МАЛИ: Баук ликвидности који гуши Никезића

МИНИСТАР финансија Синиша Мали одговорио је на нове нападе Душана Никезића, потпредседника ССП.

Foto: Tanjug/TANJUG/JADRANKA ILIĆ/bs

"Да, Никезићу, заиста имамо скоро пет милијарди евра на рачуну државе. Србија је ликвидна, финансијски стабилна, економски јака да настави реформе уз раст квалитета живота грађана, раст плата и пензија. За то се боримо и то су, укратко, окоснице наше одговорне политике.

Ви бисте то знали да сте били вођени тиме док сте имали утицаја на ток развоја Србије. И, зато је Вама ових пет милијарди на рачуну баук који Вас гуши, јер док се 619 милиона евра сливало на рачуне Вашег шефа Драгана Ђиласа, Србија је тонула у понор банкрота. Те 2012. није било новца на рачуну ни за исплату месечних пензија, које су у просеку износиле тек 204 евра.

Зато вам сад делује као научна фантастика рачун Републике Србије. Али, то је просто тако када знате да радите свој посао и када вам је добробит земље и њених грађана у фокусу.

Да вам разјасним редом оно што Вас гуши.

Нисмо се, како кажете, задужили по камати од 10 одсто, просечна пондерисана каматна стопа данас износи 3,6 одсто, и то у условима када у свету камате на кредите неконтролисано расту. У ваше време ишла је и до 17 одсто. Даље, Ђилас и Ви сте се задуживали за потрошњу и ликвидност, са негативном стопом раста, са нула километара изграђених ауто-путева, без изградње и реконструкције пруга, са никада мањим платама и пензијама, у околностима у којима је 500.000 људи остало без посла.

Србија данас кредите узима за улагања у инфраструктуру, за подизање квалитета живота грађана, а као резултат тих потеза очекујемо раст БДП-а ове године од 2,5 одсто, следеће очекиваних 3,5 одсто, а уз то смо створили пола милиона радних места, што је баш толико породица које сте ви пустили низ воду под велом демократских промена, а које су промениле само ваш конто на рачунима.

У ваше време Србија је пропадала, курс је падао уз двоцифрену инфлацију, а живот грађана се сводио на пуко преживљавање.
Јавни дуг Републике Србије на централном нивоу власти (бруто) на крају септембра 2023. године је износио 35,46 милијарди евра, док је његово учешће у БДП-у износило 51,3 одсто. На крају 2022. године учешће јавног дуга у БДП-у је износило 55,1 одсто, те је током прва три квартала 2023. године дошло до његовог пада од чак 3,8 процентних поена. Зато што, Никезићу, тако изгледају графикони када стручно управљате јавним финансијама једне земље.

С обзиром на то да Република Србија има на рачуну чак 550 милијарди динара на данашњи дан, нето стање јавног дуга, што је дуг умањен за средства на рачуну, на крају септембра 2023. године је знатно мањи, и износи 30,8 милијарди евра, док је у том случају његово учешће у БДП-у 44,5 одсто.

Захваљујући одговорно вођеној фискалној и монетарној политици у последњих неколико година приметан је континуирани пад учешћа јавног дуга у БДП-у. Политика управљања јавним дугом је јасно дефинисана и за наредне године и обезбеђује стабилност како дуга, тако и јавних финансија.

Уколико се наш јавни дуг упореди са дугом појединих чланица ЕУ, Република Србија је у знатно повољнијој позицији у односу на највећи део њих. Евростат је последње податке о дугу објавио за други квартал 2023. године, те се тако може видети да Грчка има јавни дуг од 166,5 одсто БДП-а, Италија 142,4 одсто јавног дуга у односу на БДП, Француска 111,9 одсто, Шпанија 111,2 одсто, еврозона 90,3 одсто и тако даље.

Није ми циљ да набрајам даље европске земље, као што ни Вама није циљ да заиста нешто паметно коментаришете о јавном дугу Србије. Циљ ми је јасан, да Србија настави да расте, да плате и пензије наставе да расту, да наши грађани живе боље. Јасан ми је сасвим и Ваш циљ, с друге стране…

Од 2012. до 2022. године учешће трошкова камата у БДП-у кретало се у распону од 2,9 одсто (2015. године) до 1,5 одсто на крају 2022. године. Услед раста каматних стопа очекује се да учешће камата у БДП-у у 2023. износи 1,8 одсто. Током 2022. и 2023. године је дошло до рекордног раста каматних стопа на глобалном финансијском тржишту, што ће знатно утицати на трошкове сервисирања јавног дуга свих држава. Примера ради, шестомесечни Еурибор је на почетку 2022. године износио -0,539 одсто, док је средином октобра ове године износио 4,103 одсто, што је раст од чак 4,64 процентних поена. Америчка централна банка (ФЕД) је у истом периоду подигла у више наврата референтну стопу, тако да је она порасла са 0,08 одсто на чак 5,33 одсто, као и Европска централна банка, чија рефентна каматна стопа је од 0 процента порасла на 4,5 одсто.

И у овако тешким и изазовним околностима, Република Србија је успела да минимизира утицај глобалног раста каматних стопа.
Просечно подерисана каматна стопа је упркос овако интезивном расту стопа на тржишту остала на стабилном нивоу и у септембру је износила 3,49 одсто.

То су све, Никезићу, резултати одговорности, посвећености, ангажовања, труда и рада. Ти резултати нису настали преко ноћи, нити бисмо Вам дозволили да их уништите преко ноћи. Зато се изгледа морате припремити на чињеницу да ће вас овај баук ликвидности гушити и након 17. децембра", написао је Синиша Мали.

Препоручујемо

Предузетник

0 0

МЕНАЏМЕНТ МИСТРАЛА У БЕОГРАДУ: Србија започиње развој сувереног AI модела

04. 03. 2026. у 13:14

Економија

0 0

"РУСКА НАФТА ТРАЖЕНА НА СВЕТСКОМ ТРЖИШТУ": Москва спремна да повећа извоз у Кину и Индију

04. 03. 2026. у 12:25

Економија

0 1

РАТ У ИРАНУ НАПРАВИО ХАОС НА БЕРЗАМА: Оборио акције авио-компанија, милијарде долара изгубљене

04. 03. 2026. у 12:01

Економија

0 0

200.000 РАЗЛОГА ЗА СЛАВЉЕ: Yettel bank прославља 200.000 Bank MAX корисника

04. 03. 2026. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације