УСВОЈЕН ПРАВИЛНИК О СКЛАДИШТИМА, АЛИ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА ФАЛИ ЈОШ ЈАВНИХ СИЛОСА: Без складишнице тешко до купаца

ШТА ће бити са робом после нове жетве, и како приволети приватне складиштаре да се упусте у партнерство са државом и њихови силоси постану јавни, питања су на која ће морати да се нађе решење у наредним месецима. Иако је на састанку владине Радне групе за координацију активности унапређења робног - тржишног пословања пољопривредним производима усвојен Правилник о складиштима, оних у систему за јавну намену је мало. Ратари не могу да добију "складишницу", својеврсну хартију од вредности са којом би били у могућности да подижу кредите и уз терминске уговоре самостално проналазе купце, и то је један од главних проблема, кажу произвођачи.

Фото Танјуг

Новим Правилником прописано је да пољопривредни произвођач, ако није задовољан како је складиштар утврдио количину, квалитет, односно класу предатих пољопривредних производа, може да се обрати надлежном инспектору Министарства пољопривреде. Он би проверио начин одређивања параметра квалитета од стране ангажованих контролних организација, односно самих откупљивача. Како каже за "Новости" Даниел Ковачић из Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије, ову новину поздравља, али тек ће се показати како ће то изгледати у пракси.

- Складиштари нису довољно мотивисани и нема законског оквира да раде послове за државу. Банкарске гаранције су им скупе, али оне су једини начин да складиште буде препознато као сигурна локација за робне резерве. Она која су у систему, послују за себе, откупљују производе на тржишту и кроз берзу их продају даље. Нама је то онемогућено - објашњава Ковачић.

Према његовим речима, у Србији постоји складиштеног простора за више од седам милиона тона житарица, што је довољно за производњу. Међутим, систем заобилазе, јер им представља оптерећење, те раде као приватници. Захтев пољопривредника је да се и њима омогући да приликом предаје робе у жетви, уместо вагарске потврде, добију "складишницу", која би била гаранција уколико роба нестане из силоса. Уз њу би имали право да склапају уговоре и даље тргују или траже кредите.

- Цео посао зависи да ли ћемо добити ту хартију од вредности или не - каже наш саговорник. - Да би неко изадао складишницу, он мора да има неку врсту гаранције код државе да ће и у случају да та роба нестане све бити исплаћено. Уколико, на пример, пољопривредник као произвођач не врати банци кредит, она то наплаћује из робе, ако нема ни робе ко онда плаћа? Држава у овом тренутку нема инструмент да то обезбеди чак и ако складиштар прода робу. Зато мора да се пронађе механизам како приволети складиштаре да уђу у систем.

Како наводи Ковачић, ресорно министарство потегло је питање да се у року од три године подна складишта доведу до нивоа да буду ћелијска, односно да буду бољег квалитета. Ипак, то ратарима није важно, већ да добију доказ о постојању правног посла.

- Не желимо да се при предаји робе туђем силосу опростимо од ње и да радимо под њиховим условима. Мали произвођач нема шансу да прода робу по цени по којој и вреди. Слободно тржиште нама гарантује бољи просперитет. Тек сада можемо да се надамо субвенцијама попут оних у региону. Са робном берзом било би извесније и исплативије него сад - каже Даниел Ковачић.

Наш саговорник подсећа и на велики проблем са забраном извоза од пре две године. Пољопривредници су у ситуацији да имају вишак од три милиона тона житарица. Због поремећаја на тржишту, изгубљени су стални купци и сада је тешко вратити се на позицију на којој су били.

Састанку је председавала министарка пољопривреде Јелена Танасковић, а присуствовали су и представници удружења пољопривредника, као и свих релевантних институција - Министарства унутрашње и спољне трговине, Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства за бригу о селу, Народне банке Србије, Републичке дирекције за робне резерве, Привредне коморе Србије, Продуктне берзе Нови Сад, Комисије за хартије од вредности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације