ИНФЛАЦИЈА ПОЛАКО ПОПУШТА: Народна банка Србије одлучила да референтну каматну стопу задржи на 6,5 одсто

РЕФЕРЕНТНА каматна стопа остаје на истом нивоу - 6,5 одсто - одлучио је јуче Извршни одбор Народне банке Србије. Нема промена ни код каматних стопа на депозитне олакшице које и даље износе 5,25 одсто и кредитне олакшице од 7,75 одсто.

Фото Танјуг

Централна банка је овакву одлуку донела због попуштања глобалних инфлаторних притисака, али и опадајуће путање домаће инфлације и њен очекиван повратак у границе циља монетарне политике.

- Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду пооштравани монетарни услови путем основног инструмента - каматне стопе, а у септембру и повећањем стопе обавезне резерве, као и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти донетих мера - наводи се у саопштењу НБС. - Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да се укупна инфлација смањује у међународном окружењу.

Међугодишња инфлација у Србији је на низбрдици од априла, при чему је у августу била и нешто нижа у односу на актуелну средњорочну пројекцију и износила је 11,5 одсто. Успоравање инфлације је резултат успоравања раста цена хране и цена у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), чији се међугодишњи раст од јуна креће на једноцифреном нивоу и у августу је износио 9,1 одсто.

- Очекује се да ће међугодишња инфлација наставити да се креће опадајућом путањом, смањујући се просечно месечно за око један процентни поен, тако да би крајем године требало да износи око осам одсто - сматрају у НБС. - На овакво кретање инфлације утицаће и слабљење глобалних трошковних притисака, као и излазак из међугодишњег обрачуна инфлације поскупљења хране и енергената из друге половине 2022. Паду инфлације у наредном периоду и њеном повратку у границе циља у другом тромесечју 2024. допринеће и ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.

Како тврде, динамика привредног раста у трећем тромесечју додатно убрзава и повољнија је од очекивања изнетих у августовској пројекцији НБС, према којој се у 2023. очекивао раст бруто домаћег производа у распону од два до три одсто, али највероватније ближе доњој граници. Упркос смањеној екстерној тражњи, пре свега из зоне евра, повољнија кретања од очекиваних се остварују пре свега у прерађивачкој индустрији, чему доприносе инвестиције из претходног периода и раст домаће тражње. Поред тога, процене о производњи главних пољопривредних култура указују да ће овогодишња сезона највероватније бити изнад просечне, одсноно изнад очекивања НБС. У наставку године очекује се позитиван допринос од грађевинарства као резултат наставка реализације инфраструктурних пројеката, као и од услужних сектора, чему треба да допринесе даљи раст запослености и зарада, пре свега у приватном сектору.

Ипак, према проценама Народне банке Србије домаћа тражња ће расти спорије од укупног бруто домаћег производа и по том основу не очекују се већи инфлаторни притисци.

Препоручујемо

Економија

0 0

ТОРТИЉЕ НА ПОПУСТУ СКУПЉЕ 25 ДИНАРА: Како потрошачи да избегну лажна снижења и замке произвођача и трговаца

05. 10. 2023. у 17:30

Црна Гора

0 0

РЕШАВА РАСТ ЦЕНА, АЛИ НЕ И УЗРОК: Акција "Стоп инфлацији 100+" почела у Црној Гори

03. 10. 2023. у 09:03

Регион

0 0

ПРОДАВНИЦЕ У КОМШИЛУКУ ПОЧЕЛЕ ДА КРШЕ ОДЛУКЕ О НИЖИМ ЦЕНАМА: Инспекција затворила поједине објекте

26. 09. 2023. у 10:15

Економија

0 2

ВЕЋЕ АКЦИЗЕ ОД 1. ОКТОБРА ДИЖУ ЦЕНЕ ГОРИВА: Зна се у "динар" шта нас чека

25. 09. 2023. у 15:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације