлаторна очекивања. Са новцем је иста ситуација као и са другим робама, када га нема довољно, цена му расте и зато у последње време видимо да полако расту камате на пласмане банака а такође и на депозите, како на динаре тако и на евре. Веома је позитивна висока покривеност кредита депозитима која износи 91 одсто. Штедња је веома важна за финансијску стабилност економије а када постоји штедња, постоје и пласмани кроз кредите грађанима и становништву.

Према последњим подацима Народне банке Србије, у првој половини године укупна штедња становништва је расла, што тумаче као поверење грађана у домаћи финансијски систем.

- Појачавање глобалне неизвесности услед избијања кризе у Украјини, која се крајем фебруара надовезала на двогодишњу пандемију, имало је за последицу рекордну тражњу грађана за страном готовином, што је променило валутну структуру штедње у корист девизне - кажу у НБС. - Ова кретања су већ током априла заустављена, а од јуна динарска штедња наставља да расте. У последњих 10 година, динарска штедња је повећана готово пет пута и крајем јуна 2022. године достигла је 85,9 милијарди динара. При томе, половина овог раста остварена је у последње три године, до избијања кризе у Украјини, и поред смањења каматних стопа и негативних утицаја пандемије.

Како додају, и девизна штедња расте у последњих десет година, сa 7,9 милијарди евра половином 2012. године на 13,2 милијарде евра половином 2022. године.

- Најновија полугодишња анализа исплативости штедње, урађена за период од јуна 2012. до јуна 2022. године, потврдила је већу исплативост штедње у домаћој валути - кажу у НБС. - Пресудни фактори који су допринели таквом резултату су, пре свега, постигнута и очувана макроекономска стабилност дужи низ година, више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима и неопoрезивање динарске штедње. Уз то, на њену већу исплативост утицале су благовремено донете мере монетарне и фискалне политике за ублажавање негативних ефеката кризе изазване пандемијом и ескалацијом сукоба у Украјини.

ИСПЛАТИВИЈЕ ОРОЧИТИ НАШУ МОНЕТУ

ПРЕМА прорачуну НБС, штедња у домаћој валути орочена на годину дана и занављана у периоду од 10 година била је исплативија од депозита положеног на исти рок у еврима.

- Штедиша који је штедео у динарима на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у јуну 2022. године, добио преко 44.000 динара више од штедише који би у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио исти износ - податак је НБС. - И незанављана штедња у домаћој валути орочена на годину дана у претходних десет година била је исплативија, и то у чак 98 одсто посматраних годишњих потпериода. Динарски штедиша који је од јуна 2021. штедео у динарима на улог од 100.000 динара добио би у јуну 2022. преко 1.300 динара више од штедише који би у истом периоду орочио идентичан износ у еврима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?

ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?

ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.

03. 01. 2025. у 19:49

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.

03. 01. 2025. у 20:35

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)

АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.

02. 01. 2025. у 17:07

Коментари (0)

СВЕ ЈЕ ЛЕПШЕ КАД СЕ ГЛЕДА СРЦЕМ: Више од милион евра Фондације Моззарт за друштвено одговорне акције само током 2024. године