ЛИКВИДНОСТ И СПОРАЗУМ СА ММФ-ОМ ДВА БИТНА ФАКТОРА СРБИЈЕ: Еврообвезнице стижу у право време

НАСТУП Србије на међународном тржишту капитала где је у четвртак прикупљено 1,75 милијарди долара је према оценама економиста добар потез у право време који ће држави донети тај новац под повољним условима и позитивно утицати на макроекономску стабилност земље.

Фото: Shutterstock

Професор економије и члан Светске академије уметности и наука Драган Ђуричин оценио је да је Србија урадила нешто што је у складу са трендовима развоја на светском тржишту капитала с обзиром да је за првих 15 дана јануара дошло до експлозије тражње и реализације продаје државних хартија од вредности са тзв. фиксним приносом.

- Тај обим је био чак 40 одсто већи од укупног промета државних обвезница у целој прошлој години а притом је дошло и до раста приноса који је у просеку на глобалном нивоу износио око 4,5 пута. С обзиром на ту ситуацију Министарство финансија је у намери да обезбеди добре изворе макроекономске стабилности и макроекономску ликвидност земље споља и изнутра приступило проактивно и успело да добије средства под повољним условима у износу од 1,75 милијарди долара - рекао је Ђуричин.

Према његовим речима, тражња је била шест пута већа од понуде што је обезбедило Министарству финансија, односно консултантима и инвестиционим банкама који су радили у име министарства да смање стопу приноса у првој итерацији а министарство је после тога употребило хеџ трансакцију тзв. унакрсни хеџ који је обезбедио заштиту од валутног каматног ризика с обзиром да је цео дуг конвертован у евре из долара.

- То је природно стање због добрих валутних односа евро-долар и због тога што је Србија у Европи и већина банака у нашој земљи је из Европске уније, тако да је у другој итерацији цена дуга још смањена. За 750 милиона долара у еврима цена дуга је шестомесечни јуробор а то је есконтна стопа централне банке Европске уније плус 2,9 одсто за петогодишњу обвезницу односно 3,1 одсто за десетогодишњу обвезницу - наводи саговорник Танјуга.

Додаје да је тако купонска стопа која се плаћа два пута као стопа приноса која иде инвеститорима у ову хартију од вредности кроз ову трансакцију смањена из долара у евре и трансакција је испунила очекивања што ће повољно деловати на макроекономску стабилност земље. Повољно деловање се огледа у томе што ће бити већег простора за јавне инвестиције које су веома важне у условима кризе јер се европска и америчка економија налазе у стагфлацији, перспективе раста у Србији су сведене на два до три процента што није довољно за одржив раст тако да је, према оцени Драгана Ђуричина, ово са аспекта финансија веома добра информација и говори о томе да ћемо бити у комотнијем оделу у наредној години.

Као веома добро истиче и то да пошто су ово практично обвезнице са премијом, оне ће развити тржиште капитала у Србији, које је иначе плитко а важно је и за кредитни рејтинг и перспективе улагања у нашу економију.

- Посебно бих подвукао да је важно што ће се, колико је мени познато, већина новца користити за улагање у инфраструктуру а то је држање тензије на страни понуде што је веома важно за општу привредну активност и финансијску стабилност - закључио је Ђуричин. Економиста у Институту за европске студије Горан Николић истиче да је најбитније то што камата за задужење износи између шест и 6,5 одсто док је тренутна инфлација у валутама у којима ми дугујемо у еврима и доларима 9,5 одсто.

- Када се одузме инфлација ми се заправо задужујемо по негативним каматним стопама - каже Николић за Танјуг и додаје да је тренутна ситуација са каматама и инфлацијом веома чудна, да она траје већ годинама а да је посебно необична откада се убрзала инфлација.

- Ми смо се заправо задужили по негативној каматној стопи што је фасцинантно. Ја тако нешто нисам учио на факултету и ово је веома повољна ствар. Процене говоре да ће у јануару наш дуг бити на половини БДП-а што је боље него у ЕУ, земља не само да није у критичној зони већ смо међу мање задуженим земљама - истакао је Николић. Додао је да је веома битан фактор и ликвидност и да Србија споразумом са ММФ-ом и овим задуживањем покушава да буде ликвидна и да у сваком моменту има новац на располагању јер у кризним условима у којима се налазимо, највеће европске банке се боре да сачувају каква- таква инфлаторна очекивања и да инфлација не оде у двоцифрену. Тренутну велику потражњу за обвезницама, која је много већа од понуде Николић објашњава великом жељом инвеститора и банака да инвестирају новац и уђу у неку активу.

- Притом је важно знати да се инвестира у обвезнице земље у коју се верује, а ако је она близу банкрота у њу се наравно неће инвестирати - навео је он. Према његовим речима задуживање на пет и 10 година по камати од шест и шест и по одсто је на нивоу Мађарске, ниже је него што Румунија може да се задужи и ниже од земаља у региону. ЦЕО и председник Извршног одбора, ОТП банка Србија Предраг Михајловић за Танјуг оцењује да је успешан наступ Србије на међународном тржишту капитала веома позитивна ствар за економију наше земље и да значајно доприноси финансијској стабилности у наредном периоду.

- Показано интересовање највећих инвеститора на глобалном нивоу за српски дуг кроз издате обвезнице на период од пет и 10 година говори о побољшању квалитета јавних финансија. Сигурно је да ће ова успешно реализована емисија имати позитиван утицај на стабилност и даљи раст банкарског сектора у Србији - рекао је он. Додао је да чињеница да је исказана тражња износила 11 милијарди УСД и да је премашила за шест пута понуду најбоље одсликава рејтинг које јавне финансије и монетарна политика наше државе имају код највећих међународних инвеститора. Као важно је нагласио постигнуту каматну маржу као цену задуживања, с обзиром да су се по сличној цени задужиле поједине земље чланице ЕУ, а неке ЕУ земље и по већој цени упркос чињеници да имају бољи кредитни рејтинг од наше земље.

То, према његовим речима, значајно доприноси општој економској стабилности, посматрано из угла инвеститора, како међународних тако и домаћих. Михајловић истиче да се то неминовно одсликава и на стабилност унутрашњих економских прилика и услова пословања, обезбеђујући стабилан пословни амбијент, као предуслов даљег раста и развоја српске привреде и економије и представља позитивни сигнал и домаћим кредиторима привреде и становништва, односно банкама.

Препоручујемо

Економија

0 10

"ВЕЛИКИ УСПЕХ СРБИЈЕ" Министар Синиша Мали саопштио сјајне вести

19. 01. 2023. у 19:06

Економија

0 2

РЕЦЕСИЈА У 2023. ГОДИНИ? Упозорење Светске банке

10. 01. 2023. у 18:33

Економија

4 2

ЈЕДИНА ДРЖАВА КОЈУ ЈЕ ИНФЛАЦИЈА ЗАОБИШЛА: Ова земља је успела да избегне скок цена

09. 01. 2023. у 18:03

Економија

1 1

ЦИЉ БУДИМПЕШТЕ СТАТУС РЕГИОНАЛНЕ СИЛЕ: Балаж Орбан – Најважнији циљ да Мађарска сустигне развијене државе

07. 01. 2023. у 19:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације