ПОДАЦИ РЗС: Просечна августовска зарада износила 86.112 динара

ДРЖАВА је и даље бољи послодавац од већине приватника, барем када је зарада у питању. У августу су радници у јавном сектору примили просечно 88.592 динара, а сви остали 85.117 динара. Просек плата зарађених у осмом месецу ове године је 86.112 динара, објавио је Републички завод за статистику.

Foto Arhiva

У односу на август прошле године зараде су номинално веће за 14,4 одсто, а реално за 2,6 одсто, а у периоду јануар - август ове године, у односу на исти период лане, раст је био 15,2 одсто номинално, односно 0,7 одсто реално.

Просечна бруто зарада обрачуната за август ове године износила је 118.918 динара. Медијална нето зарада односно она коју прима половина запослених у овом месецу била 66.401 динар. Статистика показује да је сваки други радник у Србији у јулу зарадио 64.734 динара, док је у јуну та медијална плата била 65.358 динара.

- Овај раст медијалне плате одредио је број радних сати у месецу - кажу у Републичком заводу за статистику. - У августу смо имали велики број сати током којих су запослени ангажовани - тачно 184. У јулу смо имали 168, а у јуну 176 радних сати. Осим тога, кретање зарада зависи и од динамике исплате, па тамо где закасни нека уплата, прелије се у примања за наредни месец, па дође до повећања.

Тако би се могао објаснити највећи раст зарада на месечном нивоу. У Власотинцу су просечна августовска примања за девет одсто било већа него у јулу, а 15 одсто него у истом месецу прошле године. Пироћанци су просечно зарадили у августу 7,4 одсто више него месец дана раније, а у Мајданпеку је тај раст износио 7,1 одсто.

Рекордери у висини зарађених плата у августу су запослени са Старог града у Београду. Они су поделили по 155.121 динар, што је за 23,5 одсто више него пре 12 месеци. Десетак хиљада мање просек је био и на Савском венцу и у Новом Београду.

С друге стране, најмизернија плата подељена је у Прешеву- 57.274 динара и за 12,7 одсто је већа него у августу 2022. Тек две хиљаде више од Прешева имали су запослени у Врањској Бањи и Црној Трави. Њихове три плате скоро као једна у Старом граду.

Статистика зарада по делатности показује да су у августу највише зарадили програмери и консултанти - 261.898 динара. Одмах иза њих су запослени у ваздушном саобраћају, који су поделили по 192.370 динара. На трећем месту по висини зарада су ангажовани у научноистраживачким пословима - где је просек 178.853 динара.

На другим крају су најмање зараде од 48.163 динара, које су добили радници у припремању и послуживању пића. Неколико хиљада више поделили су и задужени за услуге смештаја и исхране, као и они који су запослени у преради дрвета и производа од дрвета.

Министар финансија Синиша Мали одговарајући на критике опозиционих посланика у Скупштини Србије да су плате у нашој земљи најниже у Европи, истакао да то није тачно и навео да је просечна плата у Србији 840 евра, у Албанији 490 евра, у Бугарској 762 евра, у Северној Македонији 575 евра.

Највећи пад код нафте и гаса

КОД запослених у експлоатацији сирове нафте и гаса, статистика је регистровала пад августовских зарада за 11,5 одсто на месечном нивоу. Они су, ипак, међу најплаћенијим радницима у Србији, који су у осмом месецу имали просек од 140.406 динара.

- Вероватно је узрок пада њихових плата било раздвајање делатности по којима статистика обавља свој посао - каже Љубинко Савић, саветник за енергетику у Привредној комори Србије. - Фирме које се баве нафтом и гасом су одвојиле своје делатности у различите сервисе, па је у експлоатацији остало око 5.000 радника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације