ЗАШТО ЈЕ ТЕЛЕКОМ ПРОДАО АНТЕНСКЕ СТУБОВЕ: "Једини пословно рационалан и исправан потез"

КРАЈЕМ новембра у јавности се појавила информација да "Телеком Србија" припрема продају већине најзначајнијих телекомуникационих антенских стубова и пратеће опреме. Исто је потврдио и генерални директор компаније, Владимир Лучић, који је тада рекао да је продаја стубова без телекомуникационе инфраструктуре "светски тренд".

Фото промо

- Тренд је кренуо у Европи, јер ‘Телекомови’ оператери добијају више бенефита: значајна средства за даљу трансформацију компаније и бољег партнера за даљу изградњу. Нама грађевина није кор бизнис. И садашње стубове су нама друге фирме радиле, а спољне фирме их одржавају - рекао је Лучић у гостовању у Јутарњем програму РТС-а крајем новембра.

Након продаје стубова, Телеком Србија имаће однос “нето дуг/ЕБИТДА” од свега 1.7x и представљаће ниско задужену компанију, међу најмање задуженима у индустрији на светском нивоу. Рецимо, највиши има Целлнеx и он износи 7.3x.

Телеком ће тако добити још већи кредитни капацитет да инвестира у развој тржишта, у кориснике и услуге, уместо да фокус буде на улагањима у инфраструктуру, која не представља срж онога од чега оператори стварају највећи профит и корисничко задовољство.

- Да је то тако потврђују примери две велике успешне међународне компаније: Водафон је продајом стубова смањио задуженост са 2.9x на 1.7x, а Т-Мобил са 4.0x на 2.9x, што значи да је овај оператер пре продаје стубова био задуженији него наш Телеком, а после продаје остао је више задужен него што ће бити српска компанија - додају.

Телеком нема ни најмању радну јединицу која се бави стубовима. Тај посао је увек био “аутсорсован”.

Како се кретало тржиште антенских стубова у Европи?

Развој тржишта антенских стубова на нашем континенту креће 2018. године када се појављују специјализоване компаније које преузимају пасивну инфаструктуру оператера и примећује се снажан раст вредности и броја трансакција.

- Рекордна година је била 2021, а онда је у 2022. кренуо лагани пад - притом, више је смањена количина трансакција него њихова вредност. То значи две ствари: да су антенски стубови на тржишту у великом броју од 2018. продати, остало их је значајно мање, а за те преостале и даље може да се добије значајна цена; ипак, с обзиром на то да пада и цена, нема простора за даље чекање, оператери који сада не крену у продају имаће за годину дана неповољније тржишне услове - наводе из српског гиганта и додају:

- Телеком Србија се зато одлучио на једини пословно рационалан и исправан потез - да уради оно што су пре њега урадили други играчи на тржишту, а док још може да се добије најбоља цена. Тим путем су претходних година кренуле многе најуспешније и највеће компаније у Европи: од поменутих Водафон и Т-Мобил, преко Дојче Телеком, Телефоника и Телија, до А1.

Што се тиче региона, своје торњеве у Словенији, Хрватској и Бугарској продала је Јунајтед Група, такође са образложењем да се растерећује задужености како би створила повољније услове за раст".

У исто време су се на тржишту појавиле “торањ компаније”, које се баве оперативним руковођењем пасивном бежичном мрежном инфраструктуром, као што су стубови, и изградњом нове по потреби. То су уједно најбрже растуће компаније у процесу издвајања инфраструктуре од оператера.

- Уз то, дељењем капацитета торњева већем броју закупаца смањује се укупан трошак за мобилне оператере, побољшава се покривеност сигнала и смањују се потрошачке цене - наводе из Телекома.

Одговорности “торањ компанија” обично укључују:

- Оне поседују пасивну инфраструктуру на локацији и изнајмљују простор на њој оператерима за смештај њихове активне опреме - базне станице, “оутдоор” кабинети и системи напајања повезани са базним станицама, што остаје у власништву оператера - појашњавају из компаније.

Прецизно: укупан број локација са опремом за телекомуникације на нивоу Телеком Србија Групе износи преко 5.000, од чега су свега 1.826 сопствени стубови.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације