ЗАДУЖЕНИ СМО МАЊЕ ОД РАЗВИЈЕНИЈИХ ЗЕМАЉА: Јавни дуг Србије износио 51,3 одсто БДП, а просек ЕУ - 91,4 одсто
ЈАВНИ дуг Србије је на крају септембра износио 35,5 милијарди евра, а његов удео у бруто домаћем производу је 51,3 одсто. То је испод границе Мастрихта од 60 одсто БДП и нивоа дуга много развијенијих земаља Европске уније, где је просек 91,4 одсто економске производње еврозоне.

Фото: Танјуг
Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков изјавио је јуче да Србија има довољно високе девизне резерве да може да очува стабилност курса, као и да је након фискалне консолидације јавни буџет под контролом.
- Није да нисмо задужени, али нисмо толико задужени као неке земље у региону да треба да бринемо. Можемо бити релативно мирни, јер и ако се деси рецесија, додатно успоравање у Европи или нашим значајним трговинским партнерима, свакако да ће привредни раст у Србији додатно ослабити, али неких озбиљнијих криза које би дестабилизовале курс или јавне финансије не треба очекивати - рекао је Алтипармаков на 10. БИЗИТ конференцији у Београду.
Задужење Србије на крају септембра, према подацима Управе за јавни дуг Министарства финансија, у односу на крај августа био је већи за око 250 милиона евра. Највише смо дуговали купцима еврообвезница и то 8,9 милијарди евра, следе дугови за дугорочне динарске хартије од вредности од 6,8 милијарди, док је страним владама на име кредита обавеза била 3,4 милијарде евра. Кинеској Експорт-импорт банци и пословним банкама се дуговало по 2,5 милијарде евра.

Илустрација В. Н.
Да је Европа пред новом дужничком кризом потврдили су и бројни министри финансија држава еврозоне на дводневној конференцији. Како се чуло на том скупу, 11 држава ЕУ је изнад границе од 60 одсто. Најзадуженије су Грчка са 171 одсто БДП и Италија са 144 процента. Немачка и даље ниво дуга држи на 66 одсто. Стручњаке поред високог јавног дуга мучи и то да до већег смањења не може без болних резова.
- Тренутно имамо невиђено висок ниво дуга, али сам ниво можда и није толики проблем, јер нас забрињавају изгледи да дуг неће пасти без драстичних реформи у презадуженим земљама - оценио је Нилс Тигесен, пензионисани професор економије из Данске и председник саветодавног тела Фискалног одбора, за Дојче веле.
- Рефинансирање дуга постаје све скупље за високо задужене земље због високих каматних стопа. Све је већи јаз између поузданих немачких и ризичнијих италијанских државних обвезница.
Дугорочни раст важан
ДА бисмо кренули да достижемо животни стандард, пре свега земаља у Источној Европи, па онда и у еврозони, важан је дугорочни раст. Важно је да имамо дугорочне стопе раста од четири или преко четири одсто, и то не у једној години, него у дужем низу од пар година или пар деценија. Али, кључне су и институције, односно оне морају да буду јаке и да омогуће владавину права, као и квалитет образовања и јавне управе и то је највећи изазов у Србији - казао је Алтипармаков.

РЕШИЛА СТАМБЕНО ПИТАЊЕ НА НЕВЕРОВАТАН НАЧИН: Плаћа кирију нешто више од 700 динара месечно
ДОК ПРОСЕЧНИ станари у кинеском граду Џуџоу (провинција Хунан) плаћају кирију од 100 до 225 евра месечно, 18-годишња радница пронашла је необично решење за стамбену кризу: живи у тоалету продавнице у којој ради.
03. 04. 2025. у 14:56

СРБИ ВИШЕ НЕ МОГУ ДА ПУТУЈУ БЕСПЛАТНО У ОВУ ЕВРОПСКУ ЗЕМЉУ: Треба вам посебна дозвола, ево колико кошта
ЕВРОПСКИ држављани који путују у Велику Британију од данас морају имати дигиталну пропусницу за улазак у земљу, за коју британска влада тврди да ће побољшати безбедност граница.
02. 04. 2025. у 10:16

"ЗАНЕМАРИЛА ЈЕ ДЕЦУ, ЧУВАЛЕ СУ ИХ ЦИГАНКЕ" Захар открио зашто је оставио Гоцу Лазаревић
СВАКИ од супружника имао је своју верзију приче.
02. 04. 2025. у 17:21
Коментари (0)