И СРБИЈА НА НУКЛЕАРНОМ САМИТУ: Треба ли нам једна електрана?

Биљана Ристивојевић

20. 03. 2024. у 09:24

ЗЕМЉЕ ЕУ подељене су око тога да ли да одобре да се нуклеарна енергија сврста у обновљиве енергије, чиме одлажу један од кључних спорова везан за климатску регулативу. О томе ће се поново говорити ове недеље у Бриселу у оквиру нуклеарног самита.

И СРБИЈА НА НУКЛЕАРНОМ САМИТУ: Треба ли нам једна електрана?

Фото: Профимедиа/Илустрација

Светски лидери окупиће се у Бриселу на првом самиту о нуклеарној енергији како би истакли улогу нуклеарне енергије у решавању глобалних изазова за смањење употребе фосилних горива, побољшање енергетске безбедности и подстицање економског развоја.

Присуство је најавила и Србија.

- У четвртак идемо у Брисел. Имамо тај самит за нуклеарну енергију, биће много европских и светских лидера, сви европски званичници, тако да ће то бити прилика за додатно значајне састанке за све нас - најавио је председник Србије Александар Вучић.

Делегацију ће чинити и ресорно министарство.

Ђедовић Хандановић: Нуклеарна енергија све важнија

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, подсетимо, учествовала је недавно на „Балканском форуму” у Будимпешти где је истакла да нуклеарна енергија постаје све важнија у процесу енергетске транзиције.

- Тема коришћења нуклеарне енергије увек изазива дебату. Осигуравање довољно базне енергије је неминовност и морамо разговарати о свим алтернативама, па и о нуклеарној енергији као једној од опција. Наредне недеље се први пут одржава самит о нуклеарној енергији, који организују Међународна агенција за атомску енергију и Белгија, који ће окупити светске лидере, што говори у прилог томе да нуклеарна енергија постаје све важнија - изјавила је министарка.

Она је подсетила да свака енергетска инфраструктура има утицај на животну средину, те да је то релевантно питање које мора бити узето у обзир.

- Сваки енергетски објекат има известан утицај на животну средину - ветрогенератори утичу на птице, код соларних електрана је питање одлагања искоришћених панела… Нуклеарна енергија је базна енергија која емитује мање CO2 него фосилна горива и у условима растућих потреба за енергијом уз убрзан привредни раст, треба да је разматрамо као опцију која може да обезбеди стабилно снабдевање. Нуклеарна технологија је напредовала, носи мање ризика у изградњи и може имати мање трошкове, када разговарамо о малим нуклеарним реакторима - рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је истакла и циљ Србије да остане извозник електричне енергије и да не зависи од осцилација цена енергената на тржишту. Уз то, подсетила је и да се многе земље у Европи, попут Мађарске, Чешке, Француске, Велике Британије, Белгије, успешно ослањају на нуклеарну енергију и нагласила је да је потребно разговарати и о овом извору базне енергије током енергетске транзиције и процеса декарбонизације.

- Гасне електране су прелазно решење, али нуклеарна енергија је базна енергија и једна од опција коју разматрамо у нашим стратешким документима, јер није фосилно гориво и обезбеђује стабилан извор енергије - рекла је министарка, још једном нагласивши да ће Србија пажљиво разматрати све опције.

Да ли Србији треба једна?

Нуклеарка је у уџбеницима за школарце означена знаком опасности, да ли због слике тог страшног костура одмалена, или асоцијације на Фукушиму касније, тек нуклеарна енергија нам је у главама нешто као велико НЕ.

У ово данашње време енергетске кризе, ипак, баш та енергија помиње се као најбоља алтернатива, и истина, она о којој мало знамо.

Код нас је на снази Закон о забрани нуклеарних електрана, која кочи градњу нуклеарке, али имамо шест-седам нуклеарки у окружењу, до 300 километара од наших граница. Једна од опција коју наша земља разматра јесте сувласништво, односно суфинансирање у неком од објеката у суседству.

Тако би наша земља могла да надомести мегавате електричне енергије који јој недостају.

Постоје дакле два решења: Да Србија изгради своју нуклеарку или да купи мањински удео. Математика каже да нам фали 700 мегавати, што је у ранијим плановима требало да буде покривено изградњом две електране. Са друге стране, цена струје која долази из нуклеарки је најјефтинија.

Стручњаци су сагласни да би наше потребе у будућности задовољио један нуклеарни комплекс од 1,4 гигавата инсталисане снаге, у чију изградњу би требало уложити око пет милијарди евра.

Осим јефтиније струје, и сигурног извора енергије, нуклеарка би могла да отвори нова радна места. Или бар врати нека која смо имали. Мораторијум о градњи нуклеарки из 1989. године, после катастрофе у Чернобиљу је као последицу имао и укидање одсека на Електротехничком факултету.

Нове нуклеарне електране у Европи граде се у Финској, Словачкој, Француској, Русији, Украјини и Великој Британији.

У региону, али и шире, само Србија и Италија немају свој нулкеарни програм. О нуклеарној безбедности у Србији брине се СРБАТОМ, тачније Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО: Подкаст "Није само наслов" гост Марко Блажић: "Макрон прешао са речи на дела"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).

10. 01. 2026. у 15:08

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.

10. 01. 2026. у 06:30

ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД С Гренланда послата јасна порука: Нико нема право да одлучује уместо нас

"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"

ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.

10. 01. 2026. у 11:52

Коментари (0)

Када се покојнику даје 7, 40 дана, 6 месеци и година?